Leukip (mitologija)
Leukip (starogrčki: Λεύκιππος) ime je nekoliko ličnosti u grčkoj mitologiji, od kojih je najznačajniji Leukip, otac dve Leukipide.
Otac Leukipidâ uredi
Leukip, sin Gorgofone i Perijera, bio je otac Febe i Hilere, a takođe i Arsinoje, koja se u nekim verzijama mita navodi kao majka Asklepija[1] i Eriopide (koju je rodila Apolonu); te tri kćerke rodila je Leukipu njegova supruga Filodika, kći Inahova.[2]
Kastor i Polideuk oteli su Febu i Hileru i zatim se oženili njima. Zbog toga su Ida i Linkej, Leukipovi nećaci i suprnici u borbi za naklonost dve Leukipide, ubili Kastora. Polideuka je Zevs obdario besmrtnošću, a zatim je, na Polideukovu molbu, isti dar dao i Kastoru.[3]
Druge ličnosti uredi
- Leukip, sin Herakla i Euritele, kćerke Tespijeve.[4]
- Leukip, jedan od učesnika u lovu na kalidonskog vepra, sin Hipokontov. On je proterao Ikarija i Tindareja iz Lakedemona i potom sam zavladao tom oblašću.[5]
- Leukip, kći Lampra i Galateje, koji je rođen kao devojčica. Lampar je toliko silno želeo sina, da je supruzi zapretio da će, ako rodi devojčicu, ubiti dete. Kad je Galateja doista rodila devojčicu, po savetu proroka i vlastitog sna odgojila ju je kao dečaka, pa joj je čak nadenula i muško ime. Tu je prevaru godinama uspešno krila, ali je naposletku zamolila boginju Letu za pomoć. Leto se odazvala njenim molbama i pretvorila devojčicu u dečaka. Zbog toga su stanovnici Festa prinosili žrtvu Leti Stvoriteljki.[6][7]
- Leukip, sin Enomajev koji se zaljubio u Dafnu i pokušao joj se približiti tako što se obukao u žensku odeću i pretvarao se da je jedna od nimfi, budući da mu je bila poznata njena odbojnost prema muškarcima. Pošto je Dafna pokazala veliku naklonost prema došljakinji, Apolon je u nastupu ljubomore razotkrio Leukipa tako što je podstakao Dafnu da se sa svojim prijateljicama, nimfama, okupa u reci Ladonu; nimfe su primorale i Leukipa da svuče odeću i uđe u reku i tako su otkrile prevaru. Zbog toga su ga izbole kopljima i noževima.[8][9]
- Leukip, sin Pemandra, koga je slučajno usmrtio vlastiti otac bacivši na njega kamen dok je gađao Polikrita koji mu se podsmevao.[10]
- Leukip (Turimahov sin), kralj Sikiona, koji je odgojio sina svoje kćerke Kalhinije, a po njegovoj smrti predao vlast svom unuku Peratu.[11]
- Leukip, sin Ksantijev i potomak Belerofontov, koji se zaljubio u svoju sestru i uz majčinu pomoć, a bez očevog znanja, stupio s njom u ljubavne odnose. Kad se otac umešao, greškom je ubio vlastitu kćerku misleći da ubija onoga ko ju je zaveo. Nastala je zbrka u kojoj je Leukip ubio svog oca. Kasnije je Admet poslao Leukipa u Feru da tamo osnuje koloniju. Dok je Leukip opsedao grad, u njega se začjubila Leukofrija, koja je izdala svoje sugrađane da bi pomogla Leukipu.[12]
- Leukip, jedan od Makarovih sinova, koga je Makar, kralj Lezba, poslao na Rodos da tamo osnuje koloniju.[13]
- Leukip, sin Naksa, eponimnog heroja Naksa i kralj tog ostrva. Imao je sina koji se zvao Smerdije.[14]
- Leukip, sin Euripila, Posejdonovog sina, i Helijade Sterope, te brat Likaonov.[15]
Reference uredi
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 10, 3.
- ↑ Jovan Ceces uz Likofrona, 511.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, VIII, 306 sqq.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 7, 8.
- ↑ Higin, Fabulae, 173.
- ↑ Antonin Liberal, Metamorfoze, 17.
- ↑ R.F. Willetts, Cretan Cults and Festivals, 1963, str. 175.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, VIII, 20, 2.
- ↑ Partenije iz Nikeje, Ljubavne povesti, 15.
- ↑ Plutarh, Quaestiones Graecae, 37.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 5, 5.
- ↑ Partenije iz Nikeje, Ljubavne povesti, 5.
- ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, V, 81, 8.
- ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, V, 51, 3.
- ↑ Jovan Ceces uz Likofrona, 886.