Wikipedija

Jovan Komnin Asen

Jovan Komnin Asen odnosno Ivan Komnin Asen je bio bugarski plemić, vladar knjaževine Valone od oko 1345. do 1363, u početku kao srpski vazal i posle 1355. u velikoj meri kao nezavisni gospodar.

Ivan Komnin Asen
Datum smrti 1363.
Titula despot
Period oko 1345–1363
Poreklo i porodica
Dinastija Stratimirovići

Potiče od visokog ranga bugarske plemstva. Ivan Asen je bio brat bugarskog cara Ivana Aleksandra i Jelene Bugarske, supruge srpskog cara Stefana Dušana. Ivan je prešao u Srbiju, gde je bila udata njegova sestra. Tamo je dobio titulu despota od Stefana Dušana, koji ga postavlja da upravlja novoosvojenim teritorijama u savremenoj južnoj Albaniji.

Kao despot Valone, Jovan je uspostavio trgovačke veze sa Venecijom i Dubrovačkom republikom. On je postao državljanin Venecije u 1353. Posle smrti Dušana u 1355, on je uzeo stranu neuspelog Simeona Uroša u sukobu za srpski presto. Uz pomoć Mletaka, Jovan je zadržao u suštini nezavisni status Kneževine Valone. On je verovatno umro od kuge u 1363. Nasledio ga je Aleksandar Komnin Asen, koji je verovatno njegov sin sa njegovom nepoznatom prvom suprugom.[1][2] Njegova druga žena je bila Epirska plemkinja Ana Palaiologina.

Poreklo i despotstvo uredi

 
Berat Palata (13. vek) je bila pod upravom Jovana Komnin Asena sredinom 14-to veka

Iako datum rođenja Jovana Komnina Asena nije poznat, njegovo poreklo je jasno dokumentovano u izvorima. Sa obe strane, on je potekao iz najviših redova bugarskog plemstva 14. veka. Rođen je u Keratsa Petritsu, od kćerke despota Šišmana od Vidina, i Sratsimira despota od Krana. Jovanova majka je potomak dinastije Asena i praunuka cara Ivana II Asena. Njegovi rođaci su bili Ivan Aleksandar, koji bi popeo na bugarski presto u 1331, i Jelena, koja se udala za srpskog vladara Stefana Dusana 1332. Iako se Jovan pominje kao Komnin u nekim izvorima, njegovi odnosi sa tom vizantijskom porodicom su prilično oskudni. On je imao pravo na to ime zbog porekla njegove majke iz porodice Asena, koji su bili u vezi sa Komnima, ili i preko svog braka sa Anom Palaiologinom.[3][4]

Neizvesno je kako i zašto je Jovan emigrirao u Srbiju, umesto da preuzme visoku poziciju u Bugarskoj, u skladu sa njegovim poreklom i porodičnim vezama. Bugarski istoričar Ivan Bozhilov je mišljenja da Jovan nije tražio političko utočište u Srbiji. Umesto toga, on se najverovatnije preselio u tu zemlju sa uverenjem da će mu teritorijalno proširenje i politički uticaj Srbije u tom periodu obezbediti bolju karijeru. Pretpostavlja se, da je došao sa svojom sestrom Jelenom kada se ona preselila u Srbiju i udala za Stefana Dušana 1332.[4]

Jovan se prvi put pominje kao despot Valone 1350. Njegova dokumentovana prisutnost u albanskim zemljama datira iz 1349. Međutim, njemu je najverovatnije podarena titula već 1345. ili 1346, kada se Stefan Dušan proglasio za cara.[4][5]. Američki naučnik Džon Fini veruje da se to desilo odmah posle krunisanja Stefana Dušana u 1346. Uz Stefan Dušanovog polubrata Simeona Uroša i Jovana Oliver, Jovan je bio jedan od troje ljudi da nose tu titulu tokom vladavine Stefana Dušana.[6][7]

Jovan je uspostavljen kao vladar u Valoni krajem 1345, u osvit srpskog osvajanja južne Albanije od Vizantije, koje je okončano do avgusta 1345[8] Pored Jadranske luke Valone (moderna Valona), jovanov posed obuhvata obližnju kasarnu i unutrašnji dvorac Berata na severoistoku. Osim toga, obim njegovog domena je neizvestan. Procene velične oblasti pod jovanovom kontrolom se kreću od većeg dela centralne Albanije do samo pomenuta tri grada, sa ostatkom teritorije pod upravom lokalnog albanskog plemstva, koje ima vazalni odnos sa Jovanom ili direktno sa Stefanom Dušanom.[5][9]. Na jugu se Jovanova oblast graniči se zemljama Simeona Uroša, vladara Epira.[10]

Odnosi sa Venecijom i nezavisnost uredi

Jovan je opljačkao 1349. godine venecijanski trgovački brod koji je bio nasukan brodolom na obali je pod njegovom kontrolom, u skladu sa srednjovekovnom principom jus naufragii.[8] Ovaj čin je zahtevao učešće Stefana Dušana, radi rešavanja spora između Venecije i Jovana, o čemu svedoči zvanični dokument od 13. aprila 1350.[11] Uprkos ovog sukoba, pod Jovanom je kneževina Valona bila aktivni partner Venecije i Dubrovnike republike u pomorskoj trgovini. Dva računa od 27. aprila 1350. dokumentuju ulogu Jovana kao posrednika u trgovini stokom, šećerom i biberom i pokazaju da je on imao značajan prihod od Valonske carine.[8] Carina je bila profitabilna, jer su trgovački brodovi često posećivali luku. Mada su svi ti dokumenati pisani na slovenskim jezicima, Jovan je potpisao njegovo ime na grčkom, što svedoči o njegovoj helenizaciji. U to vreme, Jovan je imao veze i sa Mamluk vladarima Egipta, koji su ga oslovljavali „Kralj Srbije i Bugarske“ u prepisci.[12]

Jovan i njegova porodica su dobili mletačko državljanstvo 1353, što nagoveštava da je njegov domen bio pod zaštitom Venecije.[3] Prerana smrt Stefana Dušana 1355. je uzrokovala građanski rat u srpskom carstvu. U tom sukobu, Jovan je uzeo stranu zeta njegove supruge, Simeona Uroša protiv legitimnog naslednika Stefana Uroša, koji je bio sin Stefana Dušana i Simeon Urošev nećak. Dok je Simeonov pokušaj uzimanja prestola bio zlosretan, i Stefan Uroš čak zaposeo Beratu 1356, Jovan je uspeo da očuva svoje preostale posede i da se osamostali i od Simeona i Stefana Uroša.[13] Pretnja od Nikeforos II Orsinija, koji je sticao nadmoć u Tesaliji i Epiru, primorala je Jovana da zatraži dostavljanje jednog mletačkog ratnog broda i administratora iz Venecije da preuzmu kontrolu nad njegovim domenom,[8].[11]

Bugarski istoričar Hristo Matanov pretpostavlja da je posle 1355, Jovan je možda kovao svoj novac namenjen razmeni sa partnerima izvan unutrašnjeg Balkana. On ovu teoriju zasniva na novom čitanju nekoliko latinskih natpisa na novčićima Monita despoti Ioanni umesto Monita despoti Oliveri, kao što se ranije mislilo. Novo čitanje, koje bi identifikovalo novčiće kao iskovane od strane Jovana je predložio jugoslovenski numizmatičar Nedeljković, koji odbacuje početno pripisivanje ovih kovanica Jovanu Oliveru.[14]

Trgovački dokument od 30. januara 1359, što svedoči o nastavku Jovanovih trgovačkih odnosa sa Venecijom. To je hronološki poslednja referenca na njegove aktivnosti u savremenim izvorima. Iako datum njegove smrti nije zabeležen, verovatno je da je Jovan stradao tokom epidemije kuge koja je pogodila Valonu i Drač 1363.[10][11][15]

Reference uredi

  1. ↑ Božilov: str. 181–182
  2. ↑ Fine: str. 372
  3. ↑ 3,0 3,1 Andreev: str. 184
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 Božilov: str. 179
  5. ↑ 5,0 5,1 Soulis: str. 136
  6. ↑ Fine: str. 310
  7. ↑ Matanov: str. 30
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 Božilov: str. 180
  9. ↑ Fine: str. 320
  10. ↑ 10,0 10,1 Fine: str. 347
  11. ↑ 11,0 11,1 11,2 Soulis: str. 137
  12. ↑ Soulis: str. 136–137
  13. ↑ Fine: str. 357
  14. ↑ Matanov: str. 38
  15. ↑ Božilov: str. 180–181

Literatura uredi

  • Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5. 
  • Soulis, George Christos (1984). The Serbs and Byzantium During the Reign of Tsar Stephen Dušan (1331–1355) and His Successors. Dumbarton Oaks. ISBN 978-0-88402-137-7. 
  • Andreev, Йordan; Lazarov, Ivan; Pavlov, Plamen (1999) (Bulgarian). Koй koй e v srednovekovna Bъlgariя [Who is Who in Medieval Bulgaria]. Petъr Beron. ISBN 978-954-402-047-7. 
  • Božilov, Ivan (1994) (Bulgarian). Familiяta na Asenevci (1186–1460). Genealogiя i prosopografiя [The Family of the Asens (1186–1460). Geneaology and Prosopography]. Sofiя: Izdatelstvo na Bъlgarskata akademiя na naukite. ISBN 9544302646. 
  • Matanov, Hristo (1986) (Bulgarian). Юgozapadnite bъlgarski zemi prez XIV vek [The Southwestern Bulgarian Lands in the 14th Century]. Sofiя: Nauka i izkustvo. OCLC 246876653. 

Vidi još uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Jovan_Komnin_Asen&oldid=9065983