Otvori glavni meni

Marko ili Markus (živeo oko 150. g.) je bio Valentinov učenik i osnivač sopstvene sledbe markosijanaca. Djelovao je u Maloj Aziji i bio je pripadnik Istočne valentinovske škole. Osnovao je, čini se, svoju posebnu grupu.

Marko je bio suvremenik Ireneja, i poznat je samo preko njega[1] (Hipolit i Epifanije su ovisni o Ireneju). Markusovi učenici su došli i u Galiju, i djelovali u dolini Rone, gde ih je Irenej upoznao.[2]

Sadržaj/Садржај

UčenjeUredi

Markus priča kako je spoznao istinu iz prve ruke. On kaže da se vizija spustila na njega u obliku žene i njemu samom izložila svoju prirodu, poreklo stvari, koje nikom drugom ni božjeg niti ljudskog porekla nije otkrila.[3] Prilika mu je potom rekla: »Želim da ti pokažem samu Istinu; jer ja sam je donela od gore da bi je ti mogao videti bez vela i razumeti njenu lepotu[4] I tako je, Marko dodaje, »naga Istina« njemu došla u ženskom obličju, otkrivajući mu svoje tajne. Marko očekuje da će svako koga on uvede u gnozu imati takva iskustva. [5]

Marko je posebno je razvijao spekulaciju o brojevima. Njegovo se učenje posebno obraćalo ženama. Irenej ga optužuje da je zaveo ženu jednog đakona (u seksualnom smislu).[2]

MarkosijanciUredi

Markusovi hrišćani su odbijali crkvenu hijerarhiju, čuvajući jednakost unutar zajednice. Irenej opisuje praksu njihove grupe [6] govoreći da se na početku sastanka žrebom odlučivalo ko će uzeti ulogu sveštenika, a ko deliti pričest kao biskup; jedan član je čitao Sveto pismo prilikom službe, drugi se obraćao grupi kao prorok i držao duhovnu nastavu. Kada bi se grupa sastala sledećeg puta, ponovo se koristio žreb kako bi se uloge menjale.[7]

IzvoriUredi

  1. Irenej, Adv. haer. 1, 13—21
  2. 2,0 2,1 Tomislav J. Šagi-Bunić - Povijest kršćanske literature (svezak I) (scribd)
  3. Irenaeus AH 1.14.1.
  4. Ibid., 1.14.3.
  5. Elejn Pejgels - Gnostička evanđelja (scribd)
  6. Irenaeus, AH 1.13.1—6.
  7. Irenaeus, AH 1.13.3

Vidi jošUredi