Otvori glavni meni

Migel Indurain (šp. Miguel Ángel Indurain Larraya; 16. jul 1964.) je bivši španski profesionalni biciklista. Indurain je pet puta zaredom osvojio Tur de Frans, što je dostigao samo Lens Armstrong, koji je Tur osvojio sedam puta zaredom, ali su mu sve pobede poništene zbog dopinga i Indurain je i dalje rekorded. Tur de Frans su po pet puta osvajali još Žak Anketil, Edi Merks i Bernar Ino. Indurain je osvojio dvaput Điro d’Italiju i jedan je od sedam vozača koji su osvojili Điro i Tur u istoj sezoni. 1996. osvojio je zlato na Olimpijskim igrama u Atlanti, u vožnji na hronometar.

Pix.gif Migel Anhel Indurain Laraja Icône cycliste
Miguel Indurain 2.jpg
Migel Indurain objavio kraj karijere 1997.
Lične informacije
Ime Migel Indurain
Nadimak Veliki Mig
Datum rođenja 16. jul 1964. (1964-07-16) (dob: 55)
Državljanstvo  Španija
Visina 1.88 m
Težina 80 kg
Informacije o timu
Trenutno član tima Završio karijeru
Disciplina Drumski
Tip vozača Hronometraš
Profesionalna karijera
1985 — 1996 Rejnolds
Uspesi
Tur de Frans
Jersey yellow.svg Tur de Frans 5 (1991, 1992, 1993, 1994, 1995)
Điro di Italija
Jersey pink.svg Điro di Italija 2 (1992, 1993)
Šampionati i druge trke
MaillotMundialCrono.PNG Svetski šampion
(trka na hronometar)
1 (1995)
Nacionalni šampion
(drumska trka)
MaillotEspaña.PNG 1 (1992)
Tur Avenir 1986. godine
Vuelta a Katalunja 1988, 1991 i 1992. godine
Kriterijum Internasional 1989. godine
Pariz—Nica 1989 i 1990. godine
Klasik San Sebastijan 1990. godine
Kriterijum di Dofine 1995. i 1996. godine
Olimpijski zapisi
Biciklizam
Olimpijske igre
Zlato Atlanta 1996. Trka na hronometar
Svetsko prvenstvo
Bronza Štutgart 1991 Drumska trka
Srebro Oslo 1993 Drumska trka
Srebro Duitama 1995 Drumska trka
Zlato Duitama 1995 Trka na hronometar

Podaci od: 19. avgust 2016..

Detinjstvo i amaterska karijeraUredi

Indurain je rođen u selu Viljava, koje se nalazi u oblasti Pamplone. Ima tri sestre i brata, koji je takođe bio profesionalni biciklista. Prvi bicikl dobio je za deseti rođendan, ukraden mu je kad je imao 11, pa je radio sa ocem da bi kupio novi.

Od devete godine bavio se trčanjem, bacanjem koplja, košarkom i fudbalom, a sa 14 je prešao u lokalni biciklistički tim Viljavas, prvu trku vozio je u julu 1978. za vozače bez licence i završio je drugi. Narednu trku je osvojio, a zatim je vozio svakog vikenda. Njegov idol bio je Bernar Ino.

Sa 18 godina, osvojio je nacionalno amatersko prvenstvo i tako je postao najmlađi šampion ikad.

Profesionalna karijeraUredi

Početak karijereUredi

1984. vozio je Olimpijske igre u Los Anđelesu, a zatim je počeo profesionalnu karijeru u španskom timu Rejnolds, u kome je i proveo čitavu karijeru. Prvu pobedu ostvario je nedelju dana kasnije, osvojio je hronometar na Turu Avenir. 1985. vozio je Vuelta a Espanju. Na prologu je završio drugi, iza Berta Ostreboha, koji je izgubio vreme na drugoj etapi i Indurain je bio lider Vuelte, najmlađi lider u istoriji. Vozio je kasnije te godine Tur de Frans, ali je morao da ga napusti na četvrtoj etapi. 1986. osvojio je Vuelta Mursiju i Tur Avenir, a Tur de Frans je napustio na etapi 12. 1987. je ostvario 13 pobeda na trkama u Španiji, zaradio je bronhitis na Turu Belgije i sa njim je vozio Vuelta a Espanju i nije je završio. Za razliku od prethodne dve godine, uspio je da završi Tur de Frans, ali tek na 97 mestu. 1988. bio je prvi pomoćnik Pedru Delgadu, koji je osvojio Tur. Na kraju sezone osvojio je Vuelta Kataloniju, uz jednu etapnu pobedu.

1989. osvojio je Pariz—Nicu i Kriterijum Internacional, a zatim je ostvario prvu pobedu na Tur de Fransu, napadom na devetoj etapi. Tom pobedom uzeo je tačkastu majicu, koju je na narednoj etapi nosio jedini put u karijeri. Tur je završio na 17 mestu. 1990. osvojio je etapu na Vuelti Burgos i na Turu Baskijske zemlje. Na Tur de Fransu, opet je vozio za Delgada, ali Delgado nije imao snage i nije mogao da osvoji Tur. Indurain je završio deseti, žrtvujući nekoliko mesta pomažući Delgadu da izgubi što manje vremena. Kasnije je osvojio klasik San Sebastijan.

1991Uredi

1991. osvojio je trke u Fuenalabradi i Navaru, završio je četvrti na Lijež—Bastonj—Liježu, a zatim je osvojio drugo mesto na Vuelta a Espanji. Na Tur de Fransu, favorit je bio trostruki pobednik Greg Lemond. Indurain je bio dobar hronometraš, pa ga nisu smatrali dobrim brdašem. Indurain je pobedio na osmoj etapi, a Lemond je bio lider do etape 13, na Turmaleu je izgubio sedam minuta od Induraina, koji je preuzeo žutu majicu i sačuvao je do kraja. Nakon Tura, osvojio je Vuelta Kataloniju i završio je drugi u UCI rangiranju.

1992Uredi

1992. osvojio je nekoliko manjih trka u Španiji i francuskoj, a zatim i nacionalno prvenstvo. Na Pariz—Nici završio je treći, a na Turu Romandije drugi, uz etapnu pobedu, nakon čega je vozio Điro d’Italiju prvi put.

Điro je startovao prologom od 8 kilometara i Indurain je završio drugi. Pobedio je na hronometru na trećoj etapi i stekao je prednost nad ostalim rivalima. Odlučujuću prednost napravio je na devetoj etapi, prvoj brdskoj, gde je završio 30 sekundi ispred Klaudija Kjapučija. Prednost je održavao do kraja, a pobedom na hronometru na zadnjoj etapi, osvojio je Điro sa 5 minuta ispred Kjapučija. Nakon Đira, osvojio je i Vuelta Kataloniju.

Tur de Frans je počeo pobedom na prologu i nosio je žutu majicu od prvog dana. Na devetoj etapi, hronometru dugom 65 kilometara, Indurain je pobedio ubedljivo. Na etapi 13, do Sestrijerea, koja je imala šest brdskih ciljeva, Kjapučije napao, Indurain je bio u problemu, ali je uspio da završi treći. Do kraja je pobedio i na hronometru na etapi 19 i osvojio je Tur de Frans sa 4 minuta i 35 sekundi ispred drugoplasiranog Kjapučija, treći završio Đani Bunjo, sa preko 10 minuta zaostatka.

Indurain je sezonu završio na prvom mestu u UCI rangiranju.

1993Uredi

1993. počeo je kao i prethodnu sezonu, ostvario je 11 pobeda na trkama u Španiji, od kojih je najznačajnija pobeda na Vuelta Kastilja Leon trci, na nacionalnom prvenstvu završio je drugi.

Na Điro d’Italiji, pobedio je na hronometru dugom 28 kilometara na desetoj etapi i na hronometru od 55 kilometara na etapi 19 i osvojio je Điro 58 sekundi ispred Pjotra Ugrumova.

 
Indurain na Tur de Fransu 1993.

Tur de Frans je startovao kao i prethodne godine, pobedom na prologu, a nakon pobede na hronometru na devetoj etapi, preuzeo je kontrolu nad trkom. Na naredne dve brdske etape završio je drugi i treći, a na etapi 19 je izgubio na hronometru od Tonija Romingera za 42 sekunde. Ipak, ranije je stekao veliku prednost i osvojio je treći Tur zaredom sa 4 minuta i 59 sekundi ispred Romingera.

Na svetskom prvenstvu osvojio je drugo mesto i drugu godinu zaredom je završio prvi u UCI rangiranju.

1994Uredi

Nakon početka sezone u Španiji, Indurain je vozio Điro d’Italiju, u nameri da uradi nešto što nije niko pre, da osvoji tri godine zaredom Điro i Tur. Na Điru nije sve išlo kako treba, izmakle su mu pobede i na otvaranju, na prologu, gde je završio treći i na etapi 18, na hronometru, gde je završio drugi. Điro je završio na trećem mestu, tri minuta iza pobednika Evgenija Berzina.

Tur de Frans je startovao drugim mestom na prologu, izgubio je od Britanca Krisa Bordmana, a pobedom na hronometru na devetoj etapi, preuzeo je žutu majicu, pobedio je Romingera za dva minuta. Već na narednoj etapi, Indurain je napao, sa njim su otišli Rišar Virenk, Marko Pantani i Luk Leblank, Indurain je završio iza Leblanka, ali je povećao prednost nad Romingerom i majicu je zadržao do kraja. Osvojio je četvrti Tur zaredom sa 5 minuta i 39 sekundi ispred Ugrumova, treći je bio Pantani, 7 minuta iza. Svi ostali su bili na preko 10 minuta.

Nakon Tura, Indurain je postavio novi rekord na sat vremena, odvezavši 53.040 kilometara i tako nadmašivši rezultat Grima Obrija.

U UCI rangiranju završio je drugi, iza Tonija Romingera.

U maju 1994. Indurain je bio pozitivan na Salbutamol tokom trke Tur de Ois, u Francuskoj. Prema UCI pravilima, salbutamol je bio dozvoljen za sportiste koji imaju problema sa astmom, ali u Francuskoj je za to sledila suspenzija. Ipak, Indurain nije suspendovan jer su se složili da Salbutamol sadrži inhaler, koji se legitimno uzima. U Španiji, ovaj događaj su okarakterisali kao pokušaj da se zaustavi Indurainova dominacija.

1995Uredi

1995. je počeo drugim mestom na klasiku u Koloradu, a zatim je pobedio na gran priju Moskve i osvojio je nekoliko trka u Španiji. Pre Tur de Fransa, osvojio je Kriterijum Dofine Libere.

Tur de Frans nije počeo dobro, na prologu je završio trk na 35 mestu. Indurain je iznenadio sve napadom na sedmoj etapi, jedino je Johan Brujnel mogao da ga prati i odsprintao ga, uzeo etapu i žutu majicu. Indurain je žutu majicu preuzeo pobedom na hronometru na osmoj etapi. Na devetoj etapi, Aleks Cile je napao, Indurain nije mogao da ga prati, ali je završio drugi i uzeo minut ostalim konkurentima. Na desetoj etapi pobedio je Pantani, ali je Indurain završio iza sa Cileom i Bjarnom Risom. Na etapi 12, koja je bila ravna i nije se očekivala borba za generalni plasman, u ranom delu su napali suvozači Aleksa Cilea, Loran Žalaber i Melšior Mauri, koji su takođe bili u top 10. Njihova prednost bila je deset minuta i tada su timovi Induraina i Risa počeli da rade, da bi smanjili zaostatak. Na kraju, izgubili su šest minuta i Žalaber je došao do četvrtog, a Mauri do petog, ipak, nisu ugrožavali Induraina. Na etapi 15, Virenk je napao, a iza njega je nekoliko vozača palo, Fabio Kasarteli je udario u barijere, nije nosio kacigu i preminuo je u bolnici. U čast Kasartelija, etapa 16 nije bila takmičarska. Indurain je pobedio na hronometru na etapi 19 i osvojio je peti Tur zaredom sa 4 minuta i 35 sekundi ispred drugoplasiranog Aleksa Cilea.

Na svetskom prvenstvu završio je drugi u drumskoj trci, iza Abrahama Olana, a zatim je pobedio u vožnji na hronometar. U UCI rangiranju završio je treći.

1996Uredi

1996. je startovao pobedama u Španiji i Portugalu, a zatim je osvojio Kriterijum Dofine Libere drugu godinu zaredom i ušao je na Tur de Frans u pokušaju da ga osvoji šesti put.

Tur je počeo sedmim mestom na prologu, a zbog bronhitisa i hladnog vremena izgubio je tri minuta na sedmoj etapi, a kažnjen je sa još 20 sekundi jer je uzeo vodu na kilometar do cilja. Gubio je vreme do kraja, a nije uspio ni da pobedi na hronometru na etapi 20, završio je drugi, iza Jana Ulriha. Na kraju, završio je Tur de Frans na 11 mestu, 14 minuta iza pobednika Bjarnea Risa, bez ijedne pobede i bez ijednog dana provedenog u žutoj majici.

Nakon Tura, osvojio je zlato u vožnji na hronometar na Olimpijskim igrama u Atlanti. Klasik San Sebastijan završio je na 12 mestu.

U septembru, vozio je Vuelta a Espanju, ali je bio u lošoj formi i nije je završio.

Kraj karijere i privatni životUredi

Indurain je uzeo dva meseca da razmisli o budućnosti, imao je ponudu od tima Onc, za 4.5 miliona. 1. januara 1997. u hotelu u Pamploni, pred 300 novinara, objavio je kraj karijere. Indurain je rekao da je svake godine teže i da ne može da osvoji šesti Tur, da je bio dovoljno u sportu i da ga čeka porodica. Napustio je konfereciju ne odgovarajući na pitanja novinara.

 
Indurain 2009. godine

Trenutno sa porodicom živi u blizini Pamplone. Sa ženom Marisom ima troje dece. 1998. osnovao je fondaciju Migel Indurain, da promociju sporta u njegovom rodnom mestu, Navaru. Radio je sa španskim olimpijskim komitetom na promociji kandidature Sevilje za domaćina Olimpijskih igara 2004.

OsobineUredi

Na vrhuncu karijere Migel Indurain je fizički bio izuzetno pripremljen, čak i među najspremnijim sportistima. Uz visinu 187 cm i težinu od 79 kg imao je izvanredan rad srca i veliku potrošnju kiseonika od 7 litara u minuti, pri kapacitetu pluća od 8 litara. Puls u mirovanju mu je bio 29 otkucaja u minutu, što pokazuje koliko je njegovo srce bilo spremno za naporne trke. Svi ti podaci govore da je Indurain kroz trening, ali i genetsku predispoziciju ostvario izuzetnu fizičku spremnost.

Vidi jošUredi

Spoljašnje vezeUredi