Mero ili Mera (grčki: Μοιρώ) ili Miro ili Mira (Μυρώ) bila je starogrčka pesnikinja, nazvana Bizantinka (ἡ Βυζαντία) jer se rodila ili je samo živela u Bizantu, čije stvaralaštvo pada na kraj 4. i početak 3. veka pne.[1] Prema Sudi, bila je "kćerka" Homera, jednog od tragičkih pesnika iz aleksandrijske Plejade, te supruga Andromaha zvanog Filolog, no još je u 17. veku sugerisano da ispravno čitanje tu ne glasi "kćerka" (θυγάτηρ) nego "majka" (μήτηρ),[2] i ta je korekcija otada prihvaćena u nauci.[3]

DeloUredi

Mero je pisala epske, elegijske i lirske pesme. Atenej u Gozbi sofista citira deset heksametarskih stihova iz njene pesme Mnemosina (Μνημοσύνη) o Zevsovom detinjstvu na Kritu.[4] Kod Evstatija je sačuvan prvi stih njene Himne Posejdonu, a u Palatinskoj antologiji jedan[5] ili dva[6] epigrama čiji je ona autor. Ništa se nije sačuvalo od zbirke Kletve (Ἀραί), novog književnog žanra koji su kasnije negovali Kalimah u Ibisu i Euforion, a kod Rimljana Valerije Katon (Dirae u Vergilijevom dodatku) i Ovidije (Ibis).

U svojoj pesmi Pesnikinje (Αἵ μελοποιοί) Antipatar iz Soluna ubraja Meru među devet zemaljskih Muza.[7]

ReferenceUredi

  1. The Oxford Classical Dictionary (3rd ed.), 2003, s.v. Moero.
  2. Suda, s.v. Μυρώ (Adler number: mu,1464).
  3. V. npr. Miloš N. Đurić, Istorija helenske književnosti, Beograd, 1991, str. 676.
  4. Atenej, Deipnosophistae, XI, p. 491b.
  5. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Moero or Moero Phlilologus.
  6. The Oxford Classical Dictionary (3rd ed.), 2003, s.v. Moero.
  7. Palatinska antologija, IX, 26.