Lemljenje

(Preusmjereno sa Meko lemljenje)

Lemljenje je proces spajanja dva metalna dela pomoću otopine koja se naziva lem. Lem je metal ili smesa metala niske tačke topljenja. Lemljenje se vrši lemilicom.

Desoldering.jpg

Lemljenje je metoda koja se u elektronici koristi za povezivanje komponenata da bi se napravilo stalno elektronsko kolo. No, nije uvek potrebno lemiti komponente da bi se napravilo kolo. Za privremena kola, isprobavanje komponenti i izradu prototipova bolje je koristiti prototipsku ploču.[1]

Pri radu lemilice obično se koriste temperature do 370 °C. Prilikom lemljenja oslobađaju se otrovni gasovi, pa je uvek bitno lemiti u dobro provetrenoj prostoriji.[2]

Princip radaUredi

Lemilicom se lem rastapa dok je u kontaktu sa lemnim mestom. Rastopljeni lem natapa spoj, lemilo se povlači, a lem posle hlađenja obrazuje električnu i mehaničku vezu. Metalom se ostvaruje ne samo fizička veza žica i komponenata u kolu, već i provodljivost neophodna da bi kolo radilo.

Oprema za lemljenjeUredi

Za lemljenje su potrebne sledeće osnovne alatke: [3]

  • Lemilica: sastoji se od izolujuće drške, grejnog elementa i uglačanog metalnog vrha. Za standardna elektronska kola potrebna je lemilica snage od 18 do 35 vati, a najbolje od 27 ili 30 vati. Bolje je koristiti lemilicu sa zamenjivim vrhom, jer se vrh vremenom troši a lako se menja. Takođe je bitno da lemilica ima uzemljen kabl i „šuko“ utikač radi bezbednosti.
  • Postolje za lemilicu. Bolje lemilice, za razliku od jeftinijih modela, imaju svoje postolje. Postolje se takođe može zasebno kupiti. Na postolju stoji vrela lemilica kada se ne koristi, čime se izbegavaju mogući incidenti i povrede.
  • Lem ili tinol žica: žica načinjena od mekanog metala koju topi toplota lemilice. Idealna tinol žica za korišćenje u elektronici zove se 60/40 kolofonijum, što znači da sadrži 60% kalaja i 40% olova. Taj tinol ima jezgro od topljivog kolofonijuma, supstance slične vosku, koja omogućava protok rastopljenog tinola oko komponenata i žica, i obezbeđuje dobar spoj. Obično se koristi lem žica prečnika od 0,5 do 1 mm.
 
Treća ruka, korisna alatka za elektroničare.

Dodatni pribor, koristan pri lemljenju, obuhvata sledeće:

  • Nakvašena spužva: za brisanje viška lema s vrelog vrha lemilice. Bitno je da bude čista.
  • Lupa uvećanja od 4X do 6X: služi da biste proverili spojeve, kako biste se uverili da su čisti i dobro formirani, te da lem ne dodiruje susedne žice.
  • Sisaljka za lem: Za uklanjanje viška lema. U njoj se pomoću opruge stvara vakuum koji usisava otopinu.
  • Sredstvo za uklanjanje kolofonijumskog jezgra: može se nabaviti u bočicama pod pritiskom i koristi se za čišćenje zaostalog jezgra, čime se sprečava pojava rđe.
  • Treća ruka“: mala štipaljka koja pridržava delove tokom lemljenja. Može se nabaviti sa ugrađenom lupom ili bez nje.
  • Ventilator za provetravanje prostorije.

Vrh lemilice zapravo obavlja lemljenje. Vrhovi prečnika od 1,2 mm do 2,5 mm odgovaraju za većinu elektronskih poslova. Često se vrhovi ne mogu postavljati na lemilice različitih modela. Bitno je kupiti odgovarajući vrh za model lemilice. Zamenite vrh čim primetite da je počeo da se troši, rđa ili ljušti.

Vrste lemljenjaUredi

Lemljenje se može izvoditi ručno ili automatski. Pri automatskom lemljenju štampana ploča sa komponentama se potapa u basen rastopljenog lema na nekoliko sekundi, a potom izvlači. Posle hlađenja, sve komponente su zalemljene na ploču.

IzvoriUredi

  1. Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 145), Beograd, 2007.
  2. Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 145), Beograd, 2007.
  3. Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 145), Beograd, 2007.

Vidi jošUredi