Ковилово (Неготин)
За остале употребе, погледајте Ковилово (разврставање).
Ковилово је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 411 становника (према попису из 1991. било је 623 становника).
| Ковилово | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 411 |
| Положај | |
| Координате | 44°06′02″N 22°36′14″E / 44.1005°N 22.604°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 143 m |
  Ковилово Ковилово (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
.jpg)
Координате: 44° 06′ 02" СГШ, 22° 36′ 14" ИГД
Подаци из Историјског архива Неготин uredi
Ковилово је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 18 km југоисточно од Неготина. Смештено је на просечно 70 метара надморске висине, на десној долинској страни реке Тимок. Северна географска ширина насеља је 44° 06’ 03”, источна географска дужина 22° 36’ 24”, а површина атара 1.244 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко Рогљева.
Први пут се помиње у турским пописима у 16. веку - 1530. године са 48, а 1586. са 21 кућом. Током 19. и у 20. века више пута је мењало државе. До друге половине 19. века припадало је Турској, до Првог светског рата Бугарској, између два светска рата Југославији, почетком Другог светског рата (када је граница била на Тимоку) поново Бугарској, да би од 1944. године поново припало Југославији. Данашње насеље се дели на Доњи и Горњи крај.
Између два светска рата у њему су живеле следеће фамилије: Гиновићи (слава св. Никола), Златовићи (слава Петковица), Казаковићи (слава св. Јован), Михајловићи (слава св. Арханђел), Сановићи (слава св. Јован) и Милошевићи (слава Петковица), Сингуриловићи (слава св. Арханђео) Фундановићи (слава св. Арханђео), Ивановићи (слава св. Јован), Булаковићи (слава Петковица), Соровићи (слава св. Арханђео), Ћировићи (слава св. Никола), Матејевићи (слава св. Арханђео), Предовићи (слава св. Арханђео), Паовићи (слава св. Арханђео), Тодоровићи (слава св. Арханђео), Печевићи данас Димитријевићи (слава св. Јован), Цековићи (слава св. Никола), Миноковићи (слава св. Никола), Радицовићи (слава Петковица), Цојкићи (слава св. Јован), Борвичановићи (слава Петковица), Чоковићи (слава св. Никола), Јониковићи (слава св. Ђорђе), Кривовићи (слава св. Никола), Кодицовићи (слава св. Јован) и Лабовићи (слава Петковица).
Православна црква посвећена Светом Илији, чији дан је црквена слава и заветина насеља, подигнута је 1887. године. Становништво је православно, приликом пописа национално се изјашњава као влашко и углавном се бави ратарством и сточарством.
Године 1921. село је имало 150 кућа и 820 становника, 1948. године 206 домова и 884 становника, а 2002. године 182 кућа и 420 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству (Немачка и Француска) из овог насеља је 36 становника. Четвороазредна основна школа у насељу, која постоји од 1914. године (нова од 1955. године) је школске 2006/2007. године имала 13 ученика. Земљорадничка задруга у Ковилову основана је 1945. године као Земљорадничко набавно-продајна задруга. Од 1955. године послује под називом Земљорадничка задруга „Тимочанка“ Ковилово. Дом културе у Ковилову је направљен 1955-57. године, електрификација насеља је урађена 1956. године, сеоски водовод 1976. године, пут је асфалтиран 1979-80. године, а телефонске везе са светом насеље је добило 1982. године.
Демографија uredi
У насељу Ковилово живи 349 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,9 година (44,9 код мушкараца и 48,7 код жена). У насељу има 138 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Власи | 227 | 55,23% | ||
| Срби | 132 | 32,11% | ||
| Румуни | 10 | 2,43% | ||
| Македонци | 1 | 0,24% | ||
| Југословени | 1 | 0,24% | ||
| непознато | 12 | 2,91% | ||
| м | ж | |||
| ? | 4 | 9 | ||
| 80+ | 14 | 14 | ||
| 75-79 | 10 | 23 | ||
| 70-74 | 11 | 23 | ||
| 65-69 | 14 | 14 | ||
| 60-64 | 10 | 15 | ||
| 55-59 | 6 | 7 | ||
| 50-54 | 9 | 7 | ||
| 45-49 | 17 | 14 | ||
| 40-44 | 12 | 10 | ||
| 35-39 | 16 | 13 | ||
| 30-34 | 16 | 15 | ||
| 25-29 | 11 | 12 | ||
| 20-24 | 7 | 6 | ||
| 15-19 | 10 | 12 | ||
| 10-14 | 8 | 4 | ||
| 5-9 | 9 | 13 | ||
| 0-4 | 8 | 8 | ||
| просек | 44.9 | 48.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 167 | 24 | 112 | 19 | 8 | 4 |
| Женски | 194 | 17 | 111 | 51 | 14 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 119 | 90 | - | 1 | 2 | 2 | 12 | 5 | - | 3 |
| Женски | 97 | 88 | - | - | - | - | - | 2 | 1 | - |
| Оба | 216 | 178 | - | 1 | 2 | 2 | 12 | 7 | 1 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | - | - | - | - | - | 4 | |
| Женски | - | - | - | 1 | - | - | - | - | 5 | |
| Оба | - | - | - | 1 | - | - | - | - | 9 |
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
