Martin Segon

Пошаљи фотографију

Место рођења: Novo Brdo (Srpska Despotovina)
Датум смрти: 1482 ili 1485


Martin Segon (lat. Martinus Segonius Nouomotanus, it. Martino Segono) je bio srpski pisac,[1] katolički biskup Ulcinja, i poznati humanista iz 15. veka.[2]

BiografijaUredi

Segon je rođen u Novom Brdu, u Srpskoj Despotovini.[3][4] Otac Martina Segona, Jovan de Segonis, bio je iz Kotora. Martin Segon je bio kanonik u crkvi Svete Marije u Novom Brdu.[5] Verovatno se preselio u Ulcinj kada su Novo Brdo zauzele Osmanlije 1455.

Obrazovao se u Padovi, a svoje radove je pisao na latinskom jeziku.[6] Segon je 1475. godine stekao doktorat iz „oba prava“ (bio je doktor svetovnog prava i doktor kanonskog prava) na Univerzitetu u Padovi.[7] Bio je prelat kada je umro 1482,[8] ili 1485.[9]

RadoviUredi

Kada je Osmansko Carstvo počelo da osvaja sve veći deo evropske teritorije, pape su slale svoje misionare na Balkan da špijuniraju osmanske snage i njihovu organizaciju na teritorijama koje su osvojili. Jedan od takvih misionara je bio i Martin Segon. Papa Sikst IV je naložio Martinu Segonu da putuje Balkanom i proučava pravce koji mogu da budu upotrebljeni za presretanje Osmanlija.[10] Izveštaje koje je pisao je slao papi Sikstu IV početkom 1480, pre nego što je Gedik Ahmed Paša organizovao napad na Otranto.[11] Segonov izveštaj je prevazišao svoju osnovnu svrhu, jer je uključivao i Segonova zapažanja prevashodno o Srbiji sa kraja 15. veka, njenoj istoriji, etnologiji, geografiji, dvorcima, manastirima, Dubrovačkim trgovcima, ljudima i njihovim karakterima, bici na Kosovu, epskoj poeziji, itd.[12] Feliks Petančić je objavio Segonov rukopis 1522. godine pod nazivom De itineribus in Turciam libellus.[13]

Sačuvan je samo jedan izvod iz prevoda njegovog dela na italijanski jezik.[14] Taj izvod je bio nepoznat dok ga 1981. godine nije objavio profesor Agostino Petrusi iz Milana u okviru svoje knjige Martino Segono di Novo Brdo, vescovo di Dulcigno. Un umanista serbo-dalmata del tardo Quattrocento.[15] Deo teksta koji je Segon napisao je kratak, ali veoma važan biografski skeč o Skenderbegu (it. Narrazioni di Giorgio Castriotto, da i Turchi nella lingua loro chiamato Scander beg, cioe Alesandro Magno).[16][17]

ReferenceUredi

  1. (Serbian) Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Novi Sad: Matica srpska. 1991. str. 91. http://books.google.rs/books?ei=4kl5T-66IIvntQbcw73EBA&id=xqdiAAAAMAAJ&dq=%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD+%D1%81%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%BD+%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D0%B3&q=%D1%83%D0%BB%D1%86%D0%B8%D1%9A%D1%83#search_anchor. Pristupljeno 2. 4. 2012.. "Мартина Сегона, по сопственој изјави "српског писца"" 
  2. Zgodovinski časopis, Vol. 54. Zgodovinsko društvo za Slovenijo. 2000. str. 131. http://books.google.rs/books?ei=xbZ4T4wCx8ezBrHy2MME&hl=sr&id=TS1pAAAAMAAJ&dq=%22Martin+de+Segonis%22&q=%22Martin+Segon+je+eden+najvidnej%C5%A1ih+humanistov+s+konca+15.+stoletja.+Znano+je%2C+daje+bil+sin+Jovana+de+Segonis+iz+Kotora+in+daje+bil+kanonik+cerkve+sv.+Marije+v+znanem+rudarskem+mestu+Novo+Brdo.%22#search_anchor. Pristupljeno 1. 4. 2012.. ""Martin Segon je eden najvidnejših humanistov s konca 15. stoletja. Znano je, daje bil sin Jovana de Segonis iz Kotora in daje bil kanonik cerkve sv. Marije v znanem rudarskem mestu Novo Brdo."" 
  3. Mihailović, Kosta (2006), Kosovo and Metohija: past, present, future : papers presented at the International Scholarly Meeting held at the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, March 16–18, 2006, Belgrade: Serbian Academy of Science and Arts, http://books.google.rs/books?id=W28tAQAAIAAJ&q=%22%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD+%D0%A1%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%BD%22&dq=%22%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD+%D0%A1%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%BD%22&hl=sr&sa=X&ei=UrB4T_tsxpCzBqja9boE&ved=0CD4Q6AEwBA 
  4. Elsie, Robert (2010). Historical Dictionary of Kosovo. Scarecrow Press. str. 204. http://books.google.rs/books?id=Pg-aeA-nUeAC&pg=PA204&lpg=PA204&dq=martinus+segonus+elsie&source=bl&ots=I45EVmlMlG&sig=x_8G_zsEAU04Y0Txfe7zVBzaSD4&hl=en&sa=X&ei=I1R5T6nvMJD4sgbM2PDHBA&ved=0CBoQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false. Pristupljeno 2. 4. 2012.. "Novoberda was the birthplace of the late 15th-century Slavic writer Martinus Segonus" 
  5. Zgodovinski časopis, Vol. 54. Zgodovinsko društvo za Slovenijo. 2000. str. 131. http://books.google.rs/books?ei=xbZ4T4wCx8ezBrHy2MME&hl=sr&id=TS1pAAAAMAAJ&dq=%22Martin+de+Segonis%22&q=%22Martin+Segon+je+eden+najvidnej%C5%A1ih+humanistov+s+konca+15.+stoletja.+Znano+je%2C+daje+bil+sin+Jovana+de+Segonis+iz+Kotora+in+daje+bil+kanonik+cerkve+sv.+Marije+v+znanem+rudarskem+mestu+Novo+Brdo.%22#search_anchor. Pristupljeno 1. 4. 2012.. "Martin Segon ... Znano je, daje bil sin Jovana de Segonis iz Kotora in daje bil kanonik cerkve sv. Marije v znanem rudarskem mestu Novo Brdo."" 
  6. Narodna biblioteka SR Srbije (1991). Serbia and the neighbouring countries on early maps. Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 16. "Новобрђанин Мартин Сегон, школовао се у Падови и писао је на латинском" 
  7. Ćirković, Sima (2011). Hrvoje Gračanin. ur (Serbian). Izvori Mavra Orbina: addenda et corrigenda. Zavod za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. str. 59. "da je u Padovi studirao i stekao doktorat iz „oba prava“ 1475." 
  8. Ćirković, Sima (2011). Hrvoje Gračanin. ur (Serbian). Izvori Mavra Orbina: addenda et corrigenda. Zavod za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. str. 59. "i kao prelat umro 1482. godine." 
  9. "Становништво словенског поријекла у Албанији" – Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. Марица Маловић-Ђукић, "Пилот у средњем веку" – "Код писца касног средњег века Мартина Сегона (умро 1485 )" ((sh))
  10. Bojović, Zlata (2010). ГО­ДИ­ШЊАК Катедре за срп­ску књижевност са јужнословенским књижевностима. Belgrade: Филолошки факултет Универзитета у Београду. str. 24. http://www.fil.bg.ac.rs/katedre/skjsk/godisnjak/Godisnjak-katedre-za-srpsku-knjizevnost-2010.pdf. Pristupljeno 2. 4. 2012.. "п­ап­е увиђају величину оп­асности за хришћански свет и п­очињу да шаљу мисије на Балкан које ће извиђати турске снаге и њихово устројство на освојеној територији.... Са тим циљем уп­утио је... п­ап­а Сикст IV ... Мартина Сегона, „родом Которанина а п­ореклом Србина из Новогамонта друкчије Новобрда названог“ да п­утује Балканом и исп­итује оне п­равце на којима би се могли п­ресрести Турци." 
  11. actes du Colloque interdisciplinaire. A.I.E.S.E.E. 1975. str. 281. http://books.google.rs/books?id=dm7aAAAAMAAJ&q=%22martinus+segonus%22&dq=%22martinus+segonus%22&hl=en&sa=X&ei=i2Z5T8qkAcPgtQawm-W9BA&ved=0CDIQ6AEwAQ. Pristupljeno 2. 4. 2012.. "un mémoire envoyé par l'évêque Martinus Segonus (ou Segonius) de Ulcinij au pape Sixte IV dans les premiers mois de 1480, lorsque se profilait à l'horizon l'expédition navale de Ghedik Ahmed pasha" 
  12. Bojović, Zlata (2010). ГО­ДИ­ШЊАК Катедре за срп­ску књижевност са јужнословенским књижевностима. Belgrade: Филолошки факултет Универзитета у Београду. str. 24. http://www.fil.bg.ac.rs/katedre/skjsk/godisnjak/Godisnjak-katedre-za-srpsku-knjizevnost-2010.pdf. Pristupljeno 2. 4. 2012.. "Иако п­о богатству садржаја овај извештај далеко п­ревазилази своју намену, јер су у њему забележена многобројна сведочанства о Србији с краја XV века историјске, етнолошке, географске, антроп­олошке, културолошке п­рироде, о градовима, п­ределима, утврђењима, манастирима, дубровачким трговачким колонијама, о људима и њиховом карактеру, о Косовском боју, о п­евању јуначких п­есама и др...., у мањој мери и других крајева," 
  13. Ćirković, Sima (2011). Hrvoje Gračanin. ur (Serbian). Izvori Mavra Orbina: addenda et corrigenda. Zavod za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. str. 60. "spis Petančića De itineribus in Turciam libellus (1522.). Posle otkrića Segona pokazalo se da taj spis ustvari pripada njemu" 
  14. (Serbian) Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Novi Sad: Matica srpska. 1991. str. 91. http://books.google.rs/books?ei=4kl5T-66IIvntQbcw73EBA&id=xqdiAAAAMAAJ&dq=%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD+%D1%81%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%BD+%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D0%B3&q=%D1%83%D0%BB%D1%86%D0%B8%D1%9A%D1%83#search_anchor. Pristupljeno 2. 4. 2012.. "у Сегоновом трактату који је сачуван само у изводу на италијанском језику" 
  15. Zgodovinski časopis, Vol. 54. Zgodovinsko društvo za Slovenijo. 2000. str. 131. http://books.google.rs/books?ei=xbZ4T4wCx8ezBrHy2MME&hl=sr&id=TS1pAAAAMAAJ&dq=%22Martin+de+Segonis%22&q=%22Martin+Segon+je+eden+najvidnej%C5%A1ih+humanistov+s+konca+15.+stoletja.+Znano+je%2C+daje+bil+sin+Jovana+de+Segonis+iz+Kotora+in+daje+bil+kanonik+cerkve+sv.+Marije+v+znanem+rudarskem+mestu+Novo+Brdo.%22#search_anchor. Pristupljeno 1. 4. 2012.. "Segonovo djelo je bilo vse do leta 1981 nepoznato. Takrat je Milanski profesor Agostino Perdusi izdal knjigo s naslovom "Martino Segono di Novo Brdo, vescovo di Dulcigno. Un umanista serbo-dalmata del tardo Quattrocento"" 
  16. (Italian) Studi storici. Istituto storico italiano per il medio evo. str. 142-145. http://books.google.rs/books?id=K3loAAAAMAAJ&q=Narrazioni+di+Giorgio+Castriotto,+da+i+Turchi+nella+lingua+loro+chiamato+Scander+beg,+cioe+Alesandro+Magno&dq=Narrazioni+di+Giorgio+Castriotto,+da+i+Turchi+nella+lingua+loro+chiamato+Scander+beg,+cioe+Alesandro+Magno&hl=sr&sa=X&ei=ocJ4T5e5AY3Jsgbu7qCKBA&ved=0CC8Q6AEwAA. Pristupljeno 1. 4. 2012.. "Narrazioni di Giorgio Castriotto, da i Turchi nella lingua loro chiamato Scander beg, cioe Alesandro Magno" 
  17. UNVOLLSTÄNDIGER TEXTENTWURF ZUR DISKUSSION AM 6.2.2012. 2012. str. 9. http://www.suedost-institut.de/fileadmin/dokumente/HB_Schmitt_SOE1300-1500_1Textentwurf.pdf. Pristupljeno 2. 4. 2012.. "Martinus Segonus verfasste eine der frühesten „Landeskunden“ des spätmittelalterlichen Balkans und eine kurze, aber sehr wichtige biographische Skizze zu Skanderbeg" 

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi