Kapitalina Erić
Kapitalina Erić (Ačinsk, 7. novembar 1919 — Beograd, 19. septembar 2009) je bila srpska pozorišna, filmska i TV glumica.
Kapitalina | |
---|---|
glumica | |
Biografske informacije | |
Rođenje | 7. 11. 1919. Ačinsk, Ruska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika (danas Rusija) |
Smrt | 19. 9. 2009. (dob: 89) Beograd, Srbija |
Supružnik | Ljubomir Bogdanović |
Profesionalne informacije | |
Zanimanje | glumica |
Biografija
urediRođena je u mestu Ačinsk u Sibiru u današnjoj Rusiji. Još kao beba došla je sa roditeljima u selo Čelopek kod Zvornika odakle joj je bio otac Aleksa Erić. Majka je bila Filisata, Ruskinja, ljubitelj pozorišta. Detinjstvo je provela u okolini Zvornika gde je pohađala osnovnu školu u selu Tršiću. Posle toga je školovanje nastavila u Beogradu. Bila je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od osnivanja 1947. godine.
U periodu 1952-1998 ostvarila je 43 uloge u filmovima i TV serijama. Neke od značajnijih uloga bile su u delima: Dva pogleda kroz ključaonicu (1960), Jerma (1961), Jegor Buličov (1967), Jednog dana, jednom čovjeku (1968), Izgubljeni sin (1970), Pozorište u kući (1972-1973), Devojka brža od konja (1974), Golgota (1975), Bulevar revolucije (1992), Tri palme za dve bitange i ribicu (1998).
Poslednju predstavu je igrala u svojoj 85. godini. Bila je to jednočinka „Unapred plaćeno milosrđe“ Kšištofa Zanusija. Igrala ju je sa Radom Đuričin u Bitef teatru, a gostovali su i u Sloveniji. Napisala je autobiografsku knjigu „Od Sibira do Cvetnog trga“ (COBISS). Bila je udata za glumca Ljubomira Bogdanovića kome je i posvetila knjigu.[1]
Poslednji deo života provela je u Domu penzionera Voždovac. Tu je i nastupala sa Radom Đuričin, Jelenom i Ivanom Žigon. Umrla je u Beogradu 19. septembra 2009. godine i kremirana u krugu porodice po sopstvenoj želji.
Pozorište u Zvorniku je od 10. oktobra 2010. godine ponelo ime po Kapitalini Erić.[2]
Reference
uredi- ↑ Knjige i od soli („Večernje novosti“, 15. oktobar 2009), Pristupljeno 8. 4. 2013.
- ↑ Zvorničko pozorište dobilo ime po Kapitalini Erić („Blic“, 10. oktobar 2010), Pristupljeno 8. 4. 2013.