Kompleksno jedinjenje
Kompleksno jedinjenje (drugačije kompleks, koordinaciono jedinjenje) je hemijsko jedinjenje, u kome se mogu izdvojiti jedan ili više centralnih atoma, koji su okruženi drugim atomima ili grupama pri čemu najmanje jedna veza centralnog atoma sa drugim atomom ili grupom ima karakter koordinacione veze.[1][2] Mnoga jedinjenja koja sadrže metale su koordinacioni kompleksi.[3]
Osnovni pojmovi
uredi- Atom ili jon koji vezuje (koordinira) nosi naziv centralni atom
- Ukupan broj punih pojedinačnih veza centralnog atoma se ostalim atomima ili grupama naziva se koordinacioni broj. Kada se u kompleksu javljaju višestruke veze odrećivanje koordinacionog broja postaje problem.
Podela kompleksnih jedinjenja
urediKompleksna jedinjenja se prema elektricitetu dele na:
- neutralna kompleksna jedinjenja
- jonska kompleksna jedinjenja
Velika većina kompleksnih jedinjenja kao centralni atom poseduje atom ili jon metala. Ova jedinjenja se zajednički nazivaju metalna kompleksna jedinjenja ili kompleksi metala. Postoje i kompleksna jedinjenja, koja ne sadrže metal. Zovu se nemetalni kompleksi. To su npr:
Po broju centralnih atoma (ili jona) kompleksna jedinjenja se dele na:
- kompleksna jedinjenja sa jednim centrom - sa jednim centralnim atomom
- kompleksna jedinjenja sa više centara - sa dva ili više centralna atoma
- mrežna kompleksna jedinjenja - kod kojih se javlja četri ili više atoma metala, koji su međusobno neposredno povezani.
Organska kompleksna jedinjenja se dele na:
- metaloorganska jedinjenja - kod kojih se javlja barem jedna veza metal-ugljenik i
- organske komplekse
Postojanost
urediPostojanost kompleksna jedinjenja zavisi od više faktora kao što su:
- oksidacioni broj metala
- veličine metala
- koordinacionog broja
- karaktera atoma koji su vezani za centralni atom
- položaj i međusobna povzanost centralnih atoma
Izvori
uredi- ↑ Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. "complex". Kompendijum Hemijske Terminologije Internet edition.
- ↑ Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. "coordination entity". Kompendijum Hemijske Terminologije Internet edition.
- ↑ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
Literatura
uredi- De Vito, D.; Weber, J. ; Merbach, A. E. “Calculated Volume and Energy Profiles for Water Exchange on t2g 6 Rhodium(III) and Iridium(III) Hexaaquaions: Conclusive Evidence for an Ia Mechanism” Inorganic Chemistry, 2005, Volume 43, pages 858-863.
- Zumdahl, Steven S. Chemical Principles, Fifth Edition. New York: Houghton Mifflin, 2005. 943-946, 957.
- Harris, D., Bertolucci, M., Symmetry and Spectroscopy. 1989 New York, Dover Publications