Linijski sistem

Svaki ton koji čujemo može da se zabeleži posebnim muzičkim znacima koji se zovu note.

Neispisan linijski sistem

Linijski (ili notni) sistem (francuski: portée, engleski: staff, stave, italijanski: pentagramma, nem. Notensystem, Notenlinien)) služi kao osnova za beleženje nota.

Kratki istorijat

Upotreba 4 linije u muzičkoj notaciji 14. veka.

Linije su u muzici u upotrebi još od 10. veka. Pomoću njih se određivala visina neuma. Prvo se upotrebljavala jedna do dve linije, a zatim je čuveni srednjevekovni muzički teoretičar Gvido iz Areca (995 - 1050) postavio osnove notnom sistemu odredivši da se neume pišu na 4 linije. Na njihovom početku je upisivao ključeve, tako da je pozicija notne glave označavala visinu tona (vidi sliku desno).

= Prednosti današnjeg linijskog sistema =

Današnji linijski sistem je mnogo savršeniji od nekadašnjeg jer daje mogućnost (koju nekadašnji nije davao) tačnog zapisa:

1. visine tonova,
2. trajanja tona,
3. intervalskih razmaka između tonova.

Napomena.

Što se tiče načina izvođenja, muzičari iznad linijskog sistema upisuju oznake za interpretaciju.

Osnovne karakteristike linijskog sistema

• Linijski sistem se sastoji od 5 horizontalnih paralelnih linija i 4 praznine. Linije linijskog sistema broje se odozdo-naviše. U njega može da se ubeleži ukupno 11 različitih osnovnih nota:

• Da bi se prostorno ograničen linijski sistem proširio, iznad i ispod njega dodaju se pomoćne linije - pomoćnice. Obično ne više od 4-5 naviše i 3 naniže, jer se prelazi u drugi ključ:

• Pomoćne linije su u neku ruku ostatak nekadašnjeg mnogolinijskog sistema kojeg je preuredio Gvido iz Areca u 11. veku.

Elementi linijskog sistema

1. Ključ

Na početak linijskog sistema stavlja se znak koji se zove kluč (fr. i en. clef) na osnovu kojeg se određuje ime note i njena oktava. Današnja muzička notacija poznaje više vrsta ključeva. Ovde ćemo prikazati one koji su najviše u upotrebi:

a) G-ključ (violinski ključ)

beleži se od druge linije i daje ime noti g¹ (sol u prvoj oktavi). Violinski ključ najviše koriste: violina; flauta, oboa, klarinet, saksofon, harmonika, truba; desna ruka klavira i harfe; deo udaraljki. U linijski sistem beleže se tonovi iz prve i delom iz druge oktave, dok se ostali tonovi iz druge, trće, četvrte i pete oktave beleže pomoćnicama iznad linijskog sistema.

b) F-ključ (bas ključ)

beleži se od četvrte linije i daje ime noti f (fa u maloj oktavi). Bas ključ najviše koriste: violončelo, kontrabas; horna, trombon, bas klarinet, fagot; harmonika (basovi), leva ruka klavira i harfe. Tonove subkontra i kontra oktave beležimo pomoćnicama ispod linijskog sistema.

c) C-ključevi (vokalni ključevi)

C-ključevi se zovu i vokalni ključevi jer su pogodni za beleženje pevačkih glasova. Svi oni daju ime noti c¹ (do u prvoj oktavi). Najčešće su u upotrebi altovski i tenorski ključ.

• Altovski ključ

beleži se na trećoj liniji i daje ime noti c¹ (do u prvoj oktavi) na trećoj liniji. Altovski ključ koristi viola.

• Tenorski ključ

beleži se na četvrtoj liniji i daje ime noti c¹ (do u prvoj oktavi) na četvrtoj liniji. Tenorski ključ koristi violinčelo, fagot i trombon za visoke note da bi se izbeglo pisanje mnogo pomoćnih linija.

Pogledajmo kako se jedna ista nota c¹ (do u prvoj oktavi) beleži u pomenuta tri ključa:

2. Predznaci

Predznaci se pišu:

iza notnog ključa i važe stalno za sve istoimene note u kompoziciji. Oni predstavljaju tonalitet kompozicije.

predznaci se nalaze i ispred note na istoj liniji ili praznini i odnose se samo na istoimene note u tom taktu.

3. Taktovi

Takt je najmanji metrički određen deo kompozicije koji se nalazi između dve taktice.

U muzici postoje mnoge vrste taktova. Oni se beleže na početku linijskog sistema, iza ključa i eventualnih predznaka koji određuju tonalitet i to razlomkom, bez razlomačke crte.

4. Note

Nota je znak za beleženje tonova u linijski sistem.

5. Zagrade, spojnice (akolade)

Više linijskih sistema na početku partiture može se zagraditi zagradom, tj. spojiti spojnicom ili akoladom (francuski: accolade, engleski: brace, bracket, accolade, italijanski: graffa, nem. Akkolade, Klammer). Zagrade mogu biti uglaste  [ ] ili savijene { } (tzv. vitičaste).

U praksi ovako izgledaju partiture za 2 i 3 linijska sistema sa zagradom:

• Vitičasta spojnica u partituri za klavir:

• Uglasta spojnica u partituri za gudački trio:

• Uglasta i vitičaste spojnice u partituri za duvački orkestar i timpane:

Povezano

• Pomoćne linije
• Notne skraćenice
• Predznaci
• Abrevijature

Reference

Linijski sistem na Wikimedijinoj ostavi