Otvori glavni meni

Christian IV od Danske

(Preusmjereno sa Kristijan IV)

BiografijaUredi

Dansko i norveško presto nasledio je 1588. godine, nakon smrti oca, kralja Frederika II. Međutim, budući da je u to vreme bio maloljetan, vlast je preuzelo regentsko veće koje je upravljalo zemljom do njegovog punoletstva 1596. godine, kada je konačno krunisan za kralja. Njegova majka Sofija nije imala udela u radu regentskog veća, ali je postala regentkinja Kneževine Šlezvig-Holštajn u ime svog malodobnog sina.

Kristijan je bio vrlo obrazovan. Naučio je latinski, francuski, italijanski i nemački jezik, a studirao je i matematiku, navigaciju, crtanje, vojnu taktiku i ples.

Posle krunsanja 1597. godine oženio se Anom Katarinom od Brandenburga s kojom je imao sina i naslednika Frederika III. Umrla je 1612. godine, a Kristijan se tri godine kasnije oženio s mladom danskom plemkinjom Kirsten Munk koja mu je rodila dvanaestero djece. Godine 1630. počinila je preljubu sa nemačkim grofom i bila je proterana s dvora.[2]

Po preuzimanju vlasti oslabio je uticaj parlamenta i sproveo niz reformi u zakonodavstvu i upravi. Podigao je vojnu moć Danske na kopnu i moru, a radio je i na unapređenju trgovine, zbog čega je osnivao nove gradove kao vojno-pomorska uporišta. U sklopu razvitka, obnovio je požarom uništeni grad Oslo i preimenovao ga u Kristijanija.

Za njegove vladavine, 1616. godine, osnovana je prva danska kolonija u Indiji, Trankebar. Uprkos uspešnom ratu protiv Švedske (1611—1613), nije ju uspio do kraja slomiti niti spriječiti njeno jačanje na prostoru severne Evrope.

Kada su 1624. godine postali ugroženi protestantski ciljevi u Svetom rimskom carstvu u vreme Tridesetogodišnjeg rata (1618—1648), Kristijan IV ušao je u rat na strani Protestantske unije, što je naposljetku dovelo do političkog i privrednog sloma Danske. Godine 1629. potpisao je separatni mir sa carem Ferdinandom II i poražen izašao iz sukoba, ali ipak nije pretrpeo teritorijalne gubitke.

Švedska je, uz pomoć Nizozemske republike, napala Dansku u decembru 1643. godine te je do kraja januara 1644. godine zauzela Jiland. Kristijan IV je lično vodio obranu i zadobio teže pobredee. Iako je bitka završila neodlučenim ishodom, kasnije je danska flota bila u potpunosti uništena združenom akcijom švedske i nizozemske mornarice, nakon čega je Krisitijan IV. bio prisiljen sklopiti ponižavajući mirovni sporazum u avgustu 1645. godine, kojim se odrekao teritorija na Baltiku, u Norveškoj i Skaniji.[3]

Porodično stabloUredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Kristijan I Danski (=#28)
 
 
 
 
 
 
 
8. Frederik I Danski (=#14)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Doroteja od Brandenburga (=#29)
 
 
 
 
 
 
 
4. Kristijan III Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. John Cicero, Elector of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
9. Ana od Brandenburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Margaret of Thuringia
 
 
 
 
 
 
 
2. Frederik II Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. John V, Duke of Saxe-Lauenburg
 
 
 
 
 
 
 
10. Magnus I, Duke of Saxe-Lauenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Doroteja od Brandenburga
 
 
 
 
 
 
 
5. Doroteja od Saks-Lauenburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Hajnrih IV, vojvoda Braunšvajg-Lineburga
 
 
 
 
 
 
 
11. Katarina od Braunšvajga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Catherine of Pomerania-Wolgast
 
 
 
 
 
 
 
1. Kristijan IV Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Magnus II, Duke of Mecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
12. Albreht VII Meklenburški
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Sofija od Pomeranije-Wolgast
 
 
 
 
 
 
 
6. Ulrih III Meklenburški
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Joachim I Nestor, Elector of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
13. Ana od Brandenburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Elizabeta od Danske
 
 
 
 
 
 
 
3. Sofija Meklenburška
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Kristijan I Danski (=#16)
 
 
 
 
 
 
 
14. Frederik I Danski (=#8)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Doroteja od Brandenburga (=#17)
 
 
 
 
 
 
 
7. Elizabeta od Danske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Boguslav X, vojvoda Pomeranije
 
 
 
 
 
 
 
15. Sofija od Pomeranije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ana od Poljske
 
 
 
 
 
 

ReferenceUredi

LiteraturaUredi