Међа (Житиште)
Za ostale upotrebe, v. Међа (razvrstavanje).
Међа, раније Пардањ (мађ. Párdány) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 838 становника.
Међа | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Покрајина | ![]() |
Управни округ | Средњобанатски |
Општина | Житиште |
Становништво | |
Становништво (2011) | ![]() |
Густина становништва | 24 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°32′05″N 20°48′15″E / 45.534833°N 20.804166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 263 m |
Површина | 48,7 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 23234 |
Позивни број | 023 |
Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 32′ 05" СГШ, 20° 48′ 15" ИГД
ГеографијаUredi
Међа је изграђена у источном делу општине, километар од државне границе према Румунији. Насеље се налази на 81 m надморске висине.
ИсторијаUredi
Међа спада у ред најстаријих насеља у општини и у читавом Банату. Први пут се помиње под називом Пардањ 1247. године као манастирско место. Године 1753. Пардањ је забележен као српско насеље. Половином 18. века у насеља се досељавају Мађари и Немци. Почетком 19. века постојала су два насеља - Мађарски Пардањ и Српски Пардањ. Два Пардања се уједињују у један 1907. године.
Након Првог светског рата, Версајским миром јуна 1919. године, Пардањ је припао Румунији. У саставу румунске државе остао је до 1924. године када је ушао у састав Југославије. Тада добија име Нинчићево по министру Нинчићу.
После Другог светског рата на место Немаца досељавају се становници из Босне и Херцеговине. Новодосељени становници насељу дају име Међа због близине државне границе.
ДемографијаUredi
У насељу Међа живи 935 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,6 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 486 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,37.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.024 | 88,65% | ||
Мађари | 43 | 3,72% | ||
Роми | 25 | 2,16% | ||
Хрвати | 6 | 0,51% | ||
Југословени | 5 | 0,43% | ||
Македонци | 4 | 0,34% | ||
Црногорци | 2 | 0,17% | ||
Немци | 2 | 0,17% | ||
Румуни | 1 | 0,08% | ||
непознато | 32 | 2,77% |
Познати грађаниUredi
- Српски политичар Вук Драшковић је рођен у Међи.
- Српски глумац Новак Томић је рођен у Међи.
м | ж | |||
? | 1 | 0 | ||
80+ | 16 | 29 | ||
75-79 | 20 | 51 | ||
70-74 | 33 | 49 | ||
65-69 | 32 | 47 | ||
60-64 | 39 | 43 | ||
55-59 | 33 | 33 | ||
50-54 | 39 | 47 | ||
45-49 | 37 | 30 | ||
40-44 | 47 | 28 | ||
35-39 | 47 | 39 | ||
30-34 | 32 | 36 | ||
25-29 | 31 | 24 | ||
20-24 | 22 | 25 | ||
15-19 | 34 | 26 | ||
10-14 | 45 | 30 | ||
5-9 | 27 | 37 | ||
0-4 | 23 | 23 | ||
просек | 41.6 | 46.4 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 463 | 132 | 274 | 35 | 22 | - |
Женски | 507 | 71 | 273 | 146 | 17 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 197 | 101 | - | 11 | 13 | 5 | 15 | 16 | 3 | 8 |
Женски | 120 | 52 | - | - | 26 | 1 | 1 | 18 | 3 | 1 |
Оба | 317 | 153 | - | 11 | 39 | 6 | 16 | 34 | 6 | 9 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 20 | 4 | - | 1 | - | - | - | |
Женски | - | - | 1 | 8 | 6 | 2 | - | - | 1 | |
Оба | - | - | 21 | 12 | 6 | 3 | - | - | 1 |
ФотогалеријаUredi
|
РеференцеUredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9