Lov na kalidonskog vepra prikazan na rimskom frizu (Ashmolean Museum, Oxford)

Kalidonski vepar (starogrčki: ὁ Καλυδώνιος κάπρος ili ὁ Καλυδώνιος ὗς) naziv je za čudovišnu životinju u grčkoj mitologiji, koju su savladali i ubili grčki heroji, a koju je boginja Artemida poslala da pustoši oblast grada Kalidona u Etoliji jer je tamošnji kralj propustio da njoj prinese žrtvu.[1]

MitologijaUredi

 
Predstava na crnofiguralnoj posudi iz lakonije, koju je oslikao "slikar iz Naukratisa", oko 552. pne. (Louvre)

Jednog proleća Enej, kralj Kalidona u Etoliji, prineo je za žrtvu prve plodove svim bogovima, ali je slučajno izostavio Artemidu. Ljuta zbog te uvrede Artemida je poslala vepra ogromne snage i veličine da pohara kalidonsku zemlju. Meleagar, sin Enejev, sakupio je borce iz raznih grčkih gradova, koji su krenuli u tzv. kalidonski lov. Grčki su heroji brzo saavladali i ubili vepra. No, Artemida je tada izazvala sukob između Etolaca i Kureta oko toga kome će pripasti trofej ― veprova glava i koža. Etolci su s uspehom potiskivali Kurete, ali kad je Meleagar ubio svog ujaka, brata svoje majke Alteje, Alteja je pozvala Persefonu i Erinije da njenog sina kazne smrću. Meleagar se tada povukao iz borbe, a Kureti su ozbiljno zapretili Kalidonu. Meleagar se tek na usrdne molbe svoje supruge vratio u boj. Uspeo je da savlada Kurete, a onda su Erinije uslišile Altejinu molbu i usmrtile Meleagra.[2] Kod Pausanije se navodi da je Meleagra ubio Apolon, koji je pomagao Kuretima u sukobu s Etolcima.[3]

Kasnije predanje kaže da je lov na kalidonskog vepra trajao šest dana i da su u njemu poginuli mnogi junaci, uključujući i Meleagrovog brata Agelaja. U sukobu koji je između Etolaca i Kureta izbio oko veprove glave i kože Meleagar je nehotice ubio svoja dva ujaka, Ifikla i Afarej. Alteja je tada u gnevu izvukla magičnu cepanicu, od čijeg je očuvanja zavisio Meleagrov život, i bacila je u vatru, čime je Meleagru oduzela život.[4]

Prema predanju koje prenose Pseudo-Apolodor i Ovidije, u lovu na kalidonskog vepra učestvovali su gotovo svi veliki grčki junaci, a među njima i jedna žena, čuvena lovkinja Atalanta, u koju se Meleagar odmah zaljubio. Nakon devet dana gošćenja na Enejevom dvoru započeo je lov na vepra. Pobedniku je obećana veprova koža kao ratni trofej. Atalanta je prva ranila vepra, potom ga je Amfijaraj pogodio u oko, a naposletku mu je Meleagar zadao smrtonosni udarac. Meleagar je kožu ubijene životinje dao Atalanati zato što se zaljubio u nju, ali i zato što je ona zadala životinji prvi udarac. Kad su Altejina braća, smatrajući uvredom da neka žena dobije nagradu pored muškaraca, uzeli od nje kožu, tvrdeći da im pripada po pravu rođenja, ako je već Meleagar ne želi uzeti, Meleagar se razbesneo i ubio svoje ujake. Kad je Alteja to saznala, izvukla je magičnu cepanicu i bacila je u vatru, i tako je ubila Meleagra. Njegove sestre ― Gorga, Eurimeda, Dejanira i Melanipa ― neutešno su jecale sve dok ih Artemida nije pretvorila u ptice biserke ("meleagride", μελεαγρίδες) i potom prenela na ostrvo Leros, gde su jednom godišnje oplakivale brata. Dve sestre, Gorga i Dejanira, nisu bile pretvorene u ptice zahvaljujući Dionisovoj intervenciji. Prema nekim vestima, Alteja i Meleagrova žena Kleopatra kasnije su se obesile, a prema drugim, Alteja se, obuzeta kajanjem, probola bodežom.[5][6]

Učesnici lovaUredi

U tabeli su prikazani:

Junak Pausanija Higin Ovidije Napomena
Akast "kopljanik slavni"[10]
Admet sin Fereta, iz Fere
Alkon jedan od tri sina Hipokoontova ili Aresova iz Amikle u Trakiji
Amfijaraj sin Oiklov, iz Arga; "od žene svoje (tj. Erifile) još neizdan"[11]
Ankej iz Farasije, sin Likurgov, koji je i poginuo u lovu. Prema Ovidijevom kazivanju, Ankej je potegao na vepra dvoseklu sekiru, ali je svojim samohvalisanjem dao vepru vremena da ga napadne: vepar je rogovima probo Ankejeve slabine i junak se sruši i pade u velikoj bari vlastite krvi.[12]
Asklepije sin Apolonov
Atalanta kći Shenejeva, iz Arkadije; Ovidije je naziva Tegejkom (Tegeaea)
Kenej sin Elatov; Ovidije kaže da Kenej tad "više nije bip žena"[13]
Kastor i Poluk Dioskuri, sinovi Zevsa i Lede, iz Lakedemona
Kefej brat Ankejev, iz Arkadije; kao učesnika u kalidonskom lovu navodi ga Pseudo-Apolodor[14]
Kteat brat Euritov, sin Aktorov.
Deukalion sin Minojev
Drijant iz Kalidona sin Aresov (Higin ga navodi kao "sina Japetovog")
Ehion jedan od Argonauta, sin Merkurija (Hermesa) i Antijanire (Menetijeve kćerke); Ovidije kaže da je "prvi Ehion koplje zavrteo"[15]
Enesim jedan od tri sina Hipokoontova ili Aresova iz Amikle u Trakiji
Epoh
Eufem sin Posejdonov
Euripil sin Testijev; kao učesnika u kalidonskom lovu navodi ga Pseudo-Apolodor[16]
Eurition Aktorov; nehotice ga je usmrtio Pelej
Eurit sin Merkurija (Hermesa)
Hipas Sin Euritov
Hipotoj sin Kerkionov, unuk Agamedov, praunuk Stimfalov
Hilej usmrtio ga je vepar
Jason Esonov sin, iz Jolka
Ida i Linkej, sinovi Afarejevi, iz Mesenije
Jolaj sin Ifiklov, bratić Heraklov
Ifikle brat blizanac Herakla (koji nije učestvovao u lovu), Amfitrionov smrtni sin, iz Tebe
Komet i Protoj sinovi Testijevi, ujaci Meleagrovi
Laert sin Arkesijev, otac Odisejev
Leleg iz Narika u Lokridi
Leukip jedan od tri sina Hipokoontova ili Aresova iz Amikle u Trakiji
Linkej i Ida, sinovi Afarejevi, iz Mesenije
Meleagar sin Enejev
Molionidi (Eurit i Kteat), sinovi Aktorovi
Mops sin Ampikov
Nestor "koji u prvoj beše mladosti", kaže Ovidije[17]
Panopej
Pelej sin Eakov, otac Ahilejev, iz Ftije
Fenik sin Amintorov
Filej iz Elide
Piritoj sin Iksionov, iz Larise, prijatelj Tezejev
Pleksip brat Toksejev, koga je usmrtio Meleagar
Protoj i Komet sinovi Testijevi, ujaci Meleagrovi
Telamon sin Eakov
Tezej iz Atine,
Toksej brat Pleksipov, koga je usmrtio Meleagar

Predstave u umetnostiUredi

 
Rimski mermerni sarkofag s prikazom kaledonskog lova (Palazzo dei Conservatori, Rim)
 
Meleagar i Atalanta, Giulio Romano

Priču o kalidonskom lovu obradili su u grčkoj književnosti Frinih u tragediji Pleuronjanke, a potom Sofokle, Euripid, Antifont i Sosifan, te Lucije Akcije kod Rimljana, pri čemu sve te tragedije nose naslov Meleagar.[18]

U likovnoj umetnosti lov na kalidonskog vepra prikazivan je od peve polovine 6. veka pne., počev od tzv. François-vaze, koja je nastala oko 570. pne. Poznat je Meleagrov kip u Vatikanskom muzeju, rimska kopija, verovatno nastala po uzoru na Skopasovo delo. Scene iz kalidonskog lova čest su motiv na mnogim sarkofazima.[1]

ReferenceUredi

LiteraturaUredi

Vanjske vezeUredi