Малајница

Малајница;
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Општина	Неготин
Становништво
Становништво (2011)	683
Положај
Координате	44°17′43″N 22°23′08″E / 44.2953°N 22.3856°E
Временска зона	средњоевропска:; UTC+1
Надморска висина	292 m
	Малајница Малајница (Srbije)
Остали подаци
Позивни број	019
Регистарска ознака	NG

Малајница је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 683 становника (према попису из 1991. било је 971 становника).

Координате: 44° 17′ 43" СГШ, 22° 23′ 08" ИГД

Порекло становништва uredi

Према пореклу ондашње становништво Малајнице са почетка XX века, може се овако распоредити:

Косовско-метохијских досељеника има 63 куће.
Влашких струја има 54 куће.
Тимочко-браничевских досељеника има 34 куће.
Моравско-вардарскких досељеника има 6 куће.
Непознате старине има 6 куће.
Шопских досељеника има 3 куће.

Демографија uredi

У насељу Малајница живи 557 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (43,7 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 193 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	1244	^[1]
1953.	1225
1961.	1227
1971.	1137
1981.	1012
1991.	971	834
2002.	908	683

Етнички састав према попису из 2002.^[2]
Срби	364	53,29%
Власи	225	32,94%
Румуни	4	0,58%
Хрвати	1	0,14%
непознато	47	6,88%

Становништво према полу и старости ^[3]


	м	ж
?	3	9
80+	7	21
75-79	18	24
70-74	23	31
65-69	41	44
60-64	25	19
55-59	14	26
50-54	16	15
45-49	17	16
40-44	21	8
35-39	11	11
30-34	21	21
25-29	23	19
20-24	20	13
15-19	21	21
10-14	18	14
5-9	17	24
0-4	14	17
просек	43.7	47.0

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	276	280	295	275	251	222	193

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	27	54	24	17	35	26	4	5	1	-	3.54

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	281	51	191	28	11	-
Женски	298	21	193	75	9	-

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	213	202	-	-	3	-	1	2	-	1
Женски	177	176	-	-	-	-	-	-	-	-
Оба	390	378	-	-	3	-	1	2	-	1
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	-	2	1	1	-	-	-	-
Женски	-	-	-	1	-	-	-	-	-
Оба	-	-	2	2	1	-	-	-	-

Подаци из Историјског архива Неготин uredi

Малајница је сточарско-ратарско сеоско насеље разбијеног типа удаљено 23 км северозападно од Неготина. Смештено је на просечно 260 метара надморске висине, на долинским странама реке Замне, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44о17’ 43”, источна географска дужина 22о 23’ 08”, а површина атара 1.904 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко Штубика или преко Дупљана. Први пут је уцртано на Лангеровој карти, почетком 18. века, под називом Миланиз. Касније се помиње и 1784. (под називом Милаонацз), 1807. као Маланиза и 1811. као Малашница. Године 1846. имало је 107, а 1866 – 181 кућу. Данашње насеље је подељено на три краја (Велико Брдо, Пернеће и Мала) и више група родовских кућа. Од октобра 2006. године организовано је у две месне заједнице – Месна заједница Малајница и Месна заједница Дидићи. Након Првог светског рата у насељу су живеле следеће породице: Јонашењи (слава св. Никола), Адамешти (слава Петковица), Никићи (слава св. Никола), Стојићи (слава Ђурђевдан), Колицоњи (слава Петковица), Никулошоњи (слава св. Никола), Вујакоњи (слава Петковица), Дидићи (слава св. Никола), Милешћи (слава Петковица), Богоњи (слава св. Никола), Добросавоњи (слава св. Илија), Ђуроњи (слава св. Никола), Икоњи (слава св. Никола), Горешти и Стојкоњи (слава Петковица), Пасаринешти или Думитрашкоњи, Степањони, Стојешти, Потамешти и Иромањи (слава св. Никола), Јоновићи, Драгинешти и Марковићи (слава Мала Госпојина), Моцацешти и Митруешти (слава Петковица), Богданешти (слава св. Никола), Мађарешти или Станићи (слава св. Никола), Унгурјани или Пацикићи (слава св. Никола), Лазоњи (слава Петковица), Цветкоњи (слава Ђурђевдан), Бугарешти (слава св. Никола), Павоњи (слава св. Лука), Аврамови или Аврамешти (слава Мала Госпојина) и Кирице (слава Петковица). Сеоска заветина је Спасовдан. Становништво Малајнице је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља. Године 1921. је имало 183 кућа и 885 житеља, 1948 - 276 кућа и 1.224 становника, а 2002. године 238 кућа и 678 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству (Аустрија, Немачка, Француска, Италија, Словенија) из овог насеља је око 400 становника. Основна школа почела је са радом 1878. године (дограђена 1934. године). Школске 2006/2007. године имала је 30 ученика. Земљорадничка задруга у Малајници је основана 1947. године (као земљорадничка набавно-продајна задруга), изградња Дома културе започета 1960. (завршена 1963. године), пут је направљен 1959/60. (асфалтиран 1975. године), насеље је електрифицирано 1967/68. године, водовод направљен 1976. године, а телефони у насељу уведени од 1969. до 1979. године (коначно 2000/01. године).

Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ радник Историјског архива Неготин

Референце uredi

↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi

Портал Србија

[1] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[2] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

[3] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[1]

[2]

[3]