Ковин

(Preusmjereno sa stranice Kovin)

Ковин је град и седиште истоимене општине у јужном Банату, у Војводини. Према попису из 2011. године 13.515 становника. Налази се 3 километра удаљен од Дунава, а рукавац Дунава, Дунавац, долази до ивица града и на њему је пристаниште. Надморска висина лесне терасе на којој је Ковин саграђен је 79 метара. Налази се на 13 километара удаљености од Смедерева, 34 километара од Панчева и 50 километара од Београда. После Панчева је најзначајнији град у банатском Подунављу.

Ковин

Српска православна црква
Српска православна црква

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Ковин
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 13515
Густина становништва 168 ст/km²
Положај
Координате 44°44′31″N 20°58′20″E / 44.741833°N 20.972333°E / 44.741833; 20.972333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 67 m
Површина 84,9 km²
Ковин na karti Srbije
Ковин
Ковин
Ковин na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 26220
Позивни број 013
Регистарска ознака KO


Координате: 44° 44′ 31" СГШ, 20° 58′ 20" ИГД

НазивиUredi

Ковин је познат по још неким називима на другим језицима: рум. Cuvin, мађ. Kevevára, нем. Kubin.

ИсторијаUredi

Историја Ковина говори да се први земљорадници и сточари насељавају у Банат у млађем каменом добу - неолиту. Налазишта неолита су пронађена код Ковина, Гаја и Дубовца, а остаци бронзаног доба откривени су код Ковина, Гаја, Дубовца и Мраморка.

Ово подручје било је и на удару келтских племена која су се насељавала у Подунављу и доносила латенску културу. Део келтских племена Скордисци, стално се насељавају у Подунављу, а из латенског доба у општини Ковин откривена су налазишта код Плочице, Ковина и Дубовца. Из римског доба трагови римских утврђења откривени су између Дунавца и Поњавице, а на териорији Ковина предмети из римског доба. Утврђење, које се данас зове Стари Град, је постојало још у римско доба јер су ту пронађени новчићи са разним ликовима укључујући и Јулија Цезара. Опека од које је сазидано утврђење је носила жиг VII Клаудијеве легије, а претпоставља се да се утврђење звало Контра Маргум (лат. Contra Margum) јер је било смештено насупрот ушћа Мораве у Дунав, где је било утврђење под називом Маргум. Постоје писани трагови да је утврђење током времена имало назив Castra Augusto Flaviciusa и Constantin.

Под данашњим именом се први пут помиње у 12. веку и касније, променом господара се мењао и назив града. Мађари су га звали Кеве, Кевин, Кев, а у 19. веку Темеш-Кубин, док је 1910. добио званичан назив Кевевара; Немци су га звали Кубин, а Срби увек - Ковин.

На месту прелаза преко Дунава је настало земљано па камено утврђење, а у његовој близини се формирала и варош. Тако је функционисао град са утврђењем у доба угарских и турских владара. Ковин је 1518. године добио статус слободног града[1].

Почетком 18. века је као последица мировног споразума између Аустрије и Турске срушена ковинска тврђава а страдала је и варош. После тога губи на значају мада је овде било седиште граничне компаније, а почетком 19. века постаје и среско средиште.

Железница је дошла 1894. године када је саграђена пруга Вршац-Алибунар-Ковин. Пруга се завршавала код Дунава и роба се претоварала на скеле и превозила преко. Зграда железничке станице још увек постоји али пруга већ дуго времена није у употреби.

Измисливши вест, да су Срби отворили ватру на аустроугарску војску код Ковина, аустроугарски министар иностраних дела, гроф Берхтолд, узео је то као повод за рат и објавио га је 28. јула 1914.[2]

Друмски мост преко Дунава је саграђен 1976. године и од тада Ковин постаје транзитно место и саобраћајна раскрсница а Ковин све више осећа гравитационе утицаје Смедерева, које је ближе од Панчева.

Средњовековни КовинUredi

Средњовековни град Ковин подигнут је на левој обали Дунава, на насутом вештачком узвишењу које доминира ширим простором. Ковина је тада имао велики значај за одбрану јужне границе угарске државе. Тврђава постоји све до његовог рушења одредбом Београдског мира 1739. године. Изглед основе утврђења, односно његове најмлађе фазе, сачуван је на Марсиљијевом цртежу из XVIII века. Чинила су га два дела одвојена одбрамбеним јарком. Јужни део, који је скоро уништен, имао је основу неправилног троугаоног облика, а северни део утврђења је правоугаони простор димензија 130x150 m.

Остаци тврђаве су од 1995. године уписани као споменик културе од великог значаја у Републици Србији[3].

 
Румунска православна црква

ГеографијаUredi

Ковин је смештен на рту дилувијалне терасе које дубоко задире према кориту Дунава, изнад алувијалне терасе која се простире од Иванова до Дубовца и према подели коју је сачинио Бранислав Букуров представља Банатско насеље ивичног типа.

Ковин је град четвртог ранга и представља локални гравитациони центар у панчевачком мезоподручју[4].

СтановништвоUredi

Велике промене у броју и етничкој структури становништва јужног Баната настају током 18. века. Колонизација Немаца је почела после Пожаревачког мира, масовније насељавање Срба извршено је 1739. године након Београдског мира. Интензивније насељавање Мађара почело је после 1779. године, а планско насељавање Румуна било је у другој половини 18. века. Крајем 18. и почетком 19. века насељавају се Чеси, Словаци, Пољаци и други народи. Године 1919. на почетку живота Краљевине СХС варош Ковин је имао 6.720, a село Баваниште 6.173 житеља. Више од 4000 становника имали су Мраморак, Делиблато и Скореновац, a у Острову које сада припада општини Пожаревац, у то време живело је само 1.208 становника.

Према попису из 1900. године Ковин је имао 7,345 становника и током читавог 20. века број је растао уз два прекида због ратова.

СтруктураUredi

У насељу Ковин живи 11362 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,7 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 4663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 8309 [5]
1953. 9766
1961. 11986
1971. 12408
1981. 13779
1991. 13669 13408
2002. 14872 14250
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
11.513 80,79%
Мађари
  
786 5,51%
Румуни
  
418 2,93%
Роми
  
286 2,00%
Југословени
  
180 1,26%
Црногорци
  
132 0,92%
Македонци
  
72 0,50%
Хрвати
  
66 0,46%
Словаци
  
33 0,23%
Бугари
  
28 0,19%
Словенци
  
27 0,18%
Немци
  
22 0,15%
Муслимани
  
14 0,09%
Чеси
  
13 0,09%
Власи
  
13 0,09%
Руси
  
5 0,03%
Украјинци
  
4 0,02%
Русини
  
2 0,01%
Буњевци
  
2 0,01%
Бошњаци
  
2 0,01%
Албанци
  
2 0,01%
непознато
  
185 1,29%


СпортUredi

ГалеријаUredi

Види јошUredi

РеференцеUredi

  1. Тада је слободан град био још само Стари Сланкамен.
  2. Ћоровић, Владимир. Историја српског народа. Београд. Pristupljeno 19. 3. 2013. 
  3. Остаци тврђаве града Ковина[mrtav link] Национални центар за дигитализацију
  4. Насеља Баната, географске карактеристике, Слободан Ђурић, Матица српска, 2004, Нови Сад
  5. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  6. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  7. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

ЛитератураUredi

Спољашње везеUredi

Географске референце