Кочино Село
(Preusmjereno sa stranice Kočino Selo)
Координате: 44° 01′ 35" СГШ, 21° 16′ 18" ИГД
Кочино Село је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 930 становника.
Кочино Село | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Поморавски |
Град | Јагодина |
Становништво | |
Становништво (2011) | 930 |
Положај | |
Координате | 44°01′35″N 21°16′18″E / 44.0265°N 21.271666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 108 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 035 |
Регистарска ознака | JA |
Етимологија uredi
Насеље је добило име по чувеном јунаку Кочи Анђелковић, који је рођен у њему. Други, неформални, назив села је Пањевац, како се звало до 1930их.
Порекло становништва uredi
Подаци датирају из 1930. године)[1]
- Лазићи (45 к., Св. Никола), доселили се средином XVII века из околине Скопља.
- Купинићи (50 к., Св. Мина Мрата); доселили се кад и Лазићи из околине Скопља
- Влашковци (25 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се кад и први досељеници из неког села у Тимочкој Крајини. Влашковци су пореклом Власи.
- Милосавци (15 к., Митровдан), дошли око 1770. године из тимочког краја. Има их у Ланишту и у Бачини.
- Грујићи (5 к., Св. Трифун); доселили око 1780. године из околине Гњилана.
- Стојковићи (10 к., Св. Јован); доселили кад и Грујићи из околине Гњилана.
- Крунићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли око 1800. године из Миливе. У Миливу су дошли са Косова.
- Милетићи (5 к., Св. Никола), дошли око 1810. године из параћинске околине.
- Јовановићи, Стојковићи, Милошевићи (6 к., Св. Лука и Марковдан); дошли око 1830. године из Опарића.
- Бојићи, Павловићи (15 к., Св. Никола); не зна се одакле су се доселили.
Демографија uredi
У насељу Кочино Село живи 785 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (42,5 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 286 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 945 | 99,26% | ||
Хрвати | 1 | 0,10% | ||
Украјинци | 1 | 0,10% | ||
Југословени | 1 | 0,10% | ||
непознато | 2 | 0,21% |
Становништво према полу и старости [4]
м | ж | |||
? | 15 | 7 | ||
80+ | 7 | 9 | ||
75-79 | 15 | 21 | ||
70-74 | 29 | 33 | ||
65-69 | 40 | 34 | ||
60-64 | 24 | 27 | ||
55-59 | 20 | 24 | ||
50-54 | 41 | 39 | ||
45-49 | 40 | 32 | ||
40-44 | 38 | 35 | ||
35-39 | 29 | 35 | ||
30-34 | 26 | 24 | ||
25-29 | 30 | 23 | ||
20-24 | 32 | 37 | ||
15-19 | 28 | 22 | ||
10-14 | 21 | 39 | ||
5-9 | 17 | 25 | ||
0-4 | 17 | 17 | ||
просек | 42.5 | 41.8 |
Домаћинства
|
|
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 414 | 97 | 282 | 24 | 11 | - |
Женски | 402 | 55 | 281 | 57 | 6 | 3 |
Становништво према делатности коју обавља
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 251 | 92 | - | 1 | 91 | 1 | 14 | 23 | 3 | 8 |
Женски | 115 | 52 | - | 1 | 15 | - | 2 | 17 | 5 | 1 |
Оба | 366 | 144 | - | 2 | 106 | 1 | 16 | 40 | 8 | 9 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 1 | 5 | 2 | 2 | 1 | - | - | 7 | |
Женски | 3 | - | 1 | 5 | 11 | 1 | - | - | 1 | |
Оба | 3 | 1 | 6 | 7 | 13 | 2 | - | - | 8 |
Познате личности uredi
Референце uredi
- ↑ Насеља.књ (др. Станоје Мијатовић: Белица
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9