Милатовац (Баточина)

(Preusmjereno sa stranice Milatovac (Batočina))
Za ostale upotrebe, v. Милатовац (razvrstavanje).

Милатовац је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 555 становника (према попису из 2002. било је 584 становника).

Милатовац

Поглед на један део Милатовца
Поглед на један део Милатовца

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Баточина
Становништво
Становништво (2011) Decrease 555
Положај
Координате 44°05′00″N 20°59′00″E / 44.083333°N 20.983333°E / 44.083333; 20.983333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 141 m
Милатовац na mapi Srbije
Милатовац
Милатовац
Милатовац (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 34222
Позивни број 034
Регистарска ознака KG


Координате: 44° 04′ 60" СГШ, 20° 58′ 60" ИГД

Географија uredi

Територија села Милатовац налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и захвата сливно подручје доњег тока Лепенице. Налази се у југозападном делу општинске територије Баточине. Део насеља смештен је на левој, а део на десној обали Лепенице (притоке Велике Мораве).

Милатовац се налази на 141 метара надморске висине, на 15 км југозападно од Баточине, 18 км северно од Крагујевца и 132 км јужно од Београда.[1] Кроз Милатовац пролази железничка пруга Лапово - Крагујевац - Краљево. Налази се на два километра од магистралног пута Баточина - Крагујевац - Краљево - Чачак.

Историја uredi

Археолошка налазишта uredi

У Милатовцу се налазе два локалитета из античког периода, локалитет Црквине и локалитет Поље. Почетком деведесетих година на локалитету Поље изрвшена су сондажна истраживања. Приликом истраживања утврђено је да се на поменутом локалитету налазе остаци виле рустике. Поред камена опеке и црепа пронађено је обиље керамичког материјала:делови керамичких здела, лонаца, крчага и масивних питоса. На основу стилско-типолошких одлика керамичког материјала вила рустика је највероватније подигнута почетком II или III века нове ере у време када је подручје Србије било у саставу римске провинције Горње Мезије.

На локалитету Црквине пронађен је велики број фрагментованих керамичких посуда:разне врсте лонаца, крчага, амфора и питоса. Посебну пажњу привлаче крчази као и посуде украшене печатном орнаментиком. На основу налаза локалитет Црквине такође се везује за II или III века нове ере.

Настанак Милатовца uredi

Не зна се тачно како је село добило име, али се сматра да је назив дошао од личног имена Милат, по неком његовом првобитно досељеном становнику.

Његов почетак пада пре сеобе Срба 1690. године. У аустријском попису 1718. и турском попису од 1739. до 1941. налазимо на напуштено село.

За време првог српског устанка село је поново насељено. Почетком деветнаестог века по некад се звао и Милатовићи. Пошто се није могао развити у веће село, није имао своју општину, већ је био у саставу ресничке општине. Све до 1821. сматран је као заселак Ресника. Година 1825. Село има 11 домова са 25 харачке главе. Већ 1845. Милатовац има 30 домова са 141 житељом, а 1884. године 39 домова са 169 житеља. Број становника је наставио да расте па 1895. има 53 дома са 294 становника.

Према попису становништва из 1903. године село је имало 62 куће са 324 становника, а 1910. има исти број кућа и 357 становника. У наредном попису 1921. године примећен је пад у броју становника узрокован Првим светским ратом, па је број становника пао 284 становника.

Село се нагло насељава од шездесетих година прошлога века када велики број Срба са Косова и Метохије под притиском Албанаца долази у ове крајеве.

Демографија uredi

У насељу Милатовац живи 448 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (40,6 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 172 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,40.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 332 [2]
1953. 337
1961. 365
1971. 389
1981. 480
1991. 584 580
2002. 611 584
2011. 555
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
563 96,40%
Црногорци
  
16 2,73%
Југословени
  
3 0,51%
Хрвати
  
1 0,17%
Бугари
  
1 0,17%
непознато
  
0 0,0%


Школство uredi

  За више информација погледајте чланак ОШ „Свети Сава“ (Баточина)
 
Основна школа „Свети Сава“

Село Милатовац је са Ресником чинио исту општину па су деца из овог села почтком двадесетог века ишла у школу у Реснику и Цветојевцу. У Милатовцу је оформљена школа после Другог светског рата.

Данас у Милатовцу постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Школа је четвороразредна и у њој предају два учитеља. У школској 2003/04 школа је имала седамнаест ученика. У школској 2011/12 школу похађа шеснаест ученика.

Такође у Милатовцу постоји издвојено одељење дечјег вртића „Полетарац“ из Баточине.

Пољопривреда uredi

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Грацу. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Грацу је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

Спорт uredi

У Милатовцу постоји фудбалски клуб Слога који се тренутно такмичи у Међуопштинској лига Рача-Кнић-Баточина, шестом такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан 1945. године, а највеће успехе је остварио у пероду од 1974 до 1992. године када се клуб такмичио и у шумадијској лиги. Данас, сваке сезоне клуб се налази у врху међуопштинске лиге Рача-Баточина-Кнић.

Референце uredi

  1. Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература uredi

  • Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976.
  • Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988.
  • Др Драгољуб Б. Милановић, Општина Баточина, Београд 2006.

Спољашње везе uredi