Ковин
Ковин је град и седиште истоимене општине у јужном Банату, у Војводини. Према попису из 2011. године 13.515 становника. Налази се 3 километра удаљен од Дунава, а рукавац Дунава, Дунавац, долази до ивица града и на њему је пристаниште. Надморска висина лесне терасе на којој је Ковин саграђен је 79 метара. Налази се на 13 километара удаљености од Смедерева, 34 километара од Панчева и 50 километара од Београда. После Панчева је најзначајнији град у банатском Подунављу.
Ковин | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Покрајина | ![]() |
Управни округ | Јужнобанатски |
Општина | Ковин |
Становништво | |
Становништво (2011) | ![]() |
Густина становништва | 168 ст/km² |
Положај | |
Координате | 44°44′31″N 20°58′20″E / 44.741833°N 20.972333°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 67 m |
Површина | 84,9 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 26220 |
Позивни број | 013 |
Регистарска ознака | KO |
Координате: 44° 44′ 31" СГШ, 20° 58′ 20" ИГД
НазивиUredi
Ковин је познат по још неким називима на другим језицима: рум. Cuvin, мађ. Kevevára, нем. Kubin.
ИсторијаUredi
Историја Ковина говори да се први земљорадници и сточари насељавају у Банат у млађем каменом добу - неолиту. Налазишта неолита су пронађена код Ковина, Гаја и Дубовца, а остаци бронзаног доба откривени су код Ковина, Гаја, Дубовца и Мраморка.
Ово подручје било је и на удару келтских племена која су се насељавала у Подунављу и доносила латенску културу. Део келтских племена Скордисци, стално се насељавају у Подунављу, а из латенског доба у општини Ковин откривена су налазишта код Плочице, Ковина и Дубовца. Из римског доба трагови римских утврђења откривени су између Дунавца и Поњавице, а на териорији Ковина предмети из римског доба. Утврђење, које се данас зове Стари Град, је постојало још у римско доба јер су ту пронађени новчићи са разним ликовима укључујући и Јулија Цезара. Опека од које је сазидано утврђење је носила жиг VII Клаудијеве легије, а претпоставља се да се утврђење звало Контра Маргум (лат. Contra Margum) јер је било смештено насупрот ушћа Мораве у Дунав, где је било утврђење под називом Маргум. Постоје писани трагови да је утврђење током времена имало назив Castra Augusto Flaviciusa и Constantin.
Под данашњим именом се први пут помиње у 12. веку и касније, променом господара се мењао и назив града. Мађари су га звали Кеве, Кевин, Кев, а у 19. веку Темеш-Кубин, док је 1910. добио званичан назив Кевевара; Немци су га звали Кубин, а Срби увек - Ковин.
На месту прелаза преко Дунава је настало земљано па камено утврђење, а у његовој близини се формирала и варош. Тако је функционисао град са утврђењем у доба угарских и турских владара. Ковин је 1518. године добио статус слободног града[1].
Почетком 18. века је као последица мировног споразума између Аустрије и Турске срушена ковинска тврђава а страдала је и варош. После тога губи на значају мада је овде било седиште граничне компаније, а почетком 19. века постаје и среско средиште.
Железница је дошла 1894. године када је саграђена пруга Вршац-Алибунар-Ковин. Пруга се завршавала код Дунава и роба се претоварала на скеле и превозила преко. Зграда железничке станице још увек постоји али пруга већ дуго времена није у употреби.
Измисливши вест, да су Срби отворили ватру на аустроугарску војску код Ковина, аустроугарски министар иностраних дела, гроф Берхтолд, узео је то као повод за рат и објавио га је 28. јула 1914.[2]
Друмски мост преко Дунава је саграђен 1976. године и од тада Ковин постаје транзитно место и саобраћајна раскрсница а Ковин све више осећа гравитационе утицаје Смедерева, које је ближе од Панчева.
Средњовековни КовинUredi
Средњовековни град Ковин подигнут је на левој обали Дунава, на насутом вештачком узвишењу које доминира ширим простором. Ковина је тада имао велики значај за одбрану јужне границе угарске државе. Тврђава постоји све до његовог рушења одредбом Београдског мира 1739. године. Изглед основе утврђења, односно његове најмлађе фазе, сачуван је на Марсиљијевом цртежу из XVIII века. Чинила су га два дела одвојена одбрамбеним јарком. Јужни део, који је скоро уништен, имао је основу неправилног троугаоног облика, а северни део утврђења је правоугаони простор димензија 130x150 m.
Остаци тврђаве су од 1995. године уписани као споменик културе од великог значаја у Републици Србији[3].
ГеографијаUredi
Ковин је смештен на рту дилувијалне терасе које дубоко задире према кориту Дунава, изнад алувијалне терасе која се простире од Иванова до Дубовца и према подели коју је сачинио Бранислав Букуров представља Банатско насеље ивичног типа.
Ковин је град четвртог ранга и представља локални гравитациони центар у панчевачком мезоподручју[4].
СтановништвоUredi
Велике промене у броју и етничкој структури становништва јужног Баната настају током 18. века. Колонизација Немаца је почела после Пожаревачког мира, масовније насељавање Срба извршено је 1739. године након Београдског мира. Интензивније насељавање Мађара почело је после 1779. године, а планско насељавање Румуна било је у другој половини 18. века. Крајем 18. и почетком 19. века насељавају се Чеси, Словаци, Пољаци и други народи. Године 1919. на почетку живота Краљевине СХС варош Ковин је имао 6.720, a село Баваниште 6.173 житеља. Више од 4000 становника имали су Мраморак, Делиблато и Скореновац, a у Острову које сада припада општини Пожаревац, у то време живело је само 1.208 становника.
Према попису из 1900. године Ковин је имао 7,345 становника и током читавог 20. века број је растао уз два прекида због ратова.
СтруктураUredi
У насељу Ковин живи 11362 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,7 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 4663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[6] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 11.513 | 80,79% | ||
Мађари | 786 | 5,51% | ||
Румуни | 418 | 2,93% | ||
Роми | 286 | 2,00% | ||
Југословени | 180 | 1,26% | ||
Црногорци | 132 | 0,92% | ||
Македонци | 72 | 0,50% | ||
Хрвати | 66 | 0,46% | ||
Словаци | 33 | 0,23% | ||
Бугари | 28 | 0,19% | ||
Словенци | 27 | 0,18% | ||
Немци | 22 | 0,15% | ||
Муслимани | 14 | 0,09% | ||
Чеси | 13 | 0,09% | ||
Власи | 13 | 0,09% | ||
Руси | 5 | 0,03% | ||
Украјинци | 4 | 0,02% | ||
Русини | 2 | 0,01% | ||
Буњевци | 2 | 0,01% | ||
Бошњаци | 2 | 0,01% | ||
Албанци | 2 | 0,01% | ||
непознато | 185 | 1,29% |
м | ж | |||
? | 38 | 30 | ||
80+ | 84 | 150 | ||
75-79 | 135 | 248 | ||
70-74 | 261 | 346 | ||
65-69 | 335 | 422 | ||
60-64 | 326 | 427 | ||
55-59 | 348 | 388 | ||
50-54 | 598 | 579 | ||
45-49 | 638 | 645 | ||
40-44 | 544 | 570 | ||
35-39 | 471 | 472 | ||
30-34 | 470 | 425 | ||
25-29 | 497 | 454 | ||
20-24 | 539 | 487 | ||
15-19 | 514 | 502 | ||
10-14 | 455 | 456 | ||
5-9 | 401 | 374 | ||
0-4 | 320 | 301 | ||
просек | 37.7 | 40.4 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 5798 | 1983 | 3289 | 248 | 231 | 47 |
Женски | 6145 | 1433 | 3338 | 996 | 344 | 34 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2896 | 387 | 9 | 18 | 797 | 116 | 226 | 358 | 68 | 230 |
Женски | 1991 | 105 | - | 1 | 440 | 39 | 25 | 385 | 83 | 49 |
Оба | 4887 | 492 | 9 | 19 | 1237 | 155 | 251 | 743 | 151 | 279 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 27 | 55 | 248 | 73 | 139 | 57 | - | - | 88 | |
Женски | 58 | 59 | 128 | 153 | 380 | 46 | 6 | - | 34 | |
Оба | 85 | 114 | 376 | 226 | 519 | 103 | 6 | - | 122 |
СпортUredi
- ФК Раднички Ковин, клуб је основан 1904. године.
ГалеријаUredi
Види јошUredi
- Тврђава Ковин, средњовековна тврђава у близини Пријепоља
- Српски Ковин (мађ. Rác-Keve), место у Мађарској
- Банат
- Манастир Баваниште
РеференцеUredi
- ↑ Тада је слободан град био још само Стари Сланкамен.
- ↑ Ћоровић, Владимир. Историја српског народа. Београд. Pristupljeno 19. 3. 2013.
- ↑ Остаци тврђаве града Ковина[mrtav link] Национални центар за дигитализацију
- ↑ Насеља Баната, географске карактеристике, Слободан Ђурић, Матица српска, 2004, Нови Сад
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
ЛитератураUredi
- Ћоровић, Владимир. Историја српског народа. Београд. Pristupljeno 19. 3. 2013.
Спољашње везеUredi
- Сајт општине Ковин (sh)
- Локална радио станица - Радио Бус (sh)
- Локалне новине - Ковин Експрес (sh)
- Центар за културу Ковин (sh)
- Географске референце