Otvori glavni meni

Komunistički univerzitet nacionalnih manjina Zapada

Komunistički univerzitet nacionalnih manjina Zapada (rus. Коммунистический университет национальных меньшинств Запада), skraćeno KUNMZ, je bila partijska škola u Moskvi, za izobrazbu komunističkih funkcionara koji su radili na Zapadu.[1]

PovijestUredi

 
Svedočanstvo KUNMZ

Univerzitet je osnovan odlukom Saveta narodnih komesara 28. novembra 1921. godine u Moskvi, prvobitno u svrhu obrazovanja partijskih kadrova iz zapadnih regiona Rusije i Povolških Nemaca.

Od 1926. godine na Univerzitetu je otvoren poseban Jugoslavenski sektor na čelu sa svojim upraviteljem.[2]

U periodu od 1929. do 1930. godine na Univerzitet su počeli pristizati pripadnici komunističkih partija iz Centralne Evrope, Skandinavije, Balkana i Italije. Univerzitet je uskoro prilagođen da bude internacionalna škola i za obrazovanje kadrova iz ostalih komunističkih partija Evrope, kako bi se prikazao duh „bratskih komunističkih partija“. Program obrazovanja je u proseku trajao od dve do tri godine. Nakon završetka obrazovanja, strani kadrovi bi odlazili natrag u svoje zemlje.

Prvi rektor Univeziteta bio je Julijan Marhlevski. Kroz školovanje u Univerzitetu prošlo je nekoliko hiljada partijskih radnika različite nacionalnosti. KUNMZ je ukinut 7. i 8. maja 1936. godine odlukom Izvršnog komiteta Kominterne.[3]

Jugoslovenska sekcijaUredi

Odlazak na KUNMZUredi

Za jugoslovenske studente bilo je veoma teško, u nekim slučajevima gotovo nemoguće stići na KUNMZ. O slanju ljudi na studije i poteškoćama u vezi s tim piše tadašnji sekretar CK KPJ Milan Gorkić iz Beča partijskom predstavniku CK KPJ Vladimiru Ćopiću u Moskvi u sječnju 1935. godine:

  „Što se tiče KUNMZ-a objasni ljudima teškoće prelaza i dobavke studenata. Mi ćemo poslati još 10—12 ljudi, ali nemožemo preuzeti garanciju za termin kada će stići. Teškoće su ove: a) ima vrlo malo ljudi, koji mogu dobiti pasoš i legalno doći; b) ako mogu i dobiti pasoš, onda ih ima vrlo malo koji nemaju dugove i radi toga nedaju im pasoš. Tako smo htjeli da pošaljemo tri seljaka iz Srbije, ali pasoše nemogu dobiti dok ne plate po 5—6000 dužnog poreza, a pješice prolaziti granicu teško je, jer, 1) aparat u Sloveniji posle provale loše funkcionira, 2) jer je svuda dubok snijeg, 3) jer s Austr[ijske] strane sada strašno teško proći 3—4 čovjeka za KUNMZ, sve do tri puta pokušali su preći i morali su se vratiti... Dakle ljudi će biti, ali sa velikim zakašnjenjem.[4]
()

ReferenceUredi

Vidi jošUredi