Merlinka
Ovo je članak o osobi. Za filmski festival, vidi Merlinka (festival). Vjeran Miladinović (Zagreb, 14. 10. 1958[1][2] — Krnjača, 22. 3. 2003), poznatija kao Merlinka, bila je prva javno deklarisana transrodna osoba[3] na prostorima bivše Jugoslavije, u Beogradu,[4][5] kao i zvezda filmova Želimira Žilnika.
| Merlinka | |
|---|---|
| Rođenje | Vjeran Miladinović 14. 10. 1958. Črnomerec, Zagreb, NR Hrvatska, FNRJ |
| Smrt | 22. 3. 2003. (44 godina) Krnjača, Beograd, Srbija, Srbija i Crna Gora |
| Uzrok smrti | Ugušena |
| Zanimanje |
|
Biografija uredi
Rođena je 14. 10. 1958. godine u Zagrebu, u opštini Črnomerec, od majke Tereze Strmečki iz Zagorja i oca Miodraga iz Prokuplja, koji je u Zagrebu pohađao vojno-tehničku školu. U nedostatku osnovnih sredstva za život, pošto je zbog trudnoće izbačena iz škole, i jedno vreme živela u Maksimirskom parku, majka je smeštena u Dom „Vladimir Nazor“ za nezbrinutu decu i mlađe punoletne osobe, da bi šest meseci posle rođenja, Merlinka ostala da živi u domu, bez majke. Posle nešto više od tri godine, otac ju je odveo da živi kod babe Kadivke, njegove majke, u selo Bresničić, kod Prokuplja, da bi je pred polazak u školu 1965. godine preuzeo kod sebe u Prokuplje, gde je živeo sa maćehom i polubratom.[1]
Merlinka se posle završene srednje škole se preselila u Beograd, sa očevom porodicom, sa kojom nije bila u dobrim odnosima. U februaru 1978. godine izbacili su je iz kuće. Prelazak u Beograd, prema autografiji predstavljao je najveću prekretnicu u njenom životu. Vremenom je, družeći se sa istomišljenicima, prvo počela samo diskretno da se oblači u žensku odeću, šminka, oblači uske farmerice i da se bavi prostitucijom, da bi u 31. godini života, 1989. odlučila da potpuno prisvoji „Merlinku“.[1] Prostitucijom se bavila većinom u Ulici Gavrila Principa blizu pijace Zeleni venac. Postala je poznata po specifičnom stilu, kratkim i uskim suknjama, naglašenom nakitu i visokim potpeticama.
Reditelj Želimir Žilnik bio je očaran njenim talentom, te je Merlinka 1986. godine imala uloge u dva Žilnikova filma Beograde, dobro jutro i Lijepe žene prolaze kroz grad,[5] a 1995. godine dobila je glavnu ulogu u filmu Dupe od mramora (engl. Marble Ass).[5] Izdala je i autobiografski roman Terezin sin 2001. godine.[6] i dopunio 2002. godine.[7] Živela je na Kalemegdanu, u zgradi Narodne opservatorije, a potom Beogradskog planetarijuma i bila njihov nastojnik.[8] Prema rečima savremenika, bila je dobar čovek, ljudi u kraju su je simpatisali. Često su je viđali dok hrani pse lutalice na Kalemegdanu. O sebi je govorila kako u ženskom, tako i u muškom rodu.[9]
Smrt uredi
Ubijena je 22. 3. 2003. godine u ulici Grge Andrijanovića, kod Osnovne škole „Zaga Malivuk“ u Krnjači. Najpre je zadavljena, a zatim i zadobila snažne udarce zidarskim čekićem. Njeno telo je pronađeno mesec dana nakon smrti u poodmakloj fazi raspadanja.[10] Za ubistvo je bio optužen Faik Ramadani, dok je tada maloletni Bejtul Raćipi optužen da je pomagao Ramadaniju posle ubistva. Obojica su u 5. 2004. oslobođena optužbi usled nedostatka dokaza.[11] Za ubistvo do sada niko nije odgovarao. Neposredno pre ubistva Merlinka je izjavila da planira da se povuče iz prostitucije.[7][12]
Nasleđe uredi
Filmski festival koji od 2009. godine promoviše filmove o LGBT populaciji nosi ime po Merlinki.[9] Na desetogodišnjicu od ubistva, na uglu ulica Gavrila Principa i Zagrebačke postavljena je ploča sa nazivom „Ulica Merlinkina“.[13]
Dana 18. oktobra 2023, povodom dvadeset godina od Merlinkinog ubistva, u Beogradu je postavljena skulptura pod imenom Broj 43, koja predstavlja par roze štikli.[3] Spomenik je posle 3 dana uništen.[14]
Reference uredi
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Knjiga: Terezin sin, Vjeran Miladinović, Beograd, 2001
- ↑ Bibliografije zapis26: „Miladinović, Vjeran 1958-2003“ Arhivirano 2018-01-16 na Wayback Machine-u
- ↑ 3,0 3,1 „Skulptura Merlinki postavljena u Beogradu”. Radio slobodna Evropa. 2023-10-18. Pristupljeno 2023-10-19.
- ↑ „Čitanka od a do š o lezbejskim i gej ljudskim pravima“ Arhivirano 2016-03-04 na Wayback Machine-u, Grupa autora, Labris, Beograd (2011). ISBN 978-86-86509-08-6.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 „Uhapšen ubica Merlinke?“, Blic, 20. 05. 2003.
- ↑ B92: „Deset godina od ubistva Merlinke“, 21.03.2013
- ↑ 7,0 7,1 Časopis labris br. 19—20: „Vesti iz regiona“ Arhivirano 2014-01-04 na Wayback Machine-u, 2004, str. 4
- ↑ „Zbornik radova sa konferencije Razvoj astronomije kod SrbaV 18—22. aprila 2008“, Beograd 2009
- ↑ 9,0 9,1 Style: „Zašto volimo Merlinku?“, 28.11.2011
- ↑ Klijent ubio Merlinku, Glas javnosti, 20. 5. 2003.
- ↑ Oslobođen optuženi za ubistvo Merlinke[mrtav link], Kurir, 13. 5. 2004.
- ↑ „Merlinka ubijena zidarskim čekićem!“, 16.4.2013
- ↑ B92: „Merlinkina ulica u centru Beograda“, 23.07.2013
- ↑ belgradepride (2023-10-23). „Nekoliko ljudi nam je skrenulo pažnju na to da je danas vandalizovan spomenik posvećen Vjeranu Miladinoviću Merlinki.” (tvit). Pristupljeno 2023-10-21.