Мала Крсна

(Preusmjereno sa stranice Mala Krsna)

Мала Крсна је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1552 становника (према попису из 2002. било је 1753 становника). У Малој Крсни налази се један од важнијих железничких чворова у Србији.

Мала Крсна

Дом културе „Вељко Дугошевић”
Дом културе „Вељко Дугошевић”

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Подунавски
Град Смедерево
Становништво
Становништво (2011) 1552
Положај
Координате 44°34′31″N 21°00′25″E / 44.575333°N 21.006833°E / 44.575333; 21.006833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 73 m
Мала Крсна na mapi Srbije
Мала Крсна
Мала Крсна
Мала Крсна (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 11313
Позивни број 026
Регистарска ознака SD


Координате: 44° 34′ 31" СГШ, 21° 00′ 25" ИГД

Историја

uredi

Село се налази јужно од Смедерева. Не постоје поуздани подаци о оснивању овога села. Предање није очувано, а писаних података о њему има тек из првих десетина 19. века. Мала Крсна се помиње у арачким списковима као насеље које је имало 1818. године 29, а 1822. 31 кућу. Године 1846. Мала Крсна је имала 62 куће, а по попису из 1921. године у селу је било 197 кућа са 1015 становника.

Као најстарија породица сматрају се Милосављевићи чији су преци, по предању, основало село. Стара су породица и Мјаиловићи (данас са разним презименима) чији су преци међу првима дошли из Крајине. По њима је читав један крај села назван “Крајинска Мала“. Староседеоци су и Стојадиновићи, Милошевићи, Јеленићи, Стојановићи и остале породице из Великог Извора, од Зајечара, Ратара (Јасеница), из Лукава (Сврљиг) и Травника.(подаци су од 1818-1925. године).[1][2]

Демографија

uredi

У насељу Мала Крсна живи 1285 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,2 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 452 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,43.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1434 [3]
1953. 1497
1961. 1817
1971. 1782
1981. 1853
1991. 1829 1753
2002. 1832 1753
2011. 1552
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.694 96,63%
Црногорци
  
4 0,22%
Југословени
  
3 0,17%
Хрвати
  
2 0,11%
Мађари
  
2 0,11%
Бугари
  
2 0,11%
Словенци
  
1 0,05%
Румуни
  
1 0,05%
непознато
  
41 2,33%


Референце

uredi
  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Коришћена Литература

uredi
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).
  • Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

uredi