Otvori glavni meni

Marko Pantani (it. Marco Pantani; 13. januar 197014. februar 2004) je bivši italijanski profesionalni biciklista, jedan od najboljih u istoriji profesionalnog biciklizma. Vrhunac karijere doživeo je 1998. godine osvajanjem Tur de Fransa i Điro d’Italije. Tim pobedama postao je drugi Italijan koji je trijumfovao na dve najznačajnije trke u istoj godini. Pre njega to je to je uspeo samo Fausto Kopi.

Pix.gif Marko Pantani Icône cycliste
Marco Pantani, 1997.jpg
Pantani 1997. godine
Lične informacije
Ime Marko Pantani
Nadimak Pirat, Gusar.
Datum rođenja 13. januar 1970. (1970-01-13)
Državljanstvo  Italija
Visina 1,72 m
Težina 57 kg
Informacije o timu
Trenutno član tima završio karijeru
Disciplina drumski
Tip vozača brdaš
Profesionalna karijera
1992—1996
1997—2003
Karera
Merkatone Uno
Uspesi
Tur de Frans
Jersey yellow.svg Tur de Frans 1 (1998)
  Jersey white.svg Mladi takmičar: 2 (1994, 1995)
Điro di Italija
Jersey pink.svg Điro di Italija 1 (1998)
  Jersey green.svg Brdske etape: 1 (1998)
Vuelta a Mursija 1999. godine

Podaci od: 25. maj 2016.

Marko Pantani na Điru d'Italija

Povezica koju je Pantani nosio na glavi je bila razlog njegovog nadimka Gusar (it. Il Pirato) po kome je bio poznat u svetu. Godine 1999. pao je na antidoping testu krvi i udaljen je sa Đira. Zbog toga je bio pod velikim pritiskom svog kluba i medija. Godine 2004. izvršio je samoubistvo velikom dozom kokaina.

Sadržaj/Садржај

KarijeraUredi

Početak karijereUredi

Pantani se sa 11 godina pridružio timu Fausta Kopija, a 1990. godine, osvojio je treće mesto na Bejbi Điro trci, amaterskoj verziji trke Điro d’Italija. 1991. osvojio je drugo mesto, a 1992. godine, osvojio je Bejbi Điro. Iste godine prešao je u profesionalce.

1992—1996Uredi

1992. godine, potpisao je ugovor sa Italijanskim Karera timom, uz minimalnu platu. Pantani je tražio promenu ugovora ako osvoji Điro ili Tur de Frans. Na svojoj prvoj profesionalnoj trci, velikoj nagradi Kamajorea (it. Gran Premio Città di Camaiore), završio je na 12 mestu.

1993. godine, završio je peti u brdskoj klasifikaciji na Điro del Trentino trci i debitovao je na Điro d’Italiji, kao pomoćnik za Klaudija Kjapučija, ali nije uspio da završi trku, napustio je tokom etape 18.

1994. godine, pre svog drugog učešća na Điro d’Italiji, osvojio je četvrto mesto na Điro del Trentino trci i na Điru Toskane. Na Điro d’Italiji, Pantani je opet došao kao pomoćnik za Klaudija Kjapučija i pobedio je na dve brdske etape, upisujući svoje prve pobede kao profesionalac. Dobre vožnje donele su mu drugo mesto na kraju, ispred Migela Induraina, koji je osvojio Điro prethodne dve godine. Pantani je 1994. debitovao na Tur de Fransu, gde je osvojio treće mesto i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.

1995. godine, udarilo ga je auto tokom treninga, ali bez ozbiljnih posledica. Pantani se spremao za Điro, ali je odlučio da ga ne vozi, fokusirajući se na Tur de Frans. Pre Tura, osvojio je etapu na trci oko Švajcarske. Na Tur de Fransu završio je tek na 13 mestu, ali je osvojio dve etape i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača drugu godinu zaredom. Na svetskom prvenstvu, Pantani je osvojio treće mesto, iza Španaca Abrahama Olana i Migela Induraina. Nakon povratka u Italiju, udarilo ga je auto tokom trke Milan—Torino, zbog čega je propustio veliki dio sezone 1996. godine.

1997Uredi

Na kraju 1996. godine, tim Karera se ugasio, a Pantani i još deset vozača prešli su u novi italijanski tim, Merkatone, gde je Pantani bio lider. Početkom sezone, osvojio je treće mesto na Turu Baskijske zemlje, četvrto na Kriterijumu Internacional, peto na Valonskoj Streli i osmo na Lijež—Bastonj—Liježu.

Vratio se na Điro nakon dvogodišnje pauze, ali je doživio povredu kad je crna mačka izazvala incident ispred njega na jednoj od prvih etapa. Pantani je završio etapu, a zatim je odvezen u bolnicu i nije mogao da nastavi Điro.

Uspeo je da se oporavi na vreme za Tur de Frans, gde je osvojio dve etape, postavivši rekordno vreme na Alp du Ezu. Pantani je Tur završio na trećem mestu, iza Jana Ulriha i Rišara Virenka.

1998Uredi

1998. godine, Pantani je bio jedan od najvećih favorita za osvajanje Đira, uz Švajcarca Aleksa Culea i pobednike prethodna dva Đira, Pavela Tonkova i Ivana Gotija. Cule je pobedio prolog na otvaranju, a kasnije i šestu etapu. Nakon uspona na etapi 15, Pantani je zaostajao četiri minuta iza Culea, a tek je trebao da se vozi hronometar na zadnjoj etapi, što nije odgovaralo Pantaniju. Na etapi 17, Pantani je napao Culea i uzeo mu preko četiri minuta i lidersku majicu, Cule je pao na četvrto mesto. U narednim etapama, Pantani je uzimao vreme i Tonkovu i hronometar je čekao sa minut i po prednosti. Na prvom hronometru, Tonkov je uzeo minut Pantaniju i bio je samouveren, ali Pantani je odvezao čak bolje od Tonkova, završio je treći, uzevši mu još 5 sekundi. Pantani je osvojio Điro, kao i brdsku klasifikaciju, a u klasifikaciji po poenima je završio drugi.

Pantani je i na Tur de Frans došao kao jedan od favorita, ali je već na prologu Na prvoj etapi izgubio dosta vremena, završio je 181 od 189 vozača, četiri minuta iza Jana Ulriha. Na narednim etapama smanjivao je zaostatak, sve do Alpa, gde je završio devet minuta ispred Ulriha i tu prednost nije ispuštao. Pantani je postao prvi Italijan koji je osvojio Tur nakon Feličea Đimondija koji je osvojio 1965. godine. Do danas, Pantani je zadnji vozač koji je osvojio Điro i Tur u istoj godini.

1999Uredi

1999. godine, Pantani je osvojio trku Vuelta Mursija, uz jednu etapu. Bio je lider na Điru, a na predzadnjoj etapi je bio pozitivan na doping testu, diskvalifikovan je sa Đira i dobio je dvonedeljnu zabranu vožnje. Pre diskvalifikacije, Pantani je bio lider sa preko pet minuta prednosti, pobedio je na četiri etape i bio je lider u brdskoj i klasifikaciji po poenima.

2000—2003Uredi

2000. godine, Pantani se vratio na Điro, ali nije bio konkurentan, završio je tek na 28 mestu. Nakon Đira, vozio je i Tur de Frans, gde je vodio borbu sa Lensom Armstrongom. Na etapi 12, Armstrong mu je prepustio pobedu, a Pantani je izjavio da je uvređen tim gestom. Loši odnosi između dvojice vozača počeli su kada je Armstrong Pantanija nazvao slončićem. Pantani je pobedio i na etapi 15 i to je bila njegova zadnja pobeda u profesionalnoj karijeri. Na narednoj etapi, napustio je Tur zbog stomačnog virusa i više se nikad nije vratio da vozi na Turu.

2001. i 2002. nije ostvarivao dobre rezultate. Vozio je Điro, ali je diskvalifikovan jer mu je u sobi pronađen insulin i suspendovan je na osam meseci. Kasnije mu je suspenzija smanjena zbog nedostatka dokaza. 2002. opet nije uspio da završi Điro.

Vratio se na Điro 2003. godine i završio na 14 mestu. To je bila njegova zadnja trka u karijeri. Završio je karijeru u junu, a zatim je otišao na kliniku za nervne bolesti.

Alp d'UezUredi

 
Pantani je sahranjen u Čezenatiku.

Marko Pantani je 1997. postavio rekord na brdskom prelazu Alp d'Uez, zabeleživši vreme od 37 minuta i 35 sekundi u etapi Tur de Fransa (prema nekim izvorima, pravo vreme je 37 minuta i 34 sekunde). Pobednik Tur de Fransa 2008. Karlos Sastre na tom prelazu je postavio vreme od 39 minuta i 31 sekundu.

DopingUredi

Nakon što je diskvalifikovan sa Đira d'Italije 1999. godine, zbog povišenog nivoa hematokrita (imao 52 %, dozvoljeno 50), Pantani se suočavao sa konstantnim navodima da se dopinguje tokom ostatka karijere. U junu 1999. sud je osudio grad Torino da nadoknadi Pantaniju za incident na trci Milan - Torino 1995. godine, na kojoj je Pantani završio sa nekoliko povreda i trebalo mu je dugo da se oporavi i vrati vožnji. Nekoliko dana kasnije, italijanski tužilac je optužio Pantanija za sportsku uvredu, jer mu je nivo hematokrita nakon te trke bio 60 procenata. 1997. Svetska biciklistička unija (UCI) uvela je limit za hematokrit od 50 % i vozači koji su imali malo preko, dobijali su suspenziju od dve nedelje.

1999. italijanski list "Republika" objavio je tekst u kome povezuju Pantanija sa Frančeskom Konkonijem, koji je davao EPO italijanskim biciklistima u periodu od 1993. do 1998. Tokom 1994. u martu, nivo hematokrita mu je bio 40.7 %, a u maju, tokom etape na Điru, nivo hematokrita mu je bio 54 %, a u junu je dostigao do 58 %. U oktobru 1995. nivo hematokrita na trci Milan - Torino bio mu je 60 %.

Tokom Đira 2001. godine, u sobi mu je pronađen insulin. Pantani je tvrdio da mu je insulin podmetnut i da nije proveo tu noć u sobi.

2002. suspendovan je na osam meseci, ali mu je usvojena žalba i smanjena suspenzija zbog nedostatka dokaza.

2013. godine, francuski senat je potvrdio da je Pantani bio pozitivan na EPO tokom testiranja 1998. godine, a koja su ponovljena 2004. godine.

SmrtUredi

14. februara 2004. godine, Pantani je nađen mrtav u hotelu u Riminiju. Uzrok je bio kokain. Pantani je svoj zadnji dan proveo daleko od porodice i prijatelja, zaključan u hotelskoj sobi. Njegova bivša devojka izjavila je da je Pantani počeo da uzima kokain 1999. kada je diskvalifikovan sa Đira.

Nakon smrti, Pantani je postao predmet nekoliko knjiga, pesama i filma.

Spoljašnje vezeUredi