Wikipedija

Jugoslavijo

pesma
Za muzički album vidi Od Vardara pa do Triglava (album).

Jugoslavijo, popularna domoljubna jugoslovenska pesma, poznatija po početnim stihovima Od Vardara pa do Triglava. Tekst pesme napisao je beogradski pravnik i kompozitor Milutin Popović Zahar [sr],[1] a muziku je komponovao pevač i kompozitor Danilo Živković.[2]

„Jugoslavijo”
Danilo Živković
Singl
B-strana „Moj Dunave, reko duga”
Format 7-inčni singl
Objavljeno 1974. (Jugoslavija)
Žanr narodna
Jezik srpskohrvatski
Izdavač Jugoton
Tekstopisac M. Popović - Zahar
Kronologija singlova – Danilo Živković
"Katarina / Jedva čekam dan da prođe" "Jugoslavijo"
(Jugoslavijo / Moj Dunave, reko duga) 		"Pokloni mi pletenice / Joj selo moje"

Nastanak uredi

Potaknut početkom 1970-ih NIN-ovim konkursom za tekst nove jugoslovenske himne,[3] Popović je za kratko vreme sastavio pesmu od četiri strofe, no nije ju prijavio na konkurs. Uskoro mu se javio Živković s ponudom da za jednu njegovu melodiju sastavi tekst. Melodiju u sedmoosminskom ritmu što u osnovi ima makedonski prizvuk Živković je prvotno sastavio za A. Sarievskoga s kojim se dogovarao da mu napravi pesmu čiji je radni naslov bio Makedonijo. Kada je Popoviću predložio da mu za ovu melodiju sastavi tekst, zajedno su uočili da metrika već napisana Popovićeva teksta pod naslovom Jugoslavija odgovara Živkovićevoj melodiji. Spojivši muziku i tekst, gotovu pesmu ponudili su Jugotonu koji ju je 1974. snimio i izdao na ploči.[2] Na prvom izdanju pesmu je vokalno izveo Živković uz pratnju ansambla Negovanovića-Kojović.[4]

Recepcija uredi

Pesma u početku nije doživela značajan uspeh, a Republička komisija za kulturu SR Hrvatske odlučila ju je po izdanju oporezovati uz objašnjenje da se njome potenciraju zastareli elementi jugoslovenske prošlosti – umesto industrijskih proletera, pesma uvažava ratare i pastire. Jugoslavijo je takođe postala opštom metom kritičara, koji su je oslovljavali "kičastom" novokomponovanom narodnom pesmom, a njeno sviranje u javnosti je postalo kontrovezno. Prema Popovićevim rečima, okolnosti su se neočekivano preokrenule nakon što je jedan trubač beogradskog Reprezentativnog orkestra garde, neupućen u javnu polemiku oko nje, izveo pesmu na brodu Galeb pred Josipom Brozom Titom. Tito je pesmu podržao i nazvao ju "pravom narodnom himnom", čime se javna kampanja protiv pesme odmah prekinula.[5]

Nastojeći je što više popularizovati i izbegnuti etiketu o porezu na promet, Živković je 1978. odlučio snimiti novu verziju pesme, ovoga puta uz orkestar Slavomira Kovandžića. Na sugestiju vojnih muzičara Popović je, želeći dati pesmi svečaniji karakter, napisao za svoj tekst novu melodiju u ritmu marša; pesmu Domovino moja mila snimila je Mira Vasiljević s ansamblom Đerdan i izdala u septembru 1979.[2]

Pesmom Jugoslavijo svečano je otvoren XI. Svetski festival omladine i studenata u Havani 1978. kada je akademski hor Collegium musicum iz Beograda izveo pesmu u bisu, odazvavši se aplauzu i pozivima sa stadiona. Istoga dana jugoslovenska delegacija omladinaca izvela je pesmu na svečanoj povorci Havanom.[2]

Pesma je postala veliki hit nakon što su je 1980. u aranžmanu B. Potočnika i S. Mihaljinca izvele zagrebačke Ladarice i Revijski orkestar RTV Zagreb i objavili u izdanju PGP RTB. Uskoro je postala deo repertoara mnogih horova, ansambala i interpretatora narodne i zabavne muzike. Velika popularnost među Jugoslovenima osigurala je pesmi položaj neslužbene jugoslovenske himne.

Nasleđe uredi

Jugoslavijo je ostala jednom od najpoznatijih domoljubnih pesama bivše Jugoslavije, no kao i sve takve, kontroverznom da se svira u javnosti.[6] Ostala je u repertoaru nekih modernih narodnih horova,[7] a posebno popularna je ostala među jugonostalgičarima. Pesma Jugoslavijo koristila se za premijernu turneju međunarodno-režirane komedije-drame Karaula iz 2006,[8] a našla se i u filmu hrvatske režije ZG80 iz 2016. godine.[9] Pesma "Yugo" slovenačke pop rok grupe Rock Partizani meša širok spektar tekstova iz jugoslovenskih rok pesama u jednu, a počinje glavnim stihovima pesme Jugoslavijo.[10] Početni stih pjesme Od Vardara pa do Triglava je s vremenom postao metonimija za Jugoslaviju i nakon njenoj raspada region jugosfere.[11]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ↑ „Milutin Popović Zahar”. Pristupljeno 2. decembra 2017. 
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Veselinović, S. (mart 1980). „»Od Vardara pa do Triglava«: Kako je nastala pesma koju je zapevala cela Jugoslavija”. RTV revija. Pristupljeno 2. decembra 2017. 
  3. ↑ „Himne čudnovatih država i nedefinisanih entiteta”. Radio Slobodna Evropa. 14. augusta 2004. Pristupljeno 2. maja 2022. 
  4. ↑ „Danilo Živković - Jugoslavijo / Moj Dunave, reko duga”. Discogs. Pristupljeno 2. decembra 2017. 
  5. ↑ Mazierska, Ewa (21. decembra 2016). Popular Music in Eastern Europe: Breaking the Cold War Paradigm. Springer Nature. str. 129–142. ISBN 9781137592736. 
  6. ↑ „Profesorica osmašima u autobusu puštala pjesmu 'Od Vardara pa do Triglava': Nisam ljubitelj Jugoslavije jer mi je ubila oca. Nek ministarstvo da CD pa nek se sluša 'Zeko i potočić'”. Slobodna Dalmacija. 18. juna 2019. Pristupljeno 9. novembra 2022. 
  7. ↑ „60 godina RTS - Ansambl narodnih igara i pesama Srbije "Kolo" - Od Vardara pa do Triglava”. YouTube. 8. oktobra 2018. Pristupljeno 2. maja 2022. 
  8. ↑ Gruber, Siegfried; Gutmeyr, Dominik; Jesner, Sabine; Krasniqi, Elife; Pichler, Robert; Promitzer, Christian (24. septembra 2020) (de). From the Highlands to Hollywood: Multidisciplinary Perspectives on Southeastern Europe. LIT Verlag Zürich. str. 125. ISBN 9783643911940. Pristupljeno 3. maja 2022. 
  9. ↑ „POLIMAC O ZG80: Film koji kroz priču navijača dočarava atmosferu skorog raspada Jugoslavije”. Jutarnji list. 2. juna 2016. Pristupljeno 2. maja 2022. 
  10. ↑ Meh, Nina (14. augusta 2014). „Novi jugoslavizem ali kako si mlajše generacije predstavljajo Jugoslavijo” [Novo jugoslovenstvo ili kako mlađe generacije zamišljaju Jugoslaviju] (sl). Radiotelevizija Slovenija. Pristupljeno 4. maja 2022. 
  11. ↑ Adrić, Iris; Arsenijević, Vladimir; Matić, Đorđe. „Od Vardara pa do Triglava”. Leksikon YU mitologije. ISBN 9788683897247. OCLC 62203152. 

Eksterni linkovi uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Jugoslavijo&oldid=41419784