Milica Babić-Jovanović
Milica Babić-Jovanović (Bosanski Šamac, Austrougarska, 2. 9. 1909 — Herceg Novi, SFRJ, 24. 3. 1968) je bila srpski kostimograf i univerzitetski profesor.
| Milica Babić-Jovanović | |
|---|---|
| Rođenje | Milica Babić 2. 9. 1909. Bosanski Šamac |
| Smrt | 24. 3. 1968. (dob: 58) Herceg Novi |
| Počivalište | Aleja zaslužnih građana, Beograd |
| Zanimanje | kostimograf profesor na FDU |
| Suprug/a | Nenad Jovanović (1932-1957) Ivo Andrić (1958 - 1968?) |
| Roditelji | Stevan Babić Zorka rođ. Bisarević |
| Nagrade | Orden rada sa zlatnim vencem (1949) Sterijina nagrada za kostim (1949) Plaketa grada Beograda (1964) |
Biografija uredi
Rođena je u trgovačkoj porodici kao ćerka Stevana i Zorke Babić (1887-1974) rođene Bisarević, 2. septembra 1909. u Bosanskom Šamcu.[1]
Školovala se u Beču 1925—29 na Školi za primenjenu umetnost. Praksu je završila u Parizu, u fabrici tkanina Rodie (fr. Rodié). Od 1930. do 1931. predavala je na Višoj ženskoj zanatskoj školi u Beogradu. Od 1. februara 1931. sa prekidima do 1964. je bila kostimograf u Narodnom pozorištu u Beogradu kao prvi školovani kostimograf u srpskom pozorištu[2], za to vreme opremila je oko tri stotine dramskih, operskih i baletskih predstava. Radila je najviše sa rediteljima Brankom Gavelom, Josipom Kulundžićem, Hugom Klajnom, Rašom Plaovićem, scenografima Vladimirom Žedrinskim, Stanislavom Beložanskim, Ananijem Verbickim i M. Denićem.
Bila je na umetničkom usavršavanju u Berlinu od juna 1939. do maja 1941, tada je bila i modni dopisnik „Politike“. Od 1934. predavala je na Glumačkoj školi beogradskog Narodnog pozorišta, a posle Drugog svetskog rata bila je profesor kostimografije na Akademija primenjenih umetnosti i Pozorišnoj akademiji u Beogradu (od 1950).
Sarađivala je sa pozorištima u Novom Sadu, Nišu, Šapcu, Zagrebu, Sarajevu, Banjaluci, Skoplju, Dubrovniku i Ljubljani. Na prvoj izložbi pozorišne scenografije 1938. godine u paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ izlagala je nacrte za 17 scensko-muzičkih dela.
Kostimima je opremila filmove Živjeće ovaj narod (1947), Svi na more (1952), Njih dvojica (1955), Gospođa ministarka (1958), Mis Ston (1958).
Za rad na polju kostimografije dobila je Orden rada sa zlatnim vencem (1949), Sterijinu nagradu za kostim (1949) i plaketu grada Beograda (1964).
Bila je prvo udata 1932. za novinara, diplomatu i prevodioca Nenada Jovanovića (1907-1957), a posle njegove smrti udala se 27. septembra 1958. za književnika Ivu Andrića.[3]
Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Reference uredi
- ↑ Simo C. Ćirković: Ko je ko u Nedićevoj Srbiji 1941-1944, str. 31, izd. Prosveta, Beograd 2009.(COBISS)
- ↑ Srpski biografski rečnik, tom 1, Matica srpska, Novi Sad 2004. godine, str. 335, ISBN 86-83651-49-5
- ↑ 100 ličnosti, ljudi koji su promenili svet, broj 93. „Ivo Andrić“, izdat 19. januara 2011, str. 18, ISSN 1791-6127
Literatura uredi
- O. Milanović, P. Vasić i A. Slijepčević: Milica Babić, umetnik scenskog kostima (monografija), Beograd 1973.
- Srpski biografski rečnik, tom 1, Matica srpska, Novi Sad 2004. godine, odrednica „Babić-Jovanović, Milica“, str. 335, ISBN 86-83651-49-5
- Simo C. Ćirković: Ko je ko u Nedićevoj Srbiji 1941-1944, izd. Prosveta, Beograd 2009, odrednica „Babić, Milica S.“ str. 31,(COBISS)