Korisnik:Vlada b/Radionica
Marija Magdalena-Apostol Apostola uredi
Marija Magdalena ili Mariam iz Magdale, ima danas iskrivljenu sliku u poređenju sa onom realnom iz epohe prvih hrišćana. Videćemo koliko je dugo bila omalovažavana.
Legenda Aurea uredi
Legenda Aurea, koje prikazuje život mnogih Svetaca, takođe i život Marije Magdalene, jedno je od fundamentalnih dela Srednjeg veka. Najčitanije je i najviše izdavano delo, prevedeno na raznim jezicima u to vreme. Napisao ga je Jacopo della Voragine, italijanski kaluđer dominikanskog reda, između 1259. i 1266. U ovome se govori o Mariji kao grešnici, ali ne kao o prostitutkinji.
Marija, supranazvana Magdalena, iz kaštela Magdalo, rođena od uglednih roditelja, potomci kraljevskog korena. Njen otac se zvao Syrus a njena majka Eucharia. Marija je posedovala zajedno sa njenim bratom Lazarom i sestrom Martom kaštelj koji se nalazio na dve milje od Betanije, i dobar deo Jerusalima.
Marta je snabdevala svim potrepštinama vojnike, njihovu poslugu i bednike. Ipak su, Marija Magdalena, Lazar i Marta prodali svu svoju imovinu, posle Hristos Isusovog uspeća i dali je kao dotaciju apostolima.
Marija Magdalena se prvi put pojavljuje u Bibliji oko 25-te godine, nalazi se u nekom ribarskom zaseoku, u Capernaumu, u Galileji, gde je Isus brzo stekao ugled iscelitelja.
Ona je simbol moći i hrabrosti, jer govori apostolima kada su oni bili ožalošćeni: "Nemojte plakati i ne budite tužni; ne oklevajte, jer će njegova gracija da se spusti na sve vas i štititi će vas. Bolje je da mu hvalimo veličanstvenost...".
Scena vaskrsenja uredi
Možemo reći da zbog njene esencijalne uloge u vaskrsenju, nazvali smo je Apostol Apostola (Apostola Apostolorum). Činjenica da je bila prvi svedok vaskrsja daje joj veliki autoritet. Da je bila bolje poznata uloga Marije Magdalene, to bi bilo doprinelo stvaranju univerzalnije ili pluralne Crkve.
Scena vaskrsenja ima kapitalni značaj. To ćemo dokazati. Što više, ova je vrlo intimna scena. Evo jednog primera koji dokazuje familijarnost ove scene. Trebamo objasniti da je arameiski jezik upotrebljavan u Palestini u onim vremenima. Na arameijskom ime Marija je Mariam. Hristos Isus nije se nikada koristio ovim kada je činio čuda, kada se obraćao Bogu ili kada je bio na krstu... Ali tamo, kada je video Mariju Magdalenu posle vaskrsenja, obratio joj se na arameiskom i rekao joj je: "Mariam…". Onda ona odjednom shvati da se nalazi pred Isusom i odgovori: "Rabboni…", što na hebrejskom znači Majstore… ovo je vrlo intimna i emocionalna scena u vezi sa Hristosom i u vezi sa parom (bračnim). Ako negiramo ulogu Marije Magdalene u konteksu Hrističke Drame anuliraće se tako sama drama, zato što Veliki Majstor Isus (Aberamentho) ne bi mogao realizovati svoje procese bez pomoći ove velike žene. I ovo je to što Katolička crkva nije nikada htela da prihvati. Iz ovog razloga nije bilo moguće da neko drugi osim Marije Magdalene vidi prvi put vaskrslog Spasitelja. Ako marginizujemo nju gubi se važnost ovog svedočanstva i relativizuju se dokazi i značaj vaskrsenja i sa tim istorija neće imati elemenat ujedinjenja koji spaja Isusovu smrt sa njegovim vaskrsenjem.
Prema tome, ako umanjimo značaj Marije Magdalene umanjićemo značaj scene vaskrsenja, jer je ona deo ovoga. Onda vaskrsenje Hristosa Isusa postaje osobna činjenica koja se samo njega tiče, a ne kao zadatak za sve. Ako stvarno vrednujemo ono što ona jeste, scena dobija presudni značaj. Ona postaje apostol spasa, što predstavlja slediti Hristosa IsusaNaslov linka. I, kako svi znamo, to je posredstvom seksualnog ujedinjenja kako bi postigli cilj, Autorealizacuju, što predstavlja finalitet puta. Prema tome, razumemo zašto Katolička crkva nije nikada o njima kao o paru (bračnom) govorila. Ipak, Apostol Filip govori o ovome (Filipovo Jevanđelje, Planša 111). U stvarnosti ono što je bilo između Isusa i Marije Magdalene to je brak slavljen u tajnosti uz pomoć nekog gnostičkog ritusa i kog je sigurno Isus postavio u praksi pred velikim Božanskim Zakonom i pred velikim Bićima, njegovog i njenog.
Simon Petar sugeriše da bi Maria Magdalena trebala da izađe iz kruga bliskih Isusu "jer žene nisu dostojne života…".
Hristos odgovara: "Vidi, ja ću imati brigu da ja pretvorim u muško, tako da se ona pretvori u živog Duha sličnog vama muškarcima. Jer će svaka žena koja se stvori u muško ući u Carstvu Nebeskom". Hristos je takođe rekaoa: "...svedite na jedinicu muško i žensko, tako da muškarac ne bude muškarac i žena žena…".
Legenda Aurea nam takođe objašnjava... uredi
...dolazak Marije Magdalene ka francuskim obalama na palubi malog brodića koji nije imao ni jedra ni vesla.
Po tradiciji se zna da je bilo puno osoba na brodu, među njima su bili Marta, Sara, više Marija, Lazar, episcop Maximin, Josif iz Arimateje itd. "Bili su ukrcani na čamcu od strane nevernika i napušteni na moru bez kormila sa ciljem da budu potopljeni. Ipak, čudom, oni su se iskrcali na mestu gde je danas Les Saintes-Maries-de-la-Mer".
Jedan od najstarijih dokaza je Tapiseria Egzila, stara hiljadu osamsto godina, koja pripada Jeremy Pine-u, antikvaru američkom i koji je permanentni čuvar ovog blaga. Deo ove tapiserije predstavlja bežanje Marije Magdalene. Vidimo je sa aureolom i crvenkastom kosom, sa nekim znakom na čelu; i sa odelom plave boje. Vidimo više osoba, među njima, jedno dete. Čini se da se između prtljaga nalazi i pehar.
1212. Gervais de Tilbury pismeno pominje da su sedamdeset i dve osobe (muškarci i žene), sledbenici Hristosa Isusa, bile proterane iz Judeje i napušteni na moru, na brodu bez vesla.
Po nekom nemačkom specijalistu koji je nabavio Marijino Jevanđelje ( koje se „izgubilo“, taman kada se počelo govoriti o Mariji kao prostitutkinji) pominje se da Marija Magdalena ima viziju u kojoj je Isus kaže da on vidi njen novi lik...Zatim, ona bodri apostole da slede Isusove naredbe i da propovedaju njegovo učenje nevernicima.
Onda nastupa Maria Magdalena u strogoj ulozi apostolata i jevanđelizacije. Ona je preobrazila u hrišćanstvo jug Galije. Zatim ceo ostatak svoga života provodi u pećini, kod Sainte-Baume, koji se nalazi na jugu Francuske. Mnogi tvrde da poseduju njene kosti i pramene njene poznate crvenkaste kose.
Kaže se da je Marija Magdalena imala kao hranu božanske namernice u toku trideset godina u onoj pećini, da je tamo živela u penitenciji i udubljena u kontemplaciji, i da se jednoga dana spustila do poljane, do kapele Svetoga Maximina, i da je primila pričešće- Hristovo Telo i Krv.
Umrla je na rukama Svetoga Maximina, a njena je duša odletela ka svom Spasitelju.
Kult namenjen Mariji Magdaleni uredi
U XIII-om veku se razvija kult namenjen Mariji Magdaleni u gradu Vézelay, u Bourgogne, sa relikvijama Marije Magdalene. Dvanajest godina kasnije nalaze se nove relikvije Magdalene u nekoj kripti iz Saint Maximin, blizu Aix-en-Provence…
U Marselj joj je namenjena kapela. Sagrađena je na ruševinama antičkog hrama namenjen Dijani iz Efesa. Njena Godišnjica je 22. jula.
U Saint Maximinu, na jugu Francuska, dominikanski kaluđeri su prikazali lobanju na kojoj je deo kože čudnovato sašuvane, na mestu koje je Hristos Isus dotakao posle vaskrsnuća.
Interesantno je znati da je u XIII-om veku, u periodu franciskanskih i dominikanskih kaluđera prosjaka, kult Marije Magdalene dobijao internacionalno rasprostranjenje.
Ova su dva reda bila veoma posvećena Svetici. Uvek je za Sv.Franciska iz Asisi, Marija Magdalena bila model i primer.
U literaturi epohe joj se posvećuje kult. Postoje spomenici, manastiri, crkve, kapele koje su njoj namenjene u Provence (Francuska) i Napoli (Italija), među drugim mestima. Njena slava je trajala tokom celog srednjovekovnog perioda, ali na kraju je bila žrtva reformi uvedenih od strane Sabora iz Trenta, ponovnim sastankom u XVI-om veku, sa ciljem da repliciraju protestantima, jer su ovi najavljivali kult svecima radi ruganja.
Marija Magdalena žena jeste simbol pokajanja i psihološke smrti. Ona predstavlja takođe ženstvenost, ljubav, poniznost, vernost, hrabrost, vizionara, misionara. Ona je takođe ta koja čini mirakle (čuda), ta koja se nalazi prepuna vere kod krsne noge, vesnik vaskresenja, učenica utemeljivač hrišćanstva kojoj je Hristos Isus poverio zadatak da širi dobru vest (Jevanđelje).
Ona je simbol moći i hrabrosti, jer govori apostolima kada su oni bili ožalošćeni: "Nemojte plakati i ne budite tužni; ne oklevajte, jer će njegova gracija da se spusti na sve vas i štititi će vas. Bolje je da mu hvalimo veličanstvenost...".
Ona pati više nego svi oni, to je blagodarnost njene sile, njena veličina, mudrost njenog srca kada može tako govoriti.
Hristos Isus je rekao: "Ona je Carstvo Božije". On je takođe rekao: "...Marija, blagoslovena si ti, tebe ću usavršiti u smim Tajnama sa Visina. Govori otvoreno jer je tvoje srce u Carstvu Nebeskom više nego svi tvoji bližnji". I rekao je: "Jer si ti blagoslovena među svim ženama sa Zemlje i zato što ćeš biti ispunjenost ispunjenosti i usavršenost usavršenosti ".
Venerabilan Majstor Samael Aun Weor nam kaže: "Marija Magdalena sjaji i sjajiće stašno božanska".