Junak našeg doba
Junak našeg doba (rus. Geroй našego vremeni) je roman Mihaila Jurjeviča Ljermontova, napisan 1839. godine. Nastao je u doba romantizma, ali poseduje važne elemente psihološkog realizma, pa je stoga smatran prvim psihološkim romanom ruske književnosti.
| Junak našeg doba | |
|---|---|
 Naslovnica prvog izdanja, 1840. | |
| Autor(i) | Mihail Jurjevič Ljermontov |
| Država | Rusko carstvo |
| Jezik | ruski |
| Žanr(ovi) | roman |
| Izdavač | Ilja Glazunov [jez-ru |
| Datum izdanja | 1840. |
Osnovni opis uredi
Radnja je smeštena u četvrtu deceniju 19. veka na Kavkazu. Reč je o romantičarskom romanu koji se bavi pitanjem tzv. „suvišnog čoveka”, bajronovskog junaka, prikazanog kroz lik mladog oficira Grigorija Aleksandroviča Pečorina.
Struktura romana uredi
Narativna struktura romana je kompleksna i nije hronološki organizovana. Roman se sastoji iz pet zasebnih celina, kratkih priča ispirčanih iz različitih perspektiva, koje su koncentrisane oko glavnog lika. To su: Bela, Maksim Maksimič, Taman, Kneginjica Meri i Fatalist.
Reč je o revolucionarnom književnom delu koje je specifičnom strukturom, hronološkim eksperimentima i inventivnim načinom pripovedanja izvršilo veliki uticaj na tokove ruske književnosti.[1]
Glavni junak uredi
Pečorin je jedan od prvih ambivalentnih likova ruske književnosti, a karakterišu ga i snažna individualnost, melanholija, cinizam i nihilizam. On je razočarani ruski aristokrata i čovek koji ne veruje ni u šta pa se nekažnjeno se igra ljubavlju žena i poverenjem muškaraca. Njegova sreća je privremena, a ništa ga ne može trajno zadovoljiti, niti umiriti. On se impulsivno upušta u opasne avanture, rizikuje sopstveni život i uništava žene kojima je stalo do njega. Iako je sposoban da oseća, on to ne ume da pokaže. Pečorin je hrabar i odlučan, ali su njegova energija i potencijal uzalud potrošeni, pa on gine u dvoboju.[2]
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
Reference uredi
- ↑ Murray, Christopher (2004). Encyclopedia of the Romantic Era, 1760–1850. New York: Taylor & Francis. str. 498. ISBN 1-57958-423-3.
- ↑ [1] Encyclopedia Britannica