Kalijum sulfat

Kalijum-sulfat
Drugi nazivi	Potašum-sulfat
Identifikacija
CAS registarski broj	7778-80-5
PubChem	24507
ChemSpider	22915
UNII	1K573LC5TV
KEGG	D01726
MeSH	Nickel+carbonate
ChEBI	32036
ChEMBL	CHEMBL1201793
RTECS registarski broj toksičnosti	TT5900000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[K+].[K+].[O-]S([O-])(=O)=O
InChI
	InChI=1S/2K.H2O4S/c;;1-5(2,3)4/h;;(H2,1,2,3,4)/q2+1;/p-2 ; Kod: OTYBMLCTZGSZBG-UHFFFAOYSA-L InChI=1/2K.H2O4S/c;;1-5(2,3)4/h;;(H2,1,2,3,4)/q2+1;/p-2; Kod: OTYBMLCTZGSZBG-NUQVWONBAU
Svojstva
Molarna masa	174.259 g/mol (anhidrid)
Agregatno stanje	Bela kristalna supstanca
Gustina	2.66 g/cm3, anhidrovan
Rastvorljivost u vodi	11.1 g/100 ml (20 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	ortorombična
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	External MSDS
Opasnost u toku rada	Iritant
R i S-oznake	nema
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Kalijum-hidrogensulfat; Kalijum-sulfit; Kalijum-bisulfit; Kalijum-persulfat
Drugi katjoni	Litijum-sulfat; Natrijum-sulfat; Magnezijum-sulfat
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Kalijum-sulfat je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule K₂SO₄.

Rasprostranjenost u prirodi uredi

Javlja se u velikim količinama u raznim dvogubim solima u štasfurtskim naslagama, kao što su šenit i kainit, koji i služe za dobijanje kalijum-sulfata.^[6]

Šenit se odvaja hlađenjem iz vrućeg zasićenog rastvora kainita, a potom tretira rastvorom kalijum-hlorida:

K₂SO₄ • MgSO₄ • 6H₂O + 2KCl → 2K₂SO₄ + MgCl₂ + 6H₂O

Prvo se dobija slabo rastvoran, anhidrovani kalijum-sulfat, a koncentrovanjem se iz filtrata taloži karnalit iz koga se dobijaju kalijum-hlorid i magnezijum-hlorid.^[6]

Kalijum-sulfat se još može dobiti zagrevanjem kalijum-hlorida sa sumpornom kiselinom, ali u manjim količinama, a inače je sporedni proizvod pri dobijanju kalijum-dihromata i kalijum-permanganata.^[6]

To je supstanca koju čine bezbojni kristali bez vode. U vodi se slabo rastvara (na 0 °C 6,85 g u 100 g vode).^[6]

Koristi se za pravljenje kalijumove stipse i kao veštačko đubrivo, posebno prilikom gajenja duvana i pšenice. Osim kalijum-sulfata, kao đubrivo se koristi i kalijum-hlorid, ali kod paradajza, luka, pasulja i bostana prednost se daje kalijum-sulfatu jer su pomenute biljke osetljive na veće koncentracije hlora.^[6]

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ ^6,0 ^6,1 ^6,2 ^6,3 ^6,4 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.