Mia Farrow
Mia Farrow je američka glumica i humanitarka. Pravo ime joj je Maria De Lourdes Villiers Farrow. Rođena je 09.02.1945.g. u Los Anđelesu. Glumila je u više od 40 filmova i osvojila je mnoge nagrade uključujući Zlatni Globus. Poznata je i po svom neumornom humanitarnom radu kao Unicef-ova ambasadorka dobre volje. 2008.g. magazin Time stavio ju je na listu najuticajnijih ljudi na svetu.
Mia Farrow | |
---|---|
Biografske informacije | |
Rođenje | Maria de Lourdes Villiers-Farrow 9. 2. 1945. Los Angeles, California, USA |
Supružnik | Frank Sinatra (1966-1968) André Previn (1970-1979) |
Partner | Woody Allen (1980-1992) |
Opus | |
Djelatni period | 1964– |
Rani život
urediRođena je u Los Anđelesu kao ćerka australijskog režisera Džona Feroua (John Farrow) i irske glumice Morin O’Saliven. Rasla je u velikoj porodici sa tri brata i tri sestre. Njene sestre Stefani i Tisa takođe su postale glumice. Mahom je odrasla na Beverli Hilsu često putujući sa roditeljima na snimanja filmova. Kada je imala devet godina teško se razbolela od dečje paralize ali je preživela bez trajnih posledica. Kada je imala 13 godina stariji brat Majkl gine u avionskoj nesreći a sa 17 umire joj otac.
Filmska karijera
urediPočela je karijeru pojavljujući se u epizodnim ulogama u nekoliko filmova iz šezdesetih. Ipak popularnost stiče glumeći lik Allison McKanzie u televizijskoj sapunskoj seriji „Gradić Pejton“. Ovu ulogu je kasnije napustila na nagovor svog muža Frenka Sinatre. Njena prva glavna uloga je bila u filmu Romana Polanskog iz 1968.g. Rozmarina Beba. Film je postigao veliki uspeh kod publike i kritike i danas se smatra klasičnim ostvarenjem horor žanra. Kritika je veoma dobro primila njenu glumu u ovom filmu pa je zahvaljujući tome postala jedna od vodećih glumica tog vremena. Njenu karijeru pomogla je i glumica Vivijan Li preporučujući je producentima. Vivijan je inače bila školska drugarica njene majke. 1968.g. snima film u Engleskoj „Tajna ceremonija“ sa Elizabet Tejlor i Robertom Mičamom. Tokom sedamdesetih Mia se pojavljuje u brojnim zapaženim filmovima kao što su: triler iz 1971.g. „See no evil“, zatim legendarni film Kloda Šabrola (Claude Shabrol) iz 1972. „Doctor Popaul“ i u filmu iz 1974.g. „Veliki Getsbi“. 1972. glumi u engleskom filmu „Sledi me“ režisera Karola Rida. U filmu glumi Belindu suprugu bankara koja dane provodi šetajući se ulicama Londona. Takođe se pojavljuje u kultnom klasiku Roberta Altmana „Venčanje“ iz 1978.g. Tokom sedamdesetih glumi i u velikom broju televizijskih filmova od kojih je najzapaženija uloga u muzičkoj verziji Petra Pana (1976.). 1979.g. pojavljuje se i na Broadwayu - u predstavi „Romantična komedija“ Bernarda Slejda u kojoj joj je partner bio Entoni Perkins.
Woody Allen
urediU osamdesetim i ranim devedesetim veza sa režiserom Vudijem Alenom dovešće do brojnih zajedničkih filmova. Ona se pojavljuje u skoro svim Alenovim značajnijim filmovima ovog perioda. Prvi put se pojavljuje u njegovom filmu iz 1982.g. „A Midsummer night’s sex comedy” da bi zatim snimila još dvanaest filmova. Među njima se izdvajaju glavne uloge u filmovima: „Broadway Danny Rose“ (1984.) „Grimizna ruža Kaira“ (1985.), „Hana i njene sestre“ (1986.) i „Alis“ iz 1990.g.
Karijera ’90-ih i sada
urediTokom devedesetih Mia je manje snimala u želji da se posveti svojoj deci. Ipak pojavila se u glavnim ulogama u nekoliko zapaženih filmova kao što su „Miami rhapsody“ i irski film „Widows peak“. Takođe glumila je i u nekoliko nezavisnih ostvarenja kao i u mnogim TV filmovima. Napisala je i svoju autobiografiju „What falls away“. 2006.g. pojavila se u ulozi gospođe Baylock – zle dadilje u obradi filma „The Omen“. Njena gluma bila je pohvaljena uprkos lošim kritikama za film.
Aktivizam
urediMia Farrow je veoma aktivna u borbi za prava dece. Radila je na prikupljanju fondova za pomoć deci u regijama zahvaćenih ratom, naročito u Africi. Kao Unicef-ova ambasadorka Dobre volje intenzivno je radila u nastojanju da skrene pažnju na borbu za iskorenjivanje polio-mijelitisa (dečje paralize) – bolesti koju je preležala kao devojčica. U tri navrata boravila je u Darfuru (Sudan) da bi pružila pomoć izbeglicama. S tim u vezi na internetu je postavila svoj sajt www.miafarrow.org na kojem se posetioci mogu upoznati sa načinima kako da se uključe u borbu za pomoć Darfuru.
Privatan život
urediKada je imala 21. godinu 1966.g. udala se za 50.godišnjeg glumca i pevača Frenka Sinatru. Odbila je njegovu želju da napusti snimanje filma „Rozmarina beba“ pa dolazi do njihovog razlaza. Brak je okončan 1968.g. Iste godine Mia putuje u Indiju u želji da prouči transcendentalnu meditaciju. Ovo putovanje izazvalo je veliku medijsku pažnju zbog prisustva sve četvorice Bitlsa i Mike Love-a (The Beach Boys). U njihovom društvu bila je i Mijina sestra Prudens koja je inspirisala Džona Lenona da napiše pesmu „Dear Prudence“. 1970.g. Mia se udaje za nemačko-američkog pijanistu jevrejskog porekla Andre Previna. Sa njim ima tri sina: blizance Metjua i Sašu (1970.) i Flečera (1974.). Pored biološke dece usvojili su još troje dece. Razveli su se 1979.g. ali su ostali u dobrim odnosima. Početkom ’80. Mia započinje dvanaestogodišnju ljubavnu vezu sa režiserom Vudijem Alenom iako se nikada nisu venčali niti živeli zajedno. 1987.g. Mia rađa njihovog sina Sačela (Satchel) danas poznatog kao Ronan Seamus Farrow koji je sve uspešniji novinar i borac za ljudska prava. Takođe su usvojili sina i ćerku. Njih dvoje su se razišli nakon što je Mia otkrila ljubavnu vezu između Alena i Soon Yi - njene usvojene ćerke iz braka sa Andreom Previnom. Nakon ovoga usledila je borba za starateljstvo nad njihovo troje dece koje je dobila Mia. Mia je kao samohrana majka usvojila još šestoro dece tako da je ukupan broj njene dece dostigao 15. Na žalost njena usvojena ćerka Tam Farrow je umrla 2000.g. u 19.g. od bolesti srca. Za vreme božića 2008. umrla joj je i druga usvojena ćerka Lark Previn koja je dugo godina bila teško bolesna. Mia provodi vreme u stanu na Manhattan-u i imanju u Bridžvoteru (Konektikat).
Filmovi Vudija Alena
uredi- Midsummer night’s sex comedy 1982.
- Zelig 1983.
- Broadway Danny Rose 1984.
- Grimizna ruža Kaira 1985.
- Hana i njene sestre 1986.
- Septembar 1987.
- Radio days 1987.
- Druga žena 1988.
- Njujorške priče 1989.
- Zločini i prekršaji 1989.
- Alice 1990.
- Senke i magla 1992.
- Muževi i supruge 1992.