Otvori glavni meni
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Marija Aleksandrovna (razvrstavanje).
Marija Aleksandrovna

Мария Александровна (императрица), 1857.jpg

Datum rođenja 8. avgust 1824.
Mesto rođenja Darmštat (Hesen-Darmštat)
Datum smrti 3. jun 1880.
Mesto smrti Sankt Peterburg (Ruska Imperija)
Poreklo
Otac Ludvig II od Hesea i Rajne ili baron Avgust
Majka Vilhelmina Badenska
Porodica

Marija Aleksandrovna (rus. Марíя Алексáндровна; Darmštat, 8. avgust 1824Sankt Peterburg, 3. jun 1880) je bila supruga ruskog imperatora Aleksandra II.

Pre udaje i pravoslavnog krštenja njeno nemačko ime bilo je Marija od Hese-Darmštata (nem. Marie von Hessen-Darmstadt) ili Marija od Hesea i od Rajne (nem. Marie von Hessen und bei Rhein).

Sadržaj/Садржај

BiografijaUredi

Rođena je u Darmštatu, glavnom gradu velikog vojvodstva, kao najmlađa od sedmoro dece Vilhelmine od Badena (1788—1836), supruge velikog vojvode Ludviga II od Hesea i Rajne (18301848, *1777). Otac najmlađih četvoro Vilhelminine dece bio je izvesni baron Avgust (engl. Baron Auguste Senarclens de Grancy) koji je dugo godina bio njen ljubavnik, dvoje dece umrlo je u ranom detinjstvu, a ostalih dvoje (Aleksandra i Mariju), Ludvig II je prihvatio i priznao ih za svoju decu, da bi se izbegao skandal.

Kada je mladi ruski carević Aleksandar putovao Evropom 1838. da bi sebi pronašao ženu, zaljubio se u 14-godišnju Mariju. Brak su sklopili 16. aprila 1841, uprkos tome što ona nije imala dovoljno godina. Careva majka je smatrala da godine mogu biti prepreka, ali Aleksandar je insistirao na ženidbi sa Marijom. Posle smrti Aleksandrovog oca Nikolaja I, on je 1855. postao sledeći ruski car Aleksandar II, a Marija je postala carica.

U visokim ruskim krugovima govorilo se da buduća carica nema ukusa ni obrazovanja; da ne ume lepo da se izražava, oblači... Ipak, Marija je dolazila iz druge sredine, bila je mlada i nije se ni moglo očekivati da odmah prihvati i razume ruske običaje, koji su joj do tada bili strani. Surova klima Sankt Peterburga nije odgovarala njenom slabom zdravlju, tako da je imala dosta poteškoća dok se na nju nije navikla. Ali, uprkos tome, postala je majka osmoro dece. Sve trudnoće sa njenim već narušenim zdravljem učinili su da se ne pojavljuje na mnogim svečanostima na kojima je trebalo da se pojavljuje sa carem.

Iako je uvek bio pažljiv prema njoj, Marija je znala da joj je Aleksandar neveran i da voli druge žene. Takođe je znala da je imao troje dece sa svojom ljubavnicom, Katarinom Dolgorukom, a da su ta deca živela pod istim krovom sa njenom — u samom ruskom carskom dvorcu.

Aleksandar je 1855. postao ruski car, a ona je morala da obavlja dužnosti carice, bez obzira da li je bila bolesna ili ne. Zapravo, već tri godine kasnije njihovi bračni odnosi su se pogoršali jer je Marija znala da su njegova osećanja namenjena nekom drugom. Ali, kada je 1865. preminulo njihovo najstarije i omiljeno dete, carević Nikolaj, bio je to najjači udarac za Mariju. Ona se povukla iz javnog ruskog života i nikakva politička pitanja više je nisu doticala. Ipak, sa njom se o svemu moglo pričati. Iako je donela mnogo nemačkih običaja, želela je da upozna sve tradicije — jedino Francusku istinski nije volela. Otuda njena najpoznatija rečenica jeste: „Pričajte mi o svemu, sem o Parizu.“ Bitno je istaći da je sama carica promenila veru čim se udala za Aleksandra. Ali, Marija je ostala upamćena i kao veliki pobornik pravoslavlja uopšte.

Tokom svog bračnog života sa Aleksandrom znala je da njen muž ima ljubavnice i sedmoro vanbračne dece. Marija je umrla 3. juna 1880, a Aleksandar je za manje od mesec dana nakon njene smrti počeo da živi sa svojom ljubavnicom sa kojoj je imao četvoro dece (Katarina Dolgoruka).

PorodicaUredi

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi