Wikipedija

Kalcijum hlorid

Kalcijum hlorid (CaCl2) je neorgansko, jonsko jedinjenje kalcijuma i hlora. Veoma je rastvorljivo u vodi. Ovo je so, čvrsta na sobnoj temperaturi. Dobija se direktno iz rude, ali se velike količine ovoga jedinjenja dobijaju i Solvejevim postupkom. Ovo je jako higroskopno jedinjenje. Gradi di, tetra i heksahidrate.[6][7]

Kalcijum hlorid
Kalcijum hlorid
IUPAC ime
Drugi nazivi kalcijum(II) hlorid,
kalcijum dihlorid,
E509
Identifikacija
CAS registarski broj 10043-52-4 DaY, 
22691-02-7 (monohidrat)
10035-04-8 (dihidrat)
25094-02-4 (tetrahidrat)
7774-34-7 (heksahidrat)
PubChem[1][2] 24854
ChemSpider[3] 23237 DaY
UNII OFM21057LP DaY
EINECS broj 233-140-8
DrugBank DB01164
MeSH Calcium+chloride
ChEBI 3312
ChEMBL[4] CHEMBL1200668 DaY
RTECS registarski broj toksičnosti EV9800000
ATC code A12AA07,B05XA07, G04BA03
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula CaCl2
Molarna masa 110,99 g/mol, anhidrit
Agregatno stanje čvrsto
Gustina 2,15 g/cm³, anhidrit
Tačka topljenja

772 °C (anhidrit)[5]

Tačka ključanja

>1600 °C

Rastvorljivost u vodi 74,5 g/100 ml (20 °C)
Opasnost
NFPA 704
0
2
1
 
R-oznake R36
S-oznake S2, S22, S24



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Hemijske osobine uredi

Kalcijum hlorid može da služi kao donor jona kalcijuma u rastvorima pošto su mnoga jedinjenja kalcijuma nerastvorljiva u vodi:

3 CaCl2(aq) + 2 K3PO4 (aq) → Ca3(PO4)2 (s) + 6 KCl (aq)

Iz otopljenog CaCl2 se može putem elektrolize dobiti metalni kalcijum:

CaCl2(l) → Ca(s) + Cl2(g)

Primena uredi

Kalcijum hlorid se koristi:

  • u medicini kao sredstvo pri nedostatku kalcijuma
  • za dehidrataciju gasova
  • za dobijanje različitih jedinjenja kalcijuma
  • za uklanjanje tragova vode iz organskih supstanci
  • zajedno sa natrijum hloridom kao sredstvo za sprečavanje stvaranja leda na putevima

Reference uredi

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. ↑ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0-07-049439-8
  6. ↑ Calcium Chloride SIDS Initial Assessment Profile, UNEP Publications, SIAM 15, Boston, 22–25 October 2002, page 11.
  7. ↑ Calcium Chloride Chemical Profile, The Innovation Group, www.the-innovation-group.com, printed 9 September 2005.

Literatura uredi

  • Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  • Handbook of Chemistry and Physics, 71st edition, CRC Press, Ann Arbor, Michigan, 1990.

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

  Portal Hemija
  Ovaj članak o hemiji ili kemiji je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite.
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kalcijum_hlorid&oldid=41443362