Ljubavno pismo (komedija)
Za ostale upotrebe, v. Ljubavno pismo (razvrstavanje).
Ljubavno pismo, također poznata i pod naslovom Ko bi se jedio na muške, je komedija u jednom činu srpskog pisca Koste Trifkovića objavljena 1874. godine.
Radnja uredi
Radnja počinje monologom sluge Jovana. Vreme je posle ručka. Sve je mirno. Gospodar, gospođa i gospođica spavaju. Uskoro će i Jovan zaspati u gospodarevom šlafroku sa snovima o ministarskoj penziji. Pored toga što Jovan iznosi (pre nego što zaspi) zanimljiva razmišljanja o ljudskim međuodnosima i tezu kako su svi u krajnjoj liniji sluge, njegov lik je u funkciji glavnog pokretača radnje i glavni uzročnik nesporazuma. Onako snen, zaboraviće Evičino pismo u gospodarevom šlafroku što će kasnije dovesti do zabune, ljubomornih scena, sumnje, plača. Od pojave Evice, radnja kreće i vodviljski se ubrzava. Na sceni se brzo smenjuju likovi. Gledalac najpre saznaje za tajnu Evičinu ljubav i njeno pismo, da bi odmah potom bio uvučen u tajnu ljubavnog pisma koje Laza Dražić poverava svom prijatelju Vidiću. Reči koje izgovaraju imaju dosta obrta, komičnih aluzija, a i ponašanje i držanje samih ličnosti na pozornici dopunjava komiku izgovorenih fraza. Dijalog je takođe dinamičan, duhovit. Likovi prekidaju jedan drugog u govoru, dopunjavaju jedan drugom prekinute misli (naravno sa komičnim efektima) jer znaju unapred šta će da izgovore.
Dražić: Slušaj, doktore, ja bih te nešto molio.
Vidić: Prvo, da to što ćeš mi reći ne kažem tvojoj ženi.
Držić: A, to se razume!
Vidić: Drugo, da to što ćeš me moliti odmah učinim.
Dražić: A to se razume!
Vidić: Treće, da mi u podobnom slučaju na usluzi stojiš.
Od tog trenutka pisac spretno gradi komične situacije u koje upadaju likovi uhvaćeni u laži, žene mučene sumnjom na bračno neverstvo, situacije koje nastaju zabunom likova zbog ljubavnih pisama i zamenom ličnosti – dve Evice pišu ljubavna pisma. Na zabuni oko pisama, pisac razgranava zaplet. Vidićevo nespretno ponašanje pobuđuje sumnju kod Marije, a Dražić licemerno osuđuje prijatelja za svoj greh.
Bekrija je! Sram ga bilo! Ja mu svoje prijateljstvo otkazujem! Mogao bi me još pokvariti!
Posle nekoliko komičnih pasaža stvar se na kratko razjašnjava, a pisac gradi komiku na paralelizmu komičnih situacija i komičnih fraza – sada Marija teši Sofiju onako kako je Sofija nju na početku zabune – ponavljaju se replike iz prethodne scene, a Marija i Sofija menjaju uloge unesrećene prevarene žene i ladnokrvne prijateljice koja je teši.
Sofija: ... varalico, izdajico, neverniče, zlikovče! Je l' to za jednog oženjenog čoveka koji ima tako dobru ženu? Zar se tako drži zakletva vernosti koju si mi pred oltarom učinio?!
Marija: Malenkost – ludorija! Ko bi se još zbog toga jedio!
Sofija: Šta? Zar to nije dosta da moj muž mene vara i da s drugom provodi ljubav!
Marija: To je samo znak da u njegovom srcu ima mesta za dve! ... Vidiš, Sofija, ja bih na tvom mestu rekla: «Jesi li čuo, Lazo, ostavi se ti Evice, dosta sam ti i ja na vratu.»
Pa je onda nudi kafom i kuglofom kao što to Sofija činjaše. Na tom mestu u komediji ne dolazi do konačnog raspleta već pisac razgranava zaplet, uplićući Dražića u nove laži i unoseći epizode s Evicom i Milanom. Pošto je pismo potpisano sa Evica, Dražić u škripcu izjavljuje da je to pismo našao u stanu Vidića i da je to pismo Evice, Vidićeve sestre. Njegova agonija se produžava kada na scenu stupa i sama Evica, verujući da će se sada konačno otkriti njegova prevara. U poslednjoj pojavi, na sceni su sva lica i dolazi do konačnog raspleta. Pojavljuju se Milan i Jovan koji priznaje da je izgubio pismo koje mu je dala Evica i da je spavao u fotelji u šlafroku. Dolazi do konačnog raspleta - Vidić pronalazi i drugo pismo ali supruge su izlečene od ljubomore, a Milan i Evica će se uzeti jer to mora biti pri kraju svake šaljive igre! – ironizira pisac.
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Vaso Milinčević, Kosta Trifković – Život i rad, Beograd, 1968.
- Vaso Milinčević, Scenski artizam Koste Trifkovića, Predgovor u knjizi Kosta Trifković, Komedije i dramoleti, Srpska književnost, Drama. knj.6. Nolit, 1987.
- Dušan Ivanić, Srpski realizam, Sveznanje Matice srpske, knjiga 5, Matica srpska, Novi Sad, 1996.
- Kosta Trifković, Komedije i dramoleti, Srpska književnost, Drama. knj.6. Nolit, 1987.