Крњево
Za ostala značenja, vidi Крњево (Македонија).Крњево је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 4253 становника (према попису из 1991. било је 5101 становника).
| Крњево | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Велика Плана |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 4253 |
| Положај | |
| Координате | 44°24′20″N 21°02′29″E / 44.405666°N 21.0415°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 89 m |
  Крњево Крњево (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11319 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | VP |
Координате: 44° 24′ 20" СГШ, 21° 02′ 29" ИГД
Историја uredi
Крњево се налази северозападно од Великог Орашја, Подунавски округ општина Велика Плана. И за постанак Крњева постоји исто као и за Велико Орашје. По томе предању Крњево је постало од старог насеља Ливада, и то на овај начин: Становништво Ливадице пошло је у три правца: једни су основали Ливадицу (пожаревачку), други Велико Орашје, а трећи су дошли у Савановац, где је била велика шума. Како је ово место било у близини друма, и како ни овде нису били мирни од Турака, уклоне се и одавде, па једни оду у трње, ближе Морави, и оснују Трновче, а други оду дубље у шуму, око Чоклиновачког Потока, и оснују село, на месту, које се зове Старо Крњево.
Крњево долази у ред великих насеља. По арачким списковима имало је 1818. г. 100, а 1822. г. 109 кућа. Године 1846. Крњево је имало 195 кућа, а по попису из 1921. г. 948 кућа са 4916 становника.
Подељено је на више крајева – сасеока, од којих су значајна два: Савановац и Баре. Крај Савановац је око железничке станице Цариградског друма, и ту је, као што је поменуто, основа данашњег Крњева. Баре су 1818. г. биле самостално насеље и имале су тада 10 кућа. Да би груписао села, кнез Милош је раселио из Бара, Јовиће и Миловановиће па их насели у Милошевац, где су они данас познати под именом Барани.
За најстарије породице сматрају се: Бајићи, који не знају од куда су старином, али причају да су од својих старих слушали, да се један део од њихове породице, још док су били у Селишту, одвојио и прешао у околину Ковина; Чолаковићи и Миленковићи, чији су преци дошли из Старе Србије; Перићи и Живановићи, старином од Дебра; Цветковићи и Богићевићи, који имају рођаке у пожаревачкој Ливадици; Шулејићи, старином „из Влашке;“ Бранковићи (Хранисављевићи, Јовановићи) чији предак Сима дошао пре Устанка из Пештери; Арсићи старином из околине Прокупља и Тирнанићи, чији су преци три брата, дошли „од Тиране“ одакле су побегли од Турака. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија uredi
У насељу Крњево живи 3467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,0 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 1257 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 4.213 | 99,05% | ||
| Македонци | 5 | 0,11% | ||
| Хрвати | 4 | 0,09% | ||
| Црногорци | 3 | 0,07% | ||
| Словенци | 2 | 0,04% | ||
| Руси | 2 | 0,04% | ||
| Румуни | 2 | 0,04% | ||
| Мађари | 2 | 0,04% | ||
| Бугари | 1 | 0,02% | ||
| Југословени | 1 | 0,02% | ||
| непознато | 11 | 0,25% | ||
| м | ж | |||
| ? | 11 | 24 | ||
| 80+ | 49 | 77 | ||
| 75-79 | 80 | 122 | ||
| 70-74 | 126 | 159 | ||
| 65-69 | 137 | 169 | ||
| 60-64 | 111 | 149 | ||
| 55-59 | 102 | 100 | ||
| 50-54 | 158 | 143 | ||
| 45-49 | 204 | 161 | ||
| 40-44 | 134 | 145 | ||
| 35-39 | 130 | 119 | ||
| 30-34 | 119 | 108 | ||
| 25-29 | 119 | 137 | ||
| 20-24 | 139 | 124 | ||
| 15-19 | 133 | 121 | ||
| 10-14 | 112 | 133 | ||
| 5-9 | 125 | 94 | ||
| 0-4 | 103 | 76 | ||
| просек | 41.0 | 44.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1752 | 509 | 1065 | 107 | 65 | 6 |
| Женски | 1858 | 334 | 1066 | 414 | 44 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 991 | 357 | - | 4 | 191 | 16 | 72 | 183 | 13 | 74 |
| Женски | 509 | 254 | - | - | 62 | 2 | 3 | 81 | 17 | 10 |
| Оба | 1500 | 611 | - | 4 | 253 | 18 | 75 | 264 | 30 | 84 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 6 | 24 | 14 | 19 | 13 | - | - | 4 | |
| Женски | 1 | 3 | 6 | 27 | 37 | 4 | 1 | - | 1 | |
| Оба | 2 | 9 | 30 | 41 | 56 | 17 | 1 | - | 5 |
Види још uredi
Референце uredi
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић:. Смедеревско подунавље) и из „Летописа“ општине Крњево Бр.1993.
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература uredi
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и одакле су дошли насељеници
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
