Leung Jan (梁贊, poznati kao Leung Tsan; mandarinski: Liang Zan, 1826–1901) je bio Ving Čun praktikant i doktor tradicionalne kineske medicine. Poznat je po mnogim dobijem borbama kao i po tome da je siromašne pacijente lečio besplatno. Bio je poznat po imenu Gospodin Jan iz Fošana (佛山贊先生).

Leung Jan (Liang Zan), čije je pravo ime glasilo Leung Dak Wing (Liang Derong), rođen je prema poslednjim istraživanjima između 1816. i 1826. godine u Fošanu (Fat Shan, Fosan, Fushan). Rođen je kao mlađi od dvoje dece, poznatog doktora tradicionalne kineske medicine, doktora Leunga. Dr. Leung je imao ordinaciju u ulici Fai Jee. Stariji brat Leung Dak Nam je postao trgovac i preduzimač, dok je mlađi brat Leung Dak Wing nasledio porodični posao oko 1850. godine, posle očeve smrti, i postao doktor tradicionalne medicine i počeo da vodi radnju u ulici Fai Jee, koja je nosila ime u zavisnosti od izvora: ”Jan Sang Tong, Wing Sang Tong, Hang Lam Tong, Yan Sang Tong or Hang Chai Tong”. Zbog zanimanja, a po nekim izvorima zbog imena radnje, Leung Dak Winga su zvali Jan Sin Sang (Zan Xiansheng) što bi značilo Gospodin Jan, ili još kraće Jan Sang (Zan Sheng).

Leung Jan je počeo sa učenjem Wing Chun-a negde oko 1840. godine. Najšire je prihvaćeno mišljenje da je Leung Jan od 1840. do 1850. učio Wing Chun od članova “Opere Crvenih Čamaca”, i da je živeo i radio sa njma sve do smrti oca 1850, i kada se vratio u Fošan i preuzeo porodični posao. Opšte je prihvaćeno mišljenje da je prvi učitelj Leung Jan-a bio Leung Yee Tai, koji je po nekim izvorima igrao glavne ženske uloge (ženama tada nije bilo dozvoljeno da glume), a po drugim izvorima je bio zadužen za održavanje i vožnju čamaca, mada se prva tvrdnja čini verovatnija. Oko 1855. godine, Leung Yee Tai i Wong Wah Bo, Leung Jan-ov drugi učitelj, su se naselili u okolini Fošana, i Leung Jan je nastavio svoje studije Wing Chuna. Tu je zajedno sa Wong Wah Bom, jednim od najboljih boraca “Opere Crvenih Čamaca” kreirao tri poznate forme Wing Chuna, koje se sa većim ili manjim razlikama treniraju u velikom broju stilova Wing Chuna.

Predanja nekih stilova govore da je Leung Yee Tai, posle napuštanja opere zapao u siromaštvo, i jednom prilikom tražio lekarsku pomoć od Leung Jana, pozivajući se na isto porodično ime, i bio je lepo primljen i pružena mu odgovarajuća nega, jer je Leung Jan i inače siromašne lečio bez naplaćivanja. Leung Yee Tai ga je prihvatio za učenika i posle završene obuke preporučio ga i poslao kod Wong Wah Boa gde je kopletirao trening. Po tradiciji Pan Namovog sistema Leung Jan je prvo učio kod Wong Wah Boa, a tek kasnije kod Leung Yee Taija, kada je Wong Wah Bo otišao zajedno sa ostatkom trupe opere, koja je napustila provinciju 1869. godine. Leung Jan je naučio dve verzije Wing Chuna. Od Leung Yee Taija je naučio verziju koja se prenosila putem kratkih formi (San Sik), i ta verzija predstavlja kopaktniju i za učenje lakšu verziju veštine. Od Wong Wah Bo-a je naučio kompletan sistem Wing Chuna, koji je originalno imao samo jednu dugačku formu koja se delila na četiri sekcije. Prve tri sekcije su postale tri poznate forma Wing Chun-a (Siu Nim Tao, Chum Kiu i Biu Jee) dok je četvrta sekcije ukomponovana u formu lutke i forme sa oružijem. Po nekim izvorima, originalno su postojale dve različite varijante Wing Chuna koje imaju isti izvor. Muška verzija koja je kreacija Jee Shin Sim See-a ( Chi Sim) i ženska verzija veštine koja je kreacija Ng Mui, i da je Leung Jan preko svojih učitelja naučio obe verzije veštine.

Kuća dr. Leung Jana za života ima preko 300 borbi i nosio je ime “Wing Chun Kuen Wong” ili kralj borbi wing chuna. Pored toga što se ne zna tačno kako je bilo ime Leung Janove radnje u Fošanu, ne zna se ni koliko je tačno imao dece. Najpoznatija verzija je da je imao dva sina Leung Bika i leung Chuna, mada najnovija istraživanja pokazuju da je imao samo jednog sina Leung Chuna koji je umro vrlo mlad. U prilog ovome ide i činjenica da je Leung Jan prodao svoju radnju kada se penzionisao, što nikako ne bi učinio da je imao makar jednog živog naslednika, jer po kineskoj tradiciji jedan sin uvek nasleđuje porodični posao, titulu i imanje. Manje poznate verzije govore da Leung Jan imao tri sina, dok se u verziji Fung porodice iz Go Lo sela govori o čak pet sinova.

Godine 1885. godine Leung Jan se vratio u svoje rodno selo Go Lo, i tamo uzeo za učenike tri rođaka kojima je preneo konačnu verziju Wing Chuna koja je različita od verzije koju je predavao u Fošanu. Go Lo-Pien Sun verzija Wing Chuna se u potpunosti oslanja san sik metodom koja je potekla od Leung Yee Taija, nema formi i postavljanje tela, stavovi i čitava koncepcija veštine je drugačija. Učenici kojima je Leung Jan preneo kompletan sistem u Go Lo selu su:

  • Leung Bak Cheung
  • Wong Sum Wah
  • Yik Ying

Mada je imao još učenika pomenuti su naučeni komplenom sistemu. U Fošanu je Leung Jan, pored svojih sinova (sina) imao i sledeće učenike, kojima je preneo verziju veština koja je više-manje svima poznata, najviše preko Yip Mana:

  • Lo Kwai (kasapin Kvai), prvi učenik Leung Jana
  • Lai Yeung Yin
  • Fung Wah, predpostavlja se da je on bio čovek za koga je Yip Man kasnije tvrdio da je drugi sin Leung Jan-a od koga je kompletirao trening. U korist ovoj tvrdnji ide činjenica da su na njegovoj sahrani zvaničnici (ljudi koji vode ceremonijal bili su Yip Man-ovi sinovi, Yip Ching i Yip Chung, i njihov rođak Moy Yat, Ho Han Lui, Tse Biu, Muk Yan Wah, Lao Man Kay, Leung Kai, Au Tzu, Chan Wah Shun, Leung Bik stariji sin Dr Leung Jana, Čan Vah Šun).

LozaUredi

Ving Čun linija (詠春拳承傳)
Učitelj Wong Wah-Bo(黃華寶)

Leung Yee-tai (梁二娣) '


Leung Jan (梁贊)
poznati učenici Leung Bik (梁壁)
Leung Chun (梁春)

Lee Wah drveni čovek (木人華, 李華)
Čan Vah Šun (陳華順)
Kvai kasapin (豬肉桂)

ReferenceUredi