Kasina (Plaut)

Kasina (Casĭna)
Plautus.gif
Plaut
Napisao: Plaut
Likovi Olimpion (rob Lisidamov, nadzornik imanja)
Kalin (rob Kleostratin, štitonoša)
Kleostrata (supruga Lisidamova)
Pardaliska (služavka Kleostratina)
Mirina (supruga Alkesimova)
Lisidam (starac)
Alkesim (prijatelj Lisidamov, starac)
Citrion (kuvar)
Flautista
Datum premijere oko 185. pne.
Mjesto premijere Rim
Originalni jezik Latinski
Žanr Palijata
Radnja Atina u Grčkoj, ulica ispred kuća Lisidama i Alkesima

Kasina (lat. Casĭna)[1] je komedija rimskog književnika Tita Makcija Plauta, sastavljena od prologa i pet činova. Hronološki je to poslednja Plautova komedija od onih koje su nam se sačuvale, a kako je napisana oko 185. pne., dakle nepune dve godine pre autorove smrti (184. pne.), to je verovatno ovo bila i poslednja komedija koju je Plaut uopšte napisao.[2] Sam Plaut kaže u prologu da ova komedija predstavlja preradu Difilovih Kockara (grč. Κληρούμενοι, doslovno: "oni koji žrebaju", lat. "Sortientes").

ZapletUredi

Zaplet se u ovoj komediji gradi oko lepe devojke Kasine, koja je kao beba ostavljena pred kućom Lisidama i njegove žene Kleostrate, koji su je odgojili kao robinju. Eutinik, sin Lisidamov, zaljubi se u Kasinu i želi se njom oženiti, ali u nju se zaljubi i sam Lisidam, već starac, te ovaj iskuje plan da Eutinika pošalje van Atine, a da Kasinu u međuvremenu uda za roba Olimpiona, nadzornika njegova imanja. Na taj će način, računa pohotni Lisidam, on sam moći imati seksualni odnos s Kasinom kad god poželi, jer će ona samo formalno biti žena njegovog roba, a zapravo će biti Lisidamova ljubavnica, za šta Lisidamova supruga Kleostrata nikada neće saznati. No u taj se plan umeša Kleostrata, koja želi da se Kasina oženi mladim robom Kalinom, koji bi isto bio samo njen titularni suprug, a zapravo bi je čuvao za Eutinika dok se ovaj ne vrati u Atinu.

Suparništvo između oca i sina tako se pretvara u sukob između muža i žene. Da bi razrešila situaciju, Kleoatrata predlaže da se odluka donese žrebom (zato je Difilova izvorna grčka komedija nosila naslov Kockari, tj. doslovno: "oni koji žrebaju"). Nažalost, žreb određuje Lisidama kao pobednika, tj. Kasinu dodeljuje njegovom kandidatu Olimpionu. Kleostrata i njena posluga stanu sad smišljati jedan plan za drugim kako bi sprečile Lisidama da realizuje svoj cilj. Kleostrata sazna za muževljevu nameru da spava s Kasinom pre no što je Olimpion odvede kući. Zato Kleostrata obuče svog roba u žensku odeću i podmetne ga kao Kasinu te tako ponizi i Olimpiona i Lisidama. Naime, kad se Olimpion i "Kasina" nađu u mračnoj sobi, Olimpion zavuče ruku ispod "Kasinine" odeće, a kasnije priča šta se onda dogodilo:

Uplašio sam se da ne nosi mač, pa sam je pretresao...
dok tražim mač ... napipao sam dršku.
Al' kad bolje razmislim, to nije bio mač, jer mač bi bio hladan.[3]

Tako je Kleostrata "smestila" Lisidamu i nadmudrila ga, otkrivši sve njegove grehe. No ona ga prima natrag i život se vraća u normalu. U kratkom epilogu objašnjava se da se za Kasinu otkrilo da je rođena kao slobodna Atinjanka, da se Eutinik vratio u Atinu i da će se oženiti Kasinom, koja se, kao i on, uopšte nije pojavila za pozornici.

ArgumentUredi

U sačuvanim rukopisima Kasina počinje argumentom, tj. kratkim sažetkom drame, kao i ostale Plautove komedije. Te argumente nije pisao Plaut, već su dodati kasnije, nakon Plautove smrti. U njima se daje kratak pregled sadržaja drame, s posebnom osvrtom na opšte okolnosti, razvoj zapleta i njegov epilog. U nekim komedijama argument je dat u obliku akrostiha, a takav je slučaj i u ovom komadu:[4]

Conservam uxorem duo conservi expetunt.
Alium senex allegat, alium filius.
Senem adiuvat sors: verum decipitur dolis.
Ita ei subicitur pro puella servolus
Nequam, qui dominum mulcat atque vilicum.
Adulescens ducit civem Casinam cognitam.
Kućnu robinju dva bi roba da ožene.
A jednoga gura otac, a drugoga sin.
Starcu pomaže žreb, no lukavstvom ga varaju.
I tako, umesto devojke podmetnu mu roba
Nevaljaloga, koji i gospodara i nadzornika izmlati.
A mladić se oženi Kasinom, koja je ipak građanka.

StrukturaUredi

PrologUredi

Na početku komedije nalazi se prolog, koji izgleda kao monolog koji stoji izvan same radnje komedije. Prema nekim mišljenima,[5] ovaj je prolog zapravo napisan mnogo godina nakon Plautove smrti i, s tačke gledišta hermeneutike teksta, može se zaključiti da je sastavljen u doba koje je bliže Avgustovoj vladavini no vremenu Plautova života; no sudeći prema 14. redu i u to kasnije doba još uvek su bili u životu neki koji su prisustvovali prvoj izvedbi ovog komada (comoediam, quam vos probastis, qui estis in senioribus = "komediju, koja se svidela vama koji ste među starijama"). Po tome i po stihovima 9–17 može se zaključiti da je prolog napisan za neku kasniju izvedbu, a ne premijernu.

Prolog ima uobičajenu strukturu: s jedne strane, direktno se obraća publici i moli je za pažnju, a s druge strane, daje se kratak sažetak komedije i pregled glavnih likova koji se u njoj pojavljuju.[6] Govornik prologa je boginja Vera (Fides), koja se uopšte ne pojavljuje u samom komadu.

Ova se komedija na grčkome zove
Kockari, na latinskom Sortientes.
Difil ju je na grčkom napisao, a zatim
opet na latinskom Plaut s lajavim imenom.

Nejasno je da li se sintagma "s lajavim imenom" (cum latranti nomine) odnosi na Plauta ili na Kasinu kao ime komedije. Sekst Pompej Fest, gramatičar iz 2. veka, obaveštava nas da je plautus navodno bio naziv neke vrste psa s dugim opuštenim ušima. Drugi komentatori odbacuju ovo objašnjenje i smatraju da se ideja laveža odnosi na slog au u Plautus.[7] Postoji i teorija da je na tom mestu tekst korumpiran, pa je kao ispravno čitanje umesto latranti predloženo fragranti, tj. "s mirišljavim imenom", a to bi se odnosilo na to da Casina potiče od casia (= "cimet"), isto kao što ime jednog drugog lika u ovom komadu, Myrrhina, potiče od myrrha (= "mira").[8][9]

Prvi činUredi

Dva roba, Olimpion i Kalin, nalaze se u sred žestoke rasprave jer Olimpion želi primorati Kalina da preuzme njegove dužnosti u polju, pošto se plaši da će inače Kalin uz pomoć Klesotrate, gospodarice kuće, uzeti za sebe lepu devojku Kasinu. Sledi razmena duhovitih i uvredljivih replika, a zatim obojica ulaze u kuću.

Drugi činUredi

Kleostrata izlazi iz kuće i priča sa svojom služavkom Pardaliskom, govoreći joj da nije trbalo da ikada pripremi bilo kakvo jelo za svog nepoštenog i nevernog muža te da će otići svojoj prijateljici Mirini i njoj ispričati celu situaciju. U tom trenutku Mirina izlazi iz svoje kuće i savetuje Kleostratu da se potčini svome muže i njegovoj volji, jer inače postoji opasnost da će je izbaciti iz kuće. Njihov razgovor prekida se dolaskom Lisidama, koji se pokušava umiliti svojoj supruzi izveštačenim laskanjem i ulagivanjem. No ona se ne peca na taj mamac i ponavlja da ima pravo da sama za robinju koju je odgojila od malena odabere budućnost i uda je za Kalina. Tu Lisidam pokušava da nagovori Kalina da odustane od venčanja obećavajući mu i slobodu, no Kalin to odbija iz ljubavi prema devojci. Stoga se svi dogovore da odluku povere sudbini, no žreb dedvojku dodeli Olimpionu, a preko njega Lisidamu. Njih dvojica stoga mogu nastaviti sa svojim planom te otvoreno pričaju o nedelu koje će počiniti zahvaljujući tome što je Lisidamov prijatelj Alkesim ponudio vlastitu kuću prvu bračnu noć. No Kalin čuje za ovaj plan i sve ispriča Kleostrati.

Treći činUredi

Lisidam, radostan zbog toga što se približava Kasinina svadba, a time i njegova prva noć sa njom, uputi se Alkesimovoj kući da bi se uverio da su sve pripreme obavljene, a zatim ― kako bi oslobodio prijateljevu kuću za sebe ― uverava Kleostratu da pozove k sebi u goste Mirinu, suprugu Alkesimovu. Zatim odlazi na trg, a u tom trenutku iz kuće izlazi Kleostrata, besna zbog onoga što joj je rekao Kalin, i upućuje se Alkesimovoj kući, kako bi rekla Mirini da ne treba da se odazove njenom pozivu u goste i da ne napušta svoju kuću.

Nakon raznih peripetija, Alkesimova kuća konačno ostane prazna, ali Kleostrata smisli svoju smicalicu. Naime, na Kleostratin nagovor Pardaliska saopštava Lisidamu da je Kasina izgubila razum i da je spremna da ubije svakoga ko se te noći približi njenoj postelji. Lisidamova pohotnost nadjačava mu strah i on Pardaliski odgovara rečima koje više i ne kriju njegov istinski plan: "Da ubije mene?!"[10] Tako Lisidam i Olimpion ipak odlučuju da će ući u prostoriju u kojoj je Kasina.

Četvrti činUredi

Lisidam ulazi u kuću i naizlazi na opštu zbrku i strku, jer kuvari ― koji su u dosluhu s Kleostratom ― namerno usporavaju venčanje stalno razbijajući posuđe i prevrćući namirnice. U svakom slučaju, prevagu odnosi nestrpljenje Lisidama, koji ― uz izgovor da želi mladence otpratiti na selo, Olimpionovoj kolibi ― objavljuje da će tu noć provesti van kuće, dok uistinu namerava biti s Kasinom u Alkesimovoj kući. U međuvremenu žene su, da bi se narugale pohotnom starcu, već na Kasinino mesto podmetnule roba Kalina, koga su za tu priliku preodenule u ženske haljine.

Peti činUredi

 
Pozorišne masle karakteristične za rimsku komediju

Kleostrata, Mirnina i Pardaliska nalaze se ispred Alkesimove kuće, presreću Olimpiona koji izlazi iz te kuće i teraju ga da im ispriča šta se dogodilo. On priznaje da se u spavaćoj sobi, u kojoj je vladao mrkli mrak, zapravo našao s Kalinom, koji ga je pri tom premlatio i naterao u bekstvo, ali da Lisidamu ništa nije rekao. Ubrzo izlazi i Lisidam, preplašen i sav u modricama, pošto je Kalin i njega pretukao, a i dalje juri za njim s palicom. U tom trenutku Kleostrata, zadovoljna osvetom, odlučuje da oprosti mužu i svi se sakupljaju u Lisidamovoj kući.

Komedija se završava ovim stihovima, upućenim neposredno publici, kojima se ukratko pričaju budući događaji:

Gledaoci, spomenućemo ono što će se unutra dogoditi.
Otkriće se da je ova Kasina zapravo susedova kćerka
i ona će se udati za Eutinika, sina našega gazde.
Sad je pravedno da nam zasluženi aplauz uputite.
Ko nam plješće, nek zauvek ljubavnicu od žene sakrije,
a onaj, pak, ko ne bude iz sve snage aplaudirao,
njega za neverstvo nek prekriju blato i prljavština.

Odlike komedijeUredi

Za ovu komediju misli se da je napisana oko 185. pne. Naime, pretpostavlja se da se stih "nema sad nikakvih Bakhantkinja" (nam ecastor nunc Bacchae nullae ludunt)[11] odnosi na poznatu Senatsku odluku o Bahanalijama iz 186. pne., kojom je zabranjen ovaj ritual, koji se dotada održavao u čast boga Bakha i stekao veliku popularnost, možda upravo zbog toga što je orgijastički element dobijao sve više mesta, zbog čega je i došlo do zabrane.

Kasina ima dosta jednostavnu kompoziciju, tipičnu za Plautova dela, pri čemu njeni komički elementi prositiču kako iz zamene društvenog položaja, u kome robovi i žene izdaju naređenja svom ocu porodice (pater familias),[12] tako i iz samih trikova i šala na račun pohotnog starca. Vrhunac komičnosti dostiže se na samom kraju komedije, u navodnom muško-muškom venčanju: Kalin se preobuče u Kasinu uz pomoć Kleostrate i Pardaliske i zatim odlazi u Alkesimovu kuću, kamo je već stigao Lisidam da uživa u devojčinim čarima; u tom trenutku dolazi do lakrdijaške i groteskne scene, koja se završava tako da Olimpiona i Lisidama premlati prerušeni Kalin.

ReferenceUredi

  1. Naglasak je na prvom slogu: Cásina, v. npr. Charlton T. Lewis, Charles Short, A Latin Dictionary, s.v. Casina.
  2. Plauto, Casina, introduzione di Cesare Questa, Rizzoli, Milano 1988, uvod, str. 61–64.
  3. Plaut, Kasina, 910–912.
  4. T. Macci Plauti Casina na www.thelatinlibrary.com
  5. T. Maccius Plautus, Casina, or The Stratagem Defeate, Henry Thomas, Riley (ed.), komentar 1. uz prolog.
  6. Plauto, Casina, introduzione di Cesare Questa, Rizzoli, Milano 1988, uvod, str. 63–64.
  7. T. Maccius Plautus, Casina, or The Stratagem Defeate, Henry Thomas, Riley (ed.), komentar 7. uz prolog.
  8. Mario Puelma, '"Plautus und der Titel der Casina", Museum Helveticum, vol. 45, 1988, str. 13–27.
  9. Catherine Connors, "Scents and sensibility in Plautus' Casina", Classical Quarterly, vol. 47, 1997, str. 305–309.
  10. Plaut, Kasina, 671–672.
  11. Plaut, Kasina, 980.
  12. Giovanna Garbarino, Lorenza Pasquariello, Letteratura Latina, vol. I: Dalle origini all'età di Cesare, Pearson Paravia Bruno Mondadori, Milano, 2008, str. 70.