Otvori glavni meni
Laža (Pseudolus)
Plautus.gif
Plaut
Napisao: Plaut
Likovi Pseudol [= Laža] (rob Kalidorov)
Kalidor (sin Simonov i ljubavnik Fenikijin)
Balion (svodnik)
Fenikija (hetera, ljubavnica Kalidorova)
Simon (starac, otac Kalidorov)
Kalifon (starac, sused Simonov)
Harpag (glasnik makedonskog vojnika)
Harin (prijatelj Kalidorov)
Simija (rob Karinov)
Dečak (rob)
Kuvar
Pomoćnici kuvarovi
Datum premijere 191. pne.
Mjesto premijere Rim
Originalni jezik Latinski
Žanr Palijata
Radnja ulica u Atini ispred kuća Simona i Baliona

Laža (lat. Pseudolus) je komedija rimskog književnika Tita Makcija Plauta, sastavljena od pet činova i prologa. Prema didaskaliji sačuvanoj na jednom palimpsestu, ova je komedija premijerno prikazana na Megalezijskim igrama, koje su u Rimu priređivane u čast Kibele, velike majke bogova (μϵγάλη ϑϵός), i to u godini kad je dužnost pretora obavljao Marko Junije, tj. 191. pne.[1] Laža je jedna od najslavnijih i najuspelijih Plautovih komedija, na koju je i sam autor bio naročitio ponosan, kako saopštava Ciceron.[2] Nije poznato koja je grčka komedija poslužila kao uzor za Lažu, s obzirom na to da se od prologa ― koji je mogao sadržavati neki podatak o tome ― sačuvalo samo dva stiha.

Sadržaj/Садржај

ZapletUredi / Уреди

Mladi Atinjanin Kalidor, sin Simonov, zaljubljen je u Fenikiju, mladu heteru koja pripada svodniku Balionu. Svodnik se dogovorio s nekim vojnikom ― koji se zove Polimaheroplakid ("davalac mnogih udaraca mačem") ― da će mu prodati tu devojku za 20 mina. Petnaest mina je već isplaćeno i čim vojnik pošalje i preostalih 5 mina, uz pismo na kojem je utisnut njegov pečat, zauzvrat će mu biti poslata Fenikija. Laža (Pseudolus), rob Kalidorov, obećava svom mladom gospodaru da će pokušati sprečiti dovršetak prodaje. Prvo se obrate samom Balionu, ali svi njihovi pokušaji da utiču na njega ostaju uzaludni. Laža tad napravi plan izvuče novac od Simona novca, ali starac prozre prevaru pre no što je izvršena. Ipak, nakon što je priznao svoju grešku, Laža ubeđuje Simona da mu obeća 20 mina ako uspe da izvuče devojku iz svodnikovih ruku, a da ne plati. U međuvremenu, pojavljuje se Harpag, glasnik vojnikov. Budući da je u Atini stranac, Harpag u nezanju predaje vojnikovo pismo s pečatom Laži, koji se pretvara da je Sir, rob svodnikov. Harin, Kalidorov prijatelj, pozajmljuje mu 5 mina, a onda Laža sve to predaje Simiji, robu Harinovom, koji će se svodniku predstaviti kao vojnikov glasnik. Simija pronalazi svodnika, predaje mu pismo i novac, te odvodi devojku. Balion se zatim opkladi sa Simonom u 20 mina, da ga Laža nikada neće obmanuti. Sad se pojavi pravi Harpag i traži od Baliona da mu preda Fenikiju. Svodnik shvati da je prevaren, te sad mora vratiti vojniku njegovih 15 mina i još Simonu isplatiti 20 mina za izgubljenu opkladu. Onda Simon daje Laži 20 mina, koje mu je obećao ako ovaj uspe obmanuti svodnika. Laža i Kalidor se goste na veselju, a Laža obećava Simonu da će mu vratiti polovinu novca, ako im se pridruži u zabavi.[3]

ArgumentUredi / Уреди

U sačuvanim rukopisima Laža počinje s dva argument, tj. s dva kratka sažetka drame. Te argumente nije pisao Plaut, već su dodati kasnije, nakon Plautove smrti. U njima se daje kratak pregled sadržaja drame, s posebnom osvrtom na opšte okolnosti, razvoj zapleta i njegov epilog. Kao i u drugih šest Plautovih komedija koje imaju dva argumenta, jedan od njih je i u Laži dat u obliku akrostiha:[4]

Praesentis numerat quindecim miles minas,
Simul consignat symbolum, ut Phoenicium
Ei det leno, qui eum cum relicuo adferat.
Venientem caculam intervortit symbolo,
Dicens Syrum se Ballionis, Pseudolus
Opemque erili ita tulit; nam Simmiae
Leno mulierem, quem is supposuit, tradidit.
Venit Harpax verus: res palam cognoscitur,
Senexque argentum, quod erat pactus, reddidit.
Petnaest mina u gotovini izbroji vojnik,
Svog pečata takođe ostavi otisak svodniku,
E da bi mu Fenikiju dao, kad ostatak i pečat pošalje.
U grad čim s pečatom stigne vojnikov sluga, Pseudol mu
Dođe i kaže da on je Sir, Balionov rob, i tako ga
Obradivši svom gospodaru pomogne; naime, Simiji, koga je
Lukavac podmetnuo, svodnik je devojku predao.
Uto stiže pravi Harpag: cela stvar izađe na videlo i
Starac isplati novac, koji je obećao da će platiti.

StrukturaUredi / Уреди

PrologUredi / Уреди

Na početku ove komedije nalazio se prolog, koji je uvodio publiku u radnju, ali su od njega sačuvana samo dva stiha:

Exporgi meliust lumbos atque exsurgier:
Plautina longa fabula in scaenam venit.
Bolje je ustati i protegnuti noge:
duga Plautova komedija stiže na pozornicu.

Već u doba humanizma pokušana je prva rekonstrukcija izgubljenog dela prologa, na temelju značenja ova dva stiha. Ti su pokušaji kulminirali sastavljanjem jednog mogućeg prologa iz pera venecijanskog izdavača Plautovih dela, Bernarda Saracena, oko 1499.[5]

Prvi činUredi / Уреди

 
Mozaik s predstavom dva rimska pisca koji u rukama drže teatarske maske; (Tunis, Musee Sousse)

Prvi čin se otvara dijalogom između roba Laže i njegovog mladog gospodara Kalidora. Laža pita Kalidora šta je razlog njegovim plačnim žalopojkama, a ovaj mu objašnjava da je očajnički zaljubljen u jednu mladu heteru, koja se zove Fenikija, a koju je njen svodnik, Balion, obećao jednom vojniku po ceni od 20 mina, od kojih je 15 već isplaćeno. Laža, već navikao na to da stalno pomaže svom gospodaru, obećava mu da će već do večeri sam pronaći 20 mina i smisliti plan kako da izvuče devojku iz svodnikovih ruku.

U međuvremenu svodnik Balion, vređajući i udarajući svoje robove, ponaša se iznervirano i plaho, ne shvatajući da oni zapravo samo izvršavaju njegova naređenja od prethodnog dana, da se kuća pripremi za gozbu koja će se održati povodom proslave njegovog rođendana. Nakon što je jednu po jednu pozvao svoje hetere, traži od njih da od svojih klijnata prikupe veliku količinu darova, kao što su luksuzni predmeti i skupocena mirišljava ulja, koji su potrebni za proslavu, preteći im da će ih inače sve poslati da rade u straćarama sa najsiromašnijim mušterijama.

Laža i Kalidor ugledaju Baliona kako izlazi iz kuće i ide prema trgu, te mu priđu i, preprečivši mu put, stanu ga ubeđivati da ne prodaje Fenikiju makedonskom vojniku (za koga u 4. činu saznajemo da se zove Polimaheroplakid = "onaj što zadaje mnoge udarce mačem"). Iznervirani svodnikovom drskošću i tvrdoglavošću, počnu ga vređati i vikati na njega, no Balion sve to ignorše. Nakon što je pogazio obećanje koje je ranije dao Kalidoru, da će upravo njemu prodati devojku, ode na trg u očekivanju preostalih 5 mina koje makedonski vojnik treba da mu pošalje do kraja dana. Laža govori svom mladom gospodaru da potraži nekog prijatelja za koga smatra da je najpouzdaniji, jer će mu poveriti jedan zadatak od izuzetne važnosti.

Kad je Kalidor otišao, Laža ostane sam i razmišlja naglas o tome šta mu je činiti te napokon odluči da neophodnih 20 mina izvuče od Simona, Kalidorovog oca. Čim je to smislio, ugleda iznenada Simona. Ovaj je upravo završio razgovor sa svojim prijateljem Kalifonom, kome je pričao o svom sinu i o tome kako ovaj želi da dođe do devojke u koju je zaljubljen, pa makar i tako što će nekako obmanuti vlastitog oca. Zatim ide u susret Laži i pri tom upozorava Kalifona na veliku moć ubeđivanja koju ovaj rob poseduje. No Laža je čuo razgovor između dvojice staraca, pa shvata da Simon zna za njegove namere i da mu neće dati novac. Premda razume da je vrlo teško prevariti Simona, Laža se s njim opkladi da će uspeti da dobije Fenikiju pre kraja dana, a kao svedok opklade poslužio je još uvek prisutni Kalifon. Ako Laža dobije opkladu, Simon će mu dati 20 mina; a ako izgubi, moraće do kraja života da radi u mlinu.[6]

 
Rimski mozaik iz 1. veka pne. s predstavom tragičke i komičke teatarske maske (Rim, Kapitolski muzeji).

Drugi činUredi / Уреди

Laža, sam na pozornici, izgovara monolog, u kojem iskazuje svoju ushićenost, jer je smislio genijalni plan (za koji nikada nećemo saznati koji je), kojim će uspeti da prevari i starca i svodnika, i koji će mu doneti veliku nagradu. Međutim, iznenada ugleda u daljini kako se prema Balionovoj kući približava neki stranac s mačem u ruci, te se sakrije u blizini da vidi o čemu se radi.

Stranac sam sebi govori kako mu treba neko ko će mu pokazati gde se nalazi svodnikova kuća. Laža shvati da ovaj stranac nije niko drugi do glasnik i rob onog makedonskog vojnika koji želi da otkupi Fenikiju, te odluči da napusti svoj prvobitni plan. Umesto toga, pretvaraće se da je on Sir, glavni Balionov rob, i tako će izvršiti prevaru. Glasnik, koji se zove Harpag, isprva okleva da Laži preda novac i pismo, zapečaćeno vojnikovim pečatom, koje služi kao znak raspoznavanja za primopredaju hetere. No kako Balion nije kod kuće, lukavi rob uspeva makar u tome da mu glasnik preda zapečaćeno pismo. Pre no što se rastane s Lažom, Harpag mu kaže da je odseo u jednoj gostionici i zatraži od njega da ga pozove kad se svodnik vrati kući. Laža, očito, nema nameru da ga zove, već će naći nekog saučesnika koji će se pretvarati da je Harpag i koji će, uz pomoć pisma, preuzeti gospodarevu draganu pre no što se pravi glasnik ponovo pojavi.

Laža, koji je opet ostao sam na pozornici, saopštava da će sad pronaći 5 mina i uz pomoć vojnikovog pisma preuzeti devojku od svodnika. Nakon što je primetio kako sudbina vlada događajima i utiče na odluke ljudi, ugleda Kalidora i njegovog mladog prijatelja Harina.

Kalidor je ovom svom bliskom prijatelju ispričao sve o svojim ljubavnim jadima i uveren je da će mu ovaj pomoći. I zaista, Harin daje 5 mina koje nedostaju za otkup hetere i još stavlja Laži na raspolaganje Simiju, jednog od svojih robova, takođe lukavog i inteligentnog. Laža govori Harinu i Kalidoru da odu po Simiju i da pođu zatim s njim na trg.

Treći činUredi / Уреди

Na početku prve scene vidimo jednog neimenovanog dečaka, roba Balionovog, koji dolazi s trga i žali se na svoj ropski položaj, za koji veruje da je dodatno otežan njegovom mladošću i ružnoćom. Voleo bi, kaže, da promeni gospodara i tuži se što ne može ispuniti njegovu želju: naime, Balion od svih svojih robova zahteva da mu za rođendan poklone nešto vredno. Mladi rob to ne može priuštiti, te će morati da istrpi tešku telesnu kaznu.

Istovremeno, Balion se vraća s trga s jednim kuvarom i žali se da je loše prošao pri sklapanju tog posla: uspeo je da nađe kuvara za pripremu rođendanske gozbe za svoje zvanice, ali moraće ga bogato platiti. Svodnik zbog toga na ovog kuvara gleda kao na prevaranta i lopova, te jednom od svojih robova naređuje da ga nikada ne gubi iz vida i da ga svuda prati, kako kuvar ne bi ukrao nešto iz kuće. Balion je zapravo opsednut svojim imetkom i tvrdi kako mu je kuća već puna raznih lenština i lopova, spremnih da ga orobe i ukradu mu svaki deo pokućstva. Osim toga, na trgu je sreo Simona, koji ga je uputio u Lažine namere: ovaj je, naime, obećao Simonu da će istrgnuti Fenikiju iz svodnikovih ruku. Rešen da ne dozvoli da bude obmanut, Balion naređuje svim svojim robovima da nikako ništa ne veruju Laži.

Četvrti činUredi / Уреди

Pošto se na trgu našao sa Simijom, Laža ga brzo upućuje u svoj plan. Kad svodnik izađe iz svoje kuće, priđe mu Simija, preobučen u Harpaga, te ― pretvarajući se da ga ne prepoznaje ― pita ga gde može pronaći Baliona. Simija ne zna ime vojnika, svog navodnog gospodara, ali uspeva da natera svodnika da ga izgovori. Simija mu odmah pokaže i pismo koje je napisao makedonski vojnik, a koje je nešto ranije Laža na prevaru dobio od pravog Harpaga, te tako uveri svodnika da je on vojnikov glasnik. Nakon što je brzo pročitao pismo i prepoznao pečat, Balion pozove Simiju da uđe u kuću kako bi mu predao Fenikiju.

Laža razmišlja naglas o tome šta sve može poći po lošem: Simija bi mogao da iskoristi priliku i pobeći s devojkom, Simon bi se mogao neplanirano vratiti s trga i otkriti ga, pravi Harpag mogao bi se iznenada pojaviti u Balionovoj kući dok je Simija još unutra. Srećom, ne dogodi se ništa od toga, pa Laža može odahnuti kad vidi Simiju kako izlazi s mladom heterom.

Simija umiri Fenikiju otkrivši joj ceo plan, a zatim sa Lažom krenu u gostionicu da nađu Kalidora, kako bi se dvoje zaljubljenih sjedinili i kako bi počeli s pripremama za veselje da proslave svoj uspeh.

Balion, još uvek nesvestan obmane, misli da može odahnuti, sad kad je Fenikija sigurno poslata vojniku Polimaheroplakidu te, kad sretne Simona, uverava ga da je spasio 20 mina, koje je ovaj obećao Laži. Objasni starcu da je već predao devojku vojnikovom glasniku i da je siguran kako u tome nije bilo nikakve prevare, jer je prepoznao vojnikov pečat. Simon jedva čeka da kazni Lažu tako što će ga poslati na rad u mlinu, ali ubrzo potom pojavi se neki stranac iz pravca luke. To je Harpag, koji se vraća iz gostionice i žali se kako Balionov rob, kome je predao pismo, nije došao po njega. Svodnik veruje da je ovaj stranac moguća mušterija te mu priđe, a Harpag, čim shvati da pred sobom ima svodnika, pruži mu 5 mina koje je vojnik još dugovao za devojku. Svodnik, pak, misli da je Harpag neki Lažin saučesnik, pa stane da mu se izruguje, ali kad vidi da je stranac iskreno zapanjen, shvati da pred sobom ima pravog glasnika Polimaheroplakidovog i da ga je Laža prevario. Odmah stane da očajava, jer mora Harpagu vratiti 15 mina koje je vojnik još ranije položio kao kaparu za devojku, a još mora trpeti i poniženje zbog toga što ga je obmanuo rob Laža. Simon, koji svedoči susretu Baliona i Harpaga, shvati da će morati da plati 20 mina Laži za izgubljenu opkladu, s obzirom da je ovaj uspeo u svojoj nameri i počinio ― kako kaže starac ― obmanu veću od one pod Trojom.

Peti činUredi / Уреди

Iz pravca trga dolazi vidno podnapiti Laža, neuredne odeće i s vencem na glavi, jedva stojeći na nogama nakon celog dana akcije i zabave. Priča o tome kako se odlično proveo s Kalidorom, Fenikijom i drugim ljudima, kako je plesao na radost prolaznika i kako je uspeo da zavede jednu prelepu devojku.

Stiže do gospodareve kuće, kuca na vrata i doziva Simona. Ovaj izlazi iz kuće i sluša šta rob ima da kaže: uz pomoć raznih smicalica uspeo je da oduzme Fenikiju od svodnika i sad želi nagradu za svoj uspeh. Starac ga prekori zbog nevaljalstva i drskosti, jer se usudio pojaviti se pijan, ali teška srca daje mu 20 mina koje mu je obećao. Laža, zadovoljan svojim uspehom, poziva Simona na piće i obećava da će mu vratiti polovinu novca, jer ga i ne zanima sam novac, nego mu je samo stalo da pokaže svoju inteligenciju. Simon mu oprašta prevaru i prihvata njegov poziv, proširujući ga i na publiku: lukavi rob će i njih sutra primiti na gozbu u zamenu za aplauz.

MetateatarUredi / Уреди

Plaut je, kao i inače u svojim komedijama, i u Lažu uključio elemente metateatra, koji zabavljaju publiku i istovremeno je, na neki način, čine delom dramske radnje. Metateatar je, uz karakteristične šale i gegove, ključan element Plautove komike. Svi lukavi robovi kod Plauta stvaraju metateatralne situacije, jer smišljajući neku obmanu oni dodeljuju različite uloge pojedinim likovima i time ostvaruju komediju unutar komedije. Međutim, u Laži je metateatar prvi put definisan, i to u Lažinom monologu u četvrtoj sceni prvog čina:[7]

Sed quasi poeta, tabulas cum cepit sibi,
quaerit quod nusquamst gentium, reperit tamen,
facit illud veri simile, quod mendacium est,
nunc ego poeta fiam: viginti minas,
quae nusquam nunc sunt gentium, inveniam tamen.
No kao neki pesnik, koji hoće da piše
pa traži i nađe ono čega nigde nema,
piše istini slično, al' ipak je sve laž,
sad ću i ja pesnik biti: dvadeset mina,
kojih nigde nema, ipak ću pronaći.

Muzički elementUredi / Уреди

 
Mozak iz Pompeja s predstavom frulaša tokom neke predstave, Pompeji

Plaut je zaslužan, više od bilo kog drugog autora palijate, za integraciju pevanih delova (cantica) u srž samog komada. Plautovi "kantici" predstavljaju organski deo dramske radnje. Plaut je zapravo imao običaj da monologe ili dijaloge između dva ili tri lika komponuje u lirskim stihovima, koje su glumci na pogodnim mestima pevali, istovremeno ne ometajući radosled događaja u komadu.[8] U tom smislu, rimska se palijata može uporediti s italijanskom "komičnom operom" (opera buffa) ili, još bolje, s nemačkim Singspielom s početka 18. veka.[9] Plautovi kantici, uz koje nije išla bogata muzička pratnja, pisani su u anapestima i trohejima, dok su se oni s više muzike zasnivali na kreticima i bakhejima ili pak na više različitih metričkih shema.[10] U Laži je ceo završni dijalog Laže i Simona napisan u lirskim metrima, pa su ga stoga dvojica glumaca izgovara pevajući. Taj je dijalog bogat kretičkim, anapestičkim i trohejskim metrima, a sadrži i poneki jampski dimetar.[11] Poslednja četiri stiha komedije data su u neprekinutim bakhejima (tzv. continuatio bacchiaca).[12]

Grčki uzor i ŽižakUredi / Уреди

Kao i sve Plautove komedije, i Laža je pisan po uzoru na neku grčku komediju, ali njen naslov nije došao do nas. Istovremeno, u Laži se može primetiti i kontaminacija s Plautovom komedijom Žižak, koja je po svojoj temeljnoj strukturi slična Laži. Na više mesta u Laži pesnik sledi strukturu Žiška, čak i na račun grčkog originala, jasno pokazujući svoju sposobnost da poveže više različitih zapleta. Tačka na kojoj se spajaju dva zapleta može se prepoznati u trećoj sceni drugog čina, kad Laža ― nakon što je smislio genijalni plan (možda u skladu s grčkim izvornikom) ― napušta taj plan da bi obmanuo Harpaga, čime se uliva u isti model primenjen u Žišku. Tek tu na scenu stupa Harin, koji u ulozi pomoćnika i saučesnika zamenjuje Kalifona, koji je u grčkom originalu sigurno imao istaknutiju ulogu, možda sve do tačke da se do kraja komada u nekoj sceni prepoznavanja otkrilo da je on u stvari Fenikijin otac. Plaut u Laži zadržava motiv oslobađanja Fenikije iz ropstva,[13] kako se ne bi poremetio sistem vrednosti u rimskom društvu i da se ne bi nanela šteta starom gospodaru, u skladu s grčkim izvornikom.

ReferenceUredi / Уреди

  1. Questa 1983, str. 91.
  2. Ciceron, O starosti, 50 ("kako je samo Plaut uživao ... zbog svog Laže".)
  3. T. Maccius Plautus, Pseudolus, or The Young Cheat, Henry Thomas, Riley (ed.), "The Subject".
  4. T. Macci Plauti Pseudolus na www.thelatinlibrary.com.
  5. Questa 1983, str. 99.
  6. Rad u mlinu rimski robovi smatrali su vrlo teškim, pa se stoga mogao upotrebiti i kao jedan vid kazne.
  7. Plaut, Laža, I, 4, 8‒12 (st. 401‒405).
  8. Questa 1983, str. 34‒35.
  9. Questa 1983, str. 34.
  10. Questa 1983, str. 44‒46.
  11. Questa 1983, str. 250‒251.
  12. Questa 1983, str. 251.
  13. Kako se može zaključiti iz onog što je, ne baš eksplicitno, rečeno u stihu 1311.

LiteraturaUredi / Уреди