Kalcijum pirofosfat

Kalcijum pirofosfat
	Kalcijum difosfat
Drugi nazivi	Difosforna kiselina, kalcijumova so (1:2)
Identifikacija
CAS registarski broj	7790-76-3
PubChem	24632
ChemSpider	23034
UNII	X69NU20D19
MeSH	Calcium+pyrophosphate
ChEBI	32598
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[Ca+2].[Ca+2].[O-]P([O-])(=O)OP([O-])([O-])=O
InChI
	InChI=1S/2Ca.H4O7P2/c;;1-8(2,3)7-9(4,5)6/h;;(H2,1,2,3)(H2,4,5,6)/q2+2;/p-4 ; Kod: JUNWLZAGQLJVLR-UHFFFAOYSA-J InChI=1/2Ca.H4O7P2/c;;1-8(2,3)7-9(4,5)6/h;;(H2,1,2,3)(H2,4,5,6)/q2+2;/p-4; Kod: JUNWLZAGQLJVLR-XBHQNQODAN
Svojstva
Molekulska formula	Ca2O7P2
Molarna masa	254.053 g/mol
Gustina	3.09 g/cm3
Tačka topljenja	1230 °C
Rastvorljivost u vodi	Nerastvoran je
Opasnost
EU-indeks	Nije na listi
NFPA 704	0 2 0
Tačka paljenja	Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Kalcijum fosfat
Drugi katjoni	Magnezijum pirofosfat; Natrijum pirofosfat
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Kalcijum pirofosfat (Ca₂O₇P₂) je hemijsko jedinjenje koje se može formirati reakcijom pirofosforne kiseline i kalcijumove baze, ili putem jakog zagrevanja kalcijum fosfata ili kalcijum amonijum fosfata.^[4]^[5]

On se koristi kao blagi abrazivni agens u pasti za zube.

Deponovanje kalcijum pirofosfat dihidrata u zglobovima uzrokuje reumatološko oboljenje pod nazivom hondrokalcinoza.^[6]

Reference uredi

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
↑ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
↑ Longmore, Murray; Ian Wilkinson, Tom Turmezei, Chee Kay Cheung (2007). Oxford Handbook of Clinicial Medicine. Oxford. str. 841. ISBN 0-19-856837-1.

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[Housecroft3rd-4] Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[Holleman&Wiberg1st-5] Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[oxford-6] Longmore, Murray; Ian Wilkinson, Tom Turmezei, Chee Kay Cheung (2007). Oxford Handbook of Clinicial Medicine. Oxford. str. 841. ISBN 0-19-856837-1.

[4]

[5]

[1]

[2]

[3]

[6]