Julius Nyerere
Džulijus Kambarage Njerere (engl. Julius Nyerere; Butiama, 13. april 1922—London, 14. oktobar 1999) je bio prvi predsednik nezavisne Tanzanije.
| Julius Kambarage Nyerere | |
|---|---|
.jpg) | |
| Mandat 29. listopada 1964. – 5. studenog 1985. | |
| Prethodnik | nitko |
| Nasljednik | Ali Hassan Mwinyi |
| Rođenje | 13. 4. 1922. Butiama, Tanzanija |
| Smrt | 14. 10. 1999. (77 godina) London, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Politička stranka | CCM |
| Supružnik | Maria Nyerere |
Otac mu je bio poglavica plemena Zanaki. Njegovo ime na svahiliju glasi Mvalimu sa značenjem učitelj. Sa dvanaest godina kreće u četvorogodišnju osnovnu školu u Musomi koju je završio za 3 godine, a zatim u srednju školu u Tabori. Studirao je na Univerzietu Mekere u Kampali nakon čega je tri godine predavao engleski i biologiju u Tabori. Stipendiju za studiju na Univerzitetu u Edinburgu dobio je 1949. godine gde je završio studije ekonomije i istorije. Drugi je Afrikanac koji je dobio diplomu van Afrike. Kada su kolonijalne vlasti saznale za njegovo političko delovanje, dobio je izbor: ili će predavati ili biti političar. Jedno i drugo nije mogao biti. Jedan je od osnivača Organizacije afričkog jedinstva. On je spojio Tanganjiku i Zanzibar u jedno. Od 1964. do 1985. bio je predsednik nezavisne Tanzanije. Bio je afrički socijalista, ali njegove reforme nisu dale ploda. Vodio je sličnu politiku kao i Kvame Nkruma. Divio se afričkim seljacima i ljudima koji su živeli na tradicionalan način. Godine 1979. pobedio je Idi Amina u ratu protiv Ugande. Više je putovao nakon 1985. nego dok je bio predsednik. Do 1990, je bio na čelu vladajuće stranke. Godine 1985, u 63. godini Njerere je rekao: "Nisam uspeo. Priznajmo to". Ovom se rečenicom zauvek oprostio od politike. Poslednje veliko delo bilo mu je posredovanje u sukobu u Burundiju 1996. godine. Umro je u Londonu 1999. u 77. godini života od posledica leukemije.
Džulijus Njerere je 15. marta 1985. postao počasni građanin Beograda.