Mihajlo Petrović (pilot)

Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Mihajlo Petrović.

Mihajlo Petrović
Ilustracija.
Lični podaci
Rođenje Vlakča, Kragujevac, Kraljevina Srbija
Smrt 20. mart 1913. (28 godina) Barbaluši, Skadar, Osmansko carstvo
Vojna karijera
Vjernost Srbija Kraljevina Srbija
Čin narednik
Godine službe 1897 - 1913
Ratovi i bitke Opsada Skadra
Civilni život i rad

Mihajlo Petrović (Vlakča, Kragujevac, 14. jun 1884 — Barbaluši, Skadar, 7/20. mart 1913) je bio srpski pilot sa pilotskom dozvolom broj 1. Prvi srpski pilot koji je izgubio život na borbenom zadatku. Pripadao je prvoj grupi od šest srpskih pilota školovanih u Francuskoj 1912. godine.[1]

BiografijaUredi

Osnovnu školu je završio u svom selu. 1897. je upisao Vojnu zanatsku školu u Kragujevcu. 1902. je pokušao da se upiše u neku od vojnih akademija u St. Petersburgu u Rusiji. U tome nije uspeo, pa se 1903. vratio u Srbiju i prijavio se za podoficirsku artiljerijsku školu. Posle dvogodišnjeg školovanja 21-godišnji vodnik je 1905. raspoređen u Gardijski artiljerijski puk u Nišu. Narednik je postao 1910. godine u garnizonu Beograd.

Kada je srpska vojska 1912. godine pozvala dobrovoljce da se prijave za obuku za pilote, među njima je bio narednik Mihajlo Petrović. Posle uspešno položenih ispita kao i medicinskih pregleda poslat je u jednoj od prvih grupa u Francusku na obuku za pilota.

U Francuskoj je krajem maja pošao u Farmanovu (-{Farman}-) pilotsku školu u Etampu (-{Etamps}-). Posle dvadeset dana obuke kao prvi u grupi izvršio je svoj prvi samostalni let. Posle uspešnog završetka obuke 22 i 23. juna 1912. uspešno polaže završne ispite (mesec dana pre ostalih iz grupe) i tako postaje prvi srpski pilot aviona sa diplomom. Imao je međunarodnu pilotsku licencu FAI broj 979 a srpsku broj 1.

Prvi balkanski rat je započeo 8. oktobra 1912. Po povratku zemlju narednik pilot Mihajlo Petrović je raspoređen na prvi vojni aerodrom u Nišu, na Trupalskom polju. 12 aviona - mešavina Blerioovih monoplana i dvokrilaca Henri Farmana F-20 su sastavljeni do kraja decembra. Januar 1913. je iskorišćen za trenažne letove. Nakon kraćeg navikavanja na svoj avion Farman HF-20, koji je imao drugačije letne karatkeristike od aviona istog tipa na kojem je prošao obuku, narednik Mihajlo Petrović raspoređen je u sastav novoosnovanog Primorskog aeroplanskog odreda čiji je prvi borbeni zadatak bio da pruža vazdušnu podršku trupama koje su opsedale Skadar.

 
Hidroavion Mihaila Petrovića

Po dolasku u rejon dejstava odred je bio stacioniran na privremenom aerodromu u blizini sela Barbaluši. Nakon što su avioni sklopljeni, 7. marta su obavljeni i prvi letovi koji su prošli bez problema. Posle poručnika Stankovića, na red je došao i naredni Petrović koji je uzleteo u svom avionu tipa Farman. Petrović je napravio krug iznad sela Megluši i Bušati, na visini od oko 1.500 m. Na prilazu aerodromu, ugasio je motor i počeo sa pripremama za sletanje. Međutim, u tom trenutku njegov avion je pogodila snažna vazdušna struja zbog čega je avion naglo usporio, a zatim se prevrnuo. Narednik Petrović izbačen je iz aviona na visini od oko 1.000 m i nije preživeo pad. Njegov avion je teško oštećen prilikom udara u zemlju.

Narednik Mihajlo Petrović sahranjen je 8. marta 1913. godine u selu Barbaluši. Po završetku Balkanskih ratova, njegovi posmrtni ostaci preneti su na Cetinje i sahranjeni uz najviše vojne počasti. Na zahtev porodice, posmrtni ostaci narednika Petrovića preneti su 1931. godine u Beograd na Novo groblje, gde i danas počiva.

20. marta 2013. obeleženo je 100 godina od njegove smrti odavanjem pošte i polaganjem venaca.[2]

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

LiteraturaUredi

  • Srpska avijatika 1912—1918, Beograd 1993.
  • Mikić, Sava J. (1933), Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. Beograd: Štamparija Drag. Gregorić.
  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944.. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Ciglić, Boris (2009). Krila Srbije: Vazduhoplovna komanda i avijatika srpske vojske 1912–1920. Beograd: Infinitas d.o.o.. ISBN 978-86-6045-005-2. 
  • Janić, Čedomir.Vek avijacije - [ilustrovana hronologija]. Beočin: Efekt. 2003. ISBN 978-86-84905-00-2. pp. 1
  • Modli Zoran.Pilotska knjiga - vodič kroz osnovnu školu letenja, Beograd, Mladinska knjiga. 2012. ISBN 978-86-7928-374-0.

Spoljašnje vezeUredi