Metronom[1] je sprava za određivanje–merenje brzine izvođenja neke kompozicije, skale ili etide. Svaki metronomski otkucaj predstavlja jedan taktov deo.

Metronomske oznakeUredi

Kompozitori često na početku partiture, iznad linijskog sistema, pored oznake za tempa upisuju i metronomsku oznaku (eng. metronome mark, nem. metronomangaben),[2] da bi preciznije odredili željenu brzinu izvođenja muzičkog dela, dok u nekim slučajevima upisuju samo metronomsku oznaku, bez oznake za tempo, recimo MM = 112.[3]

  Objašnjenje metronomske oznake

Napisana oznaka znači da će metronom otkucati 112 puta u minuti, tj. da tom brzinom treba da se svira svaka četvrtina note.

2/4 u tempu 60 bpm
3/4 u tempu 60 bpm
4/4 u tempu 60 bpm
6/8 u tempu 90 bpm
9/8 u tempu 90 bpm
12/8 u tempu 90 bpm

Metronomske oznake za tri vrste tempaUredi

  • za spora tempa MM = 40 – 68
  • za umerena tempa MM = 68 – 108
  • za brza tempa MM = 108 – 200

Kako se vežba uz metronom i metronomske oznakeUredi

Muzičke celine ne treba odmah svirati u zadatom tempu (npr.: MM = 120). Do njega se stiže na sledeći način:

  • Vežbanje[4] počinje ponavljanjem određenog problema 3 do 4 puta u sporijem tempu (npr.: MM = 76), a zatim se ponovi 3 do 4 puta u nešto bržem tempu (sledeći podeljak, MM = 84), pa 3 do 4 puta u još bržem tempu (sledeći podeljak, MM = 92), pa još brže (MM = 100).

Ako u ovoj brzini (MM = 100) neki tehnički deo ”zapinje”, tj. izvođač se oseća ”nelagodno”, to je siguran pokazatelj da treba da snizi tempo (npr.: MM = 84) i ponovi ceo opisani postupak.

  • U ovom drugom krugu ponavlja se samo po 2 do 3 puta svaki odsek. Mnogi se iznenade kada sa lakoćom dostignu metronomski podeljak MM = 100, i sa bez problema odsviraju dotada problematično mesto.
  • Sve ovo iznova vežbati, i to primenjujući isti način, redosled i postupak, dok god se sa lakoćom ne dostigne željeni tempo (u ovom slučaju podeljak MM = 120).[5]

ReferenceUredi