Mestra

Mestra (starogrčki: Μήστρα, Mēstra)[nb 1] bila je, u grčkoj mitologiji, kći Erisihtona iz Tesalije.[1] Mestra je imala sposobnost da po volji menja svoje obličje, koju joj je, prema Ovidiju, podario njen ljubavnik Posejdon.[2]

Eristihton prodaje svoju ćerku Mestru. Jedna od gravura Johanna Wilhelma Baura koje je izradio kao ilustracije za Ovidijeve Metamorfoze (VIII, 823–878). Posejdon se nalazi u pozadini, u donjem desnom uglu.

Mestrin otac bio je poznat kao bogat, ali bezbožan čovek i jednom prilikom je posekao drveće sa svetog mesta i tako pobio nimfe drijade. Zato su preživele nimfe pozvale boginju Demetru da osveti njihove sestre. Ona ga je kaznila tako što ga je inficirala neutaživom glađu. Mogao je da jede neograničeno mnogo, ali je opet ostajao gladan.[3][4][5] Pošto je pojeo sve što je imao, da bi obezbedio sredstva za zadovoljenje svoje gladi, Erisihton je počeo prodavati svoju kćer za ženu onome ko plati ugovorenu cenu. Međutim, zahvaljujući svojoj sposobnosti da menja oblik, Mestra bi se uvek, kad bi bila prodata nekome, vratila kući u nekom drugom obličju. Najznamenitija žrtva ove podvale bio je Sizif, koji, usprkos svoj svojoj lukavosti, nikako nije mogao zadržati svoju nesuđenu snahu (hteo je Mestru udati za svoga sina Glauka).[6][7][8]

Prema nekim izvorima, njen otac se zvao Eton. O njoj je pisao Ovidije u Metamorfozama, a Antonin Liberal ju je nazvao Hipermestra.[9][10] Prema predanju, njen otac je na kraju pojeo samog sebe. Kasnije, Mestra se, prema Ovidiju, udala za Autolika i rodila kćerku Antikleju,[5][11] premda drugi izvori navode da se Autolikova žena drugačije zvala.

NapomeneUredi

  1. Danas se ona ponekad u literaturi naziva i Mnestra, premda taj oblik njenog imena nije zabeležen u antičkim izvorima; cf. Klitemnestra, čije se ime kod antičkih autora javlja i sa n i bez tog slova. U Pseudo-Apolodorovoj Biblioteci ime Mnestra koristi se za jednu od Danajevih kćeri, koja se udala za Egiptovog sina Egija i potom ga usmrtila. (II, 1, 5).

ReferenceUredi

LiteraturaUredi

  • Fantham, E. (1993), „Sunt quibus in plures ius est transire figuras: Ovid's Self-Transformers in the Metamorphoses”, CW 87: 21–36, JSTOR 4351453 .
  • Hopkinson, N. (1984), Callimachus: Hymn to Demeter, Cambridge, ISBN 978-0-521-60436-9 .
  • Ormand, K. (2004), „Marriage, Identity, and the Tale of Mestra in the Hesiodic Catalogue of Women”, AJPh 125: 303–38, JSTOR 1562169 .
  • Robertson, N. (1983), „Greek Ritual Begging in Aid of Women's Fertility and Childbirth”, TAPA 113: 143–69, JSTOR 284008 .
  • Robertson, N. (1984), „The Ritual Background of the Erysichthon Story”, AJPh 105: 369–408, JSTOR 294833 .