Milan Kujundžić Aberdar
Milan Kujundžić Aberdar (Beograd, 28. februar 1842 — Beograd, 26. novembar 1893) je bio srpski filozof i političar.
| Milan Kujundžić Aberdar | |
|---|---|
 | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 28. 2. 1842. Beograd, Kneževina Srbija |
| Smrt | 26. 11. 1893. (dob: 51) Beograd, Kraljevina Srbija |
Biografija uredi
Rođen je u Beogradu kao Janićije ali je svoje ime posrbio u Milan.[1] Nadimak Aberdar je dodao imenu i prezimenu po svojoj prvoj zbirci pesama.[2]
Roditelji su mu bili zanatlija Jovan Kujundžić „Valjevac” (1813-1877) i Anastasija - Nasta, ćerka predsednika suda Maksima Rankovića (1790-1843) i Stane (1788-1878). Njegova sestra Jelena - Jela (1844-1908) bila je udata za Stojana Novakovića[3][4] Brat po ocu bio je lekar i medicinski pisac Vojislav Kujundžić (1872-1946).[5]
Gimnaziju je učio u Beogradu i Pančevu, a upisao se na pravni odsek Liceja u Beogradu. Zbog turskog bombardovanja Beograda 1862. prekinuo je studije i postao konjički desetar.[2] Nakon toga dobija stipendiju srpske vlade i odlazi da studira filozofiju u Beču, Minhenu i Parizu, a onda i na Oksfordu. Pre nego što je završio studije, 1866. ministar prosvete ga vraća u Srbiju da preuzme katedru filozofije na Velikoj školi.[2]
Bio je profesor filosofije na Velikoj školi, sekretar Srpskog učenog društva (od 1873. do 1882.), predsednik Narodne skupštine (od 1880. do 1885.),[2] ministar prosvete (1886-1887), poslanik u Rimu, urednik Mlade Srbadije i pesnik.
Kao ministar prosvete i crkvenih dela, izdejstvovao je 1886. godine ukidanje dvaju srpskih pravoslavnih eparhija, Šabačke i Negotinske, što je bilo suprotno željama Svetog arhijerejskog sinoda i potrebama Pravoslavne crkve u Kraljevini Srbiji.[6]
Kada je 5. aprila 1887. kralj Milan Obrenović imenovao prvih 16 akademika Srpske kraljevske akademije, među njima je bio i Milan Kujundžić Aberdar.
Učestvovao je u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. i zbog toga unapređen u majora, a kasnije i potpukovnika. Od brojnih odlikovanja koja je dobio, najznačajnija su: medalja obnovioca Srpske kraljevine, Takovski krst III stepena, orden Belog orla III stepena i Takovski krst IV stepena sa mačevima.[2]
Njegova najznačajnija filozofska dela su: Kratki pregled harmonije u svetu, Filozofija u Srba, Šta je i koliko u nas urađeno na lođici? i Ide li svet na bolje ili na gore?.[2]
Reference uredi
- ↑ Kosta N. Hristić: „Zapisi starog Beograđanina“, Nolit, Beograd. 1989. ISBN 86-19-01637-7. pp. 422,
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Srpski Legat / Na današnji dan: Preminuo je filozof, pesnik, političar i akademik Milan Kujundžić Aberdar
- ↑ Perić, Đorđe. „Popularne pesme i tajna ljubav Milana Kujundžića - Aberdara”. Danica za 2015date=2014: 326.
- ↑ Vojinović, Staniša. „Sakupljači narodnih umotvorina: Maksim Ranković (1790-1843)”. Danica za 2015date=2014: 239-243.
- ↑ Milica Bujas: „Kujundžić, Vojislav”, strane 418-419, Srpski biografski rečnik, tom 5, Novi Sad, 2011. godine
- ↑ Puzović 1995: str. 143-158
Literatura uredi
- Perić, Đorđe (2014). „Popularne pesme i tajna ljubav Milana Kujundžića - Aberdara”. Danica za 2015: 324-346.
- Puzović, Predrag (1995). „Ukidanje Negotinske i Šabačke eparhije 1886”. Bogoslovlje: Časopis Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu 39 (1-2): 143-158.