Otvori glavni meni

Ludvig Mlađi (835882) je bio kralj Nemačke (Istočne Franačke) (876882), kralj Saksonije (876882), kralj Lotaringije (879882) i kralj Bavarske (880882). Bio je srednji sin Ludviga Nemačkog. Kada mu je umro otac Ludvig Nemački, postao je kralj Nemačke.

Sadržaj/Садржај

Svađe i mirenja sa ocemUredi

Kao mladić ratovao je protiv Slovena na istoku. Akvitansko plemstvo ga je bilo pozvalo 854, jer je bilo nezadovoljno Karlom Ćelavim. Napao je Akvitaniju do Limoža, a onda se vratio natrag.

Gajio je bliske veze sa istočnim plemstvom i time je postao dosta nezavisan od svoga oca. Tako se 865. pobunio zajedno sa Karlom Debelim protiv svog oca. Tada mu je Ludvig Nemački dao Saksoniju sa Frankonijom i Tiringijom na upravljanje. Ponovo se buni protiv Ludviga Nemačkog 871. i 873, ali se posle toga mire.

Pobeda nad Karlom ĆelavimUredi

Kada mu je umro otac 876, on postaje naslednik i kralj Nemačke. Zadržao je očevog savetnika nadbiskupa od Majnca. Karlo Ćelavi je pokušao iskoristiti priliku i anektirati istočni deo Lotaringije. Međutim u bici kod Andernaha 8. oktobra 876. Ludvig Mlađi je sa mnogo manjom vojskom i boljom taktikom pobedio Karla Ćelavog.

Podela između tri brataUredi

Posle te bitke tri brata se sastaju u novembru 876. u Nerdlingenu, pa se slažu sa planom podele iz 865, koji je potvrđen 872. godine. Po tome planu:

Krajem 877. braća se ponovo sastaju, da odluče šta sa Lotaringijom, jer Karloman Bavarski nije više polagao pravo na Lotaringiju, tako da je Karlo Debeli i Ludvig Mlađi dele međusobno.

Sporazum sa Lujem MucavcemUredi

Posle smrti Karla Ćelavog, Ludvig Mlađi sklapa sporazum sa Lujem Mucavcem u novembru 878. u Liježu. Po tom sporazumu dva rođaka obećavaju jedan drugom da će poštovati nasleđivanje svakoga od njih i da neće polagati prava jedan drugom na teritorije. Ubrzo posle toga, 879, Luj II Mucavac umire.

Zauzimanje LotaringijeUredi

Deo plemstva u Francuskoj poziva Ludviga Mlađeg da zavlada Francuskom. Ludvig Mlađi je izvršio invaziju. Došao je do Verduna. Novi francuski kraljevi su predali Ludvigu Mlađem Lotaringiju, pa se zadovoljan povukao. U februaru 880. teritorijalni dobitak Lotaringije je ozvaničen sporazumom u Ribmonu. Taj sporazum je stvorio između Francuske i Nemačke čvrstu granicu, koja se nije menjala do 14. veka.

Ludvig Mlađi je izbegavao sukobe sa plemstvom i pomirivao je interese plemstva i interese kraljevine. Stvorio je jake veze sa moćnim porodicama, uključujući one, koji će kasnije stvoriti Otonsku dinastiju. Ludvig Mlađi je uglavnom boravio u području Rajne i nije posećivao Saksoniju ili istočne granice.

Kada je Karloman Bavarski preživeo infarkt 879, postao je nesposoban da dalje vlada i predao je Bavarsku Ludvigu Mlađem. Karloman je umro 880, tako da Bavarska otada pripada Ludvigu Mlađem.

Sukobi sa NormanimaUredi

Od leta 879. Normani su napadali Nemačku i duboko su zalazili u unutrašnjost zemlje. U februaru 880. Ludvig Mlađi pobeđuje Normane u bici kod Timeona, ali u toj bici mu je ubijen sin. Normani su bili zauzeli i Nijmegen, ali ih je Ludvig i odatle isterao. Istoga meseca Normani su pobedili kod Hamburga saksonsku vojsku pod vođstvom vojvode Bruna. Bruno i mnogo Saksonaca je stradalo u toj bici. Pokazalo se da jedna odlučna pobeda protiv Normana, kao ona kod Timeona nije dovoljna da se zaustave talasi normanskih invazija.

Umire bez naslednikaUredi

Umro je verovatno 20. januara 882. godine. Nije imao naslednika, pa Karlo Debeli uzima sve njegove teritorije i postaje kralj i Francuske i Nemačke i Italije.

Prethodnik:
Ludvig Nemački
Kralj Nemačke
(876882)
Nasljednik:
Karlo Debeli