Lavine na Mount Everestu

Lavine na Mount Everestu, uz padove prilikom uspona, a naročito silaska, su nabrojniji uzrok nesrećama.

Prelaz preko Khumbu ledopada, mjesta čestih nesreća na Mount Everestu

1922 Britanska ekspedicija

Britanska ekspedicija iz 1922 bila je prva koja je došla sa namjerom da osvoji Mount Everest. Tokom ove ekspedicije prvi put je upotrebljen dodatni kiseonik kao pomoć pri usponu. Planinar i hemičar George Ingle Finch bio je mišljenja da je uspon na vrhove preko 8.000 m. moguć jedino korištenjem kisika. Tibetanci i Šerpe nosači nazivali su ga Engleski vazduh. Tokom ekspedicije Finch je obučavao ostale članove, a za vrijeme uspona postizavao je najbolje rezultate i bio je najbliži osvajanju vrha.

George Mallory nije bio pristalica ovakvog načina penjanja. Kad je vidio sa kakvom lakoćom se Finch kreće, Mallory je promijenio mišljenje i poveo je sa Sjevernog prevoja novu ekipu prema vrhu. Bili su podijeljeni u 4 grupe, međusobno povezane jednim užetom. Tada se na njih sručila lavina dužine 30 m. Mallory i njegova grupa bili su manje zahvaćeni i lako su se oslobodili. Dvije grupe su lavinom odgurnuti u rupu i zatrpani velikom količinom snijega. Dvojica su se izvukli. Šestorica su bili mrtvi, a tijelo jednog nosača nije nađeno. Ekspedicija je prekinuta. Za tragediju bio je optužen Mallory, zbog činjenice da je to već bilo vrijeme monsuna.

1974 Japanska ekspedicija

Japanska ekspedicija je imala osnovni cilj prvo spuštanje jednog čovjeka skijama niz padine Everesta. Tokom ekspedicije stradalo je 6 Šerpa na visini 5.700 m, čime se broj poginulih popeo na 26. Pod naletom ledene lavine stradali su:

• Mima Norbu
• Nima Dorje
• Tshering Tarkey
• Pasang
• Kunga Norbu
• Kami Tshering<

1974 Francuska ekspedicija

Nesreća francuske ekspedicije desila se 9. septembra. Toga dana na Zapadnom grebenu, na visini 6.4000 m, nalazili su se članovi ekspedicije na svom usponu prema vrhu. Posljedica je bila smrt šestorice penjača. Nakon ove nesreće ukupan broj fatalnih posljedica na Everestu popeo se na 36. Poslije ove nesreće Zapadni greben dobio je epitet problem Everesta.

Ekipa na koju se sručila lavina:

• Gérard Devouassoux
• Claude Ancey, preživio
• Lhakpa (Šerpa)
• Sanu Wongal (Šerpa)
• Pemba Dorje (Šerpa)
• Nawang Lutuk (Šerpa)
• Nima Wangchu (Šerpa), od udara lavine

1989 Poljska ekspedicija

Godine 1989. desila se najveća tragedija poljskog alpinizma na Himalajima. Šestočlana ekspedicija je imala za cilj uspon na Mount Everest tzv jugoslovenskom rutom sa uspona 1979. god. (Khumbutse - Lho La - Zapadni greben). Nakon iscrpljujućeg uspona na vrh su se 24.05.1989. popeli Eugeniusz Chrobak i Andrzej Marciniak.

Iz Kampa 1 na Lho La krenuli su u Bazni kamp 27.05.1989. u 13:00 sati sa Khumbutsea je krenula lavina i zatrpala šestoricu penjača. Petorica su smrtno stradali a Eugeniusz Chrobak je imao polomljene noge i bio u šoku i sutradan umro. Jedini preživjeli je bio Andrzej Marciniak. Ekspediciju su činili:

• Miroslaw Falco-Dasal,
• Mirosław Gardzielewski,
• Zygmunt Andrzej Heinrich,
• Andrzej Otręba
• Eugeniusz Chrobak umro slijedeći dan na Lho La prevoju.
• Andrzej Marciniak je bio jedini koji je preživio.

2014

Osamnaestog aprila 2014, u 6:45 po lokalnom vremenu, na ruti za vrh preko Khumbu ledopada na visini oko 5.800 m, desila se jedna od najvećih tragedija na Everestu. Sa Zapadnog grebena odronila se ledena gromada veličine preko 30 m, udarila u izbočinu pored rute i izazvala lavinu leda. Na ruti se tog jutra nalazio 31 planinar, uglavnom Šerpe, koji su rutu pripremali (postavljanje užadi) za prolazak ekspedicija dalje prema Južnom prijevoju i vrhu. Dvadeset pet ljudi bilo je zatrpano. Vlasti su poslali helikopterima poslali pomoć i ekipu. Trinaest žrtava je pronađeno tokom 48 sati, a tri su ostale pod snijegom i ledom. Devet drugih nosača bilo je povrijeđeno, uključujući trojicu za koje je bila potrebna intenzivna njega.

Prisutnost brojnih nestabilnih blokova leda (nazvanih serak) u i iznad Khumbu ledopada primoravaju penjače da pokušaju što je moguće brže proći, obično u rano jutro, prije nego temperatura poraste i led popusti. Ovo ispupčenje leda pored rute, godinama je bilo poznato i često je na njemu počinjalo odronjavanje leda. Na istom mjestu je 1970. god. poginula 6 Šerpa, članova japanske ekspedicije. Mnoge nesreće su izbjegnute u posljednjem trenutku.

Svaka ovakva lavina dovodi i do promjena leda u ledenjaku, nakon čega planinarski vodiči početkom nove sezone moraju pronalaziti novu rutu prema vrhu.

Khumbu ledopad kuda je prošla lavina prema Baznom kampu.

2015

Lavina na Mount Everestu 2015 po svom obimu bila je jedna od većih nesreća pa je u Nepalu proglašena katastrofom. Tokom popodneva 25 aprila 2015, Nepal i zemlje u okruženju pogodio je zemljotres jačine 7,8 stepeni. Podrhtavanje tla izazvalo je nekoliko većih lavina, od kojih je jedna došla do južnog Bazni kampovi (Mount Everest) i odvukla brojne šatore u niže dijelove ledenjaka. Bila je to katastrofa sa najvećim brojem žrtava na planini, veća od nesreće iz predhodne godine. Epicentar je bio 220 km od Everesta, na kojem je u tom trenutku bilo između 700 i 1.000 ljudi, uključujući 359 penjača. Smatra se da je u Nepalu poginulo oko 3.400 ljudi.

Članovi indijske vojne ekspedicije pronašli su 19 tijela, a po planini su pronašli 61 povrijeđenog u visinskim kampovima ili na ruti prema vrhu. Broj nestalih je takođe u početku bio veliki.

Nepalska planinarska asocijacija objavila je 28 aprila listu sa 19 žrtava, od kojih je 10 bilo identifikovanih kao Šerpe a 5 je bilo stranih penjača (2 Amerikanca, i po jedan Kinez, Australijanac i Japanac). Dan ranije, 27 aprila, National Geographic je izvjestio o 24. žrtve. Povrijeđeno je preko 60 ljudi. Samo dvije i po sedmice kasnije dogodio se drugi zemljotres magnitude 7,3. Zemljotresi su oštetili neke od staza koje vode do kampa i bio je potreban njihov popravak.. Penjanje na Everest je to proljeće bilo zabranjeno, prvi put za 41. god. i nastavljeno je u jesen, nakon monsuna.