Majnovanje kriptovalute

Kriptovaluta je oblik digitalne imovine koja se koristi kao sredstvo razmene koristeći kriptografiju (kriptografija) kao način obozbeđivanja sigurnosti transakcija, kontrole stvaranja dodatnih novčanih jedinica i radi potvrde transfera valute.[1][2][3]

Kriptovalute se definišu kao podskup digitalnih valuta, alternativnih valuta i virtuelnih valuta.

Prva kriptovalutaUredi

Bitkoin, koji je kreiran 2009. je prva decentralizovana kriptovaluta.[4]

Od tada, veliki broj kriptovaluta je stvoren.[5] Bitkoin i njegovi derivati (Altkoini) koriste decentralizovanu kontrolu [6] nasuprot centralizovanom elektronskom novcu centralno bankarskog sistema.[7] Decentralizovana kontrola koristi bitkoinovu blokčejn tehnologiju kako bi jedinstvenu bazu podataka svih transakcija prevela u razdeljenu, decentralizovanu glavnu knjigu.[8]

LegalnostUredi

Status legalnosti kriptovaluta varira od države do države i još uvek je nedefinisan ili u stanju promene u mnogima od njih. Dok većina država zakonom ne zabranjuje korišćenje kriptovaluta, njihov status kao novca nije čvrsto utvrđen. U zemljama kao sto su Maroko, Bolivija, Ekvador, Kirgistan, Bangladeš korišćenje Bitkojina je ilegalno i zakonom kažnjivo, dok je u većini drugih Brazil, Čile, Kolumbija, Argentina legalan.

PrednostiUredi

  • Hakovanje Blockchain je dosta težak posao, jer zahteva istovrmeno hakovanje nekoliko hiljada računara, što je gotovo nemoguće.
  • Ima ozbiljan potencijal da zameni trenutni novčani sistem u svetu, jer broj korisnika kriptovaluta raste.
  • Niko ne može da promeni količinu novčića koji se koriste.
  • Zbog ograničene količine novčića, otporan je na inflaciju.
  • Nema potrebe da trošimo novac za nekakvo održavanje računa.
  • Svako može da vidi sve transakcije koje su ikada napravljene.
  • Nije kontrolisan ni od koga, već ima svoju sopstvenu mrežu po kojoj radi, odnosno koristi princip decentralizacije (takozvani "peer to peer").

Kritike i maneUredi

  • Transakcije kriptovaluta su nepovratan proces nakon nekoliko potvrda transakcije. Jedna od stvari koje kriptovalute nemaju u odnosu na standardne kreditne kartice je zaštita korisnika od prevare.
  • Tradicionalni finansijski proizvodi imaju imaju jak i razvijen sistem za zaštitu potrošača, za razliku od kriptovaluta.
  • Mnoge banke ne pružaju usluge kriptovalutama i njihovim korisnicima, takođe odbijajući da sarađuju sa digitalno-valutnim kompanijama.
  • Kriptovalute treba da zadovlje mnoge uslove da bi mogle da se koriste na globalnom nivou. Npr. broj trgovaca Bitkojinom je mali, ali konstantno rastući.
  • Sa tehnološkim napredovanjem, javljaju se potrebe za sve jačim računarima sa specijalizovanim hardverom i softverom za njihovo korišćenje.
  • Mogu biti zauvek izgubljene/uništene zbog nekog štetnog softvera ili gubitka podataka na interentu.[9]
  • Zasnovane su na komplikovanim matematičkim algoritmima dekodiranja, tako da mnoge države imaju dosta oprezan pristup njima, bojeći se njihovih efekata na finansijsku sigurnost.[10]
  • Zabrane u određenim državama su dostigle nivo ogromnih novčanih kazni.[11]

ReferenceUredi

  1. Greenberg, Andy (20. 4. 2011.). "Crypto Currency". Forbes.com. Pristupljeno 8. 8. 2014.. 
  2. Cryptocurrencies: A Brief Thematic Review. Social Science Research Network. Date accessed 28 august 2017.
  3. Schuettel, Patrick (2017). The Concise Fintech Compendium. Fribourg: School of Management Fribourg/Switzerland. http://www.heg-fr.ch/EN/School-of-Management/Communication-and-Events/events/Pages/EventViewer.aspx?Event=patrick-schuffel.aspx. 
  4. Sagona-Stophel, Katherine. "Bitcoin 101 white paper". Thomson Reuters. Arhivirano iz originala 13 Aug 2016. https://web.archive.org/web/20160813163512/http://www.trssllc.com/wp-content/uploads/2013/05/White_Paper_Bitcoin_101.pdf. pristupljeno 11. 7. 2016.. 
  5. Tasca, Paolo (7. 9. 2015.). "Digital Currencies: Principles, Trends, Opportunities, and Risks". SSRN 2657598. 
  6. McDonnell, Patrick "PK" (9. 9. 2015.). "What Is The Difference Between Bitcoin, Forex, and Gold". NewsBTC. http://www.newsbtc.com/2015/09/09/what-is-the-difference-between-bitcoin-forex-gold-a-tripod-theory-revised/. pristupljeno 15. 9. 2015.. 
  7. Allison, Ian (8. 9. 2015.). "If Banks Want Benefits Of Blockchains, They Must Go Permissionless". NewsBTC. http://www.ibtimes.co.uk/nick-szabo-if-banks-want-benefits-blockchains-they-must-go-permissionless-1518874. pristupljeno 15. 9. 2015.. 
  8. Matteo D’Agnolo. "All you need to know about Bitcoin". timesofindia-economictimes. http://economictimes.indiatimes.com/news/international/business/all-you-need-to-know-about-bitcoin/articleshow/48910867.cms. 
  9. Sheppard, William (1. 4. 2014.). "Keeping Your Cryptocurrency Safe". C4ss.org. https://c4ss.org/content/25638. pristupljeno 18. 12. 2017.. 
  10. 3:00 PM (11. 4. 2014.). "Cryptocurrency and Global Financial Security Panel at Georgetown Diplomacy Conf". Meetup.com. https://www.meetup.com/BitcoinDC/events/176047462/?oc=evam&_cookie-check=C7DVCqEBbBtlN5Uk. pristupljeno 18. 12. 2017.. 
  11. "Bitcoins Spark Regulatory Crackdown as Denmark Drafts Rules". Bloomberg.com. 18. 12. 2013.. https://www.bloomberg.com/news/articles/2013-12-17/bitcoin-rules-drafted-in-denmark-as-regulator-warns-against-use. pristupljeno 18. 12. 2017.. 

LiteraturaUredi