Lipoprotein je biohemijski sklop koji se sastoji od proteina i lipida. Mnogi enzimi, transporteri, strukturni proteini, antigeni, adhezini i toksini su lipoproteini. Primeri takvih molekula su lipoproteini visoke gustine (HDL) i niske gustine (LDL) koji omogućavaju prenos masti krvnim sistemom, transmembranski proteini mitohondrije i hloroplasta, i bakterijski lipoproteini.[1]

Lipoproteinska struktura (hilomikron)
ApoA, ApoB, ApoC, ApoE (apolipoproteini); T (triacilglicerol); C (holesterol); zeleno (fosfolipidi)

Funkcija

uredi

Funkcija lipoproteinskih čestica je transport lipida (masnoća) (kao što je triacilglicerol) širom tela putem krvi.

Sve ćelije koriste i zavise od masti i holesterola kao gradivnih blokova za formiranje membrana koje one koriste za kontrolu unutrašnjeg vodenog sadržaja, unutrašnjih u vodi rastvornih elementata i za organizaciju strukture i proteinskih enzimskih sistema.

Klasifikacija

uredi

Proteinski deo lipopretina se sastoji od apoproteina (apolipoproteina) koji se mogu podeliti u šest klasa, a neke od klasa u podklase. Tako razlikujemo:

Prema različitim udelima pojedinih hemijskih molekula koji se nalaze u određenom lipoproteinu, lipoproteini se mogu svrstati u različite klase:


Gustoća (g/mL) Klasa Prečnik (nm) % protein % holesterol % fosfolipid % triacilglicerol
>1.063 HDL 5-15 33 30 29 4
1.019-1.063 LDL 18-28 25 50 21 8
1.006-1.019 IDL 25-50 18 29 22 31
0.95-1.006 VLDL 30-80 10 22 18 50
<0.95 Hilomikroni 100-1000 <2 8 7 84

Hiperlipoproteinemija je naziv za bolest kod koje je u krvi povišena koncetracija lipoproteina. Prema klasi povišenih lipoproteina se razlikuje pet tipova hiperlipoproteinemija.

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi