Jovan Ćirilov
Jovan Ćirilov (Kikinda, 30. avgust 1931. – Beograd, 16. novembar 2014.), srpski teatrolog i književnik. Jedan od najvećih delatnika srpskog pozorišta i srpske kulture.
| Jovan Ćirilov | |
|---|---|
 Jovan Ćirilov | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 30. 8. 1931. Kikinda |
| Smrt | 16. 11. 2014. (dob: 83) Beograd |
| Opus | |
| Književne vrste | roman, teatrologija |
Biografija uredi
Posle završene škole u Kikindi, upisao je i diplomirao filozofiju na beogradskom univerzitetu 1955. godine. Bio je na čelu Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1985-1999. godine, a pre toga od 1956. dramaturg u tom pozorištu, kao i u Ateljeu 212 od 1967. do 1985. godine. Od osnivanja 1967. godine, bio je doživotni umetnički direktor i selektor Bitefa. Od 2001. do 2007. godine bio je predsednik Nacionalne komisije Jugoslavije, a potom Srbije, pri Unesku. Od 2002. do 2014. bio je predsednik Saveta Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici.[1]
Napisao drame Soba za četvoricu i Dom tišine (sa Miroslavom Belovićem), scenarija za filmove Vladana Slijepčevića Pravo stanje stvari, Štićenik, Kuda posle kiše (filmova prikazanih u Veneciji, Moskvi i Puli), radio drame Vetroviti drumovi (na nemačkom Radio Hamburg), Mehanička sekretarica i dr. Adaptirao za scenu Prokletu avliju Ive Andrića, a sa Belovićem Otkriće Dobrice Ćosića. U mladosti se pojavio u Makavejevljevom filmu, o kojem je u intervjuu RTS-u u starosti izrazio željenje što nije poslušao reditelja i pojavio se nag; to bi, kako je Jovan Ćirilov sam rekao, bio prvi jugoslovenski umetnički film s nagim glumcem.
Autor je romana, više zbirki pesama, teatroloških eseja, knjiga uspomena, antologija drama (srpske savremene drame na engleskom jeziku, engleske i američke savremene drame, najkraćih drama na svetu) i rečnika. Preveo je drame Kristofera Fraja, Brehta, Ženea, Stoparda, Sama Šeparda, Mameta, Marbera i mjuzikla «Kosa».
Pisac kolumni, u NIN Reč nedelje (od 1986. do danas), dve kolumne nedeljno u Blicu (Pozorištarije i Sa rukama u džepovima) i pozorišne dnevnike u listu Ludus.
Govorio je nemački, engleski, francuski, španski i italijanski a znao je i osnovne principe kineskog jezika.
Objavljene knjige uredi
- Putovanje po gramatici, pesme, 1972.
- Neko vreme u Salcburgu, roman, 1980.
- Uzaludna putovanja, pesme", 1989.
- Reč nedelje, zbirka tekstova (kolumne), 1997. i 2006.
Teatrološka dela uredi
- Putovanje po pozorištu, 1988.
- Dramski pisci moji savremenici, 1989.
- Pozorištarije, 1998.
- Dnevnici, 1999.
Rečnici uredi
- Rečnik novih reči, 1982.
- Rečnik pesničkih slika, 1985.
- Novi rečnik novih reči, 1991.
- Hrvatsko-srpski rječnik inačica / Српско-хрватски речник варијаната, 11989., 21994. i 32010.
Antologije uredi
- Najkraće drame na svetu (kratke drame, KOV, Vršac, 1999)
- Kratke, kraće i najkraće drame na svetu (kratke drame, KOV, Vršac, 2008)
Nagrade uredi
Dobitnik je
- dve Sterijine nagrade - za novinsku pozorišnu kritiku i za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti,
- Statuete Joakim Vujić koju dodeljuje Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca (1990).
- nagrade Fondacije "Braća Karić" za publicistiku i
- Oktobarske nagrade Grada Beograda za životno delo.
- Francuska ga je nagradila ordenom „Vitez umetnosti i književnosti“ (1992).
- Srbija ga je odlikovala Sretenjskim ordenom trećeg stepena (2012)
Reference uredi
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2015-03-20. Pristupljeno 2017-01-04.
Vanjske veze uredi
- Intervju sa Jovanom Ćirilovim Arhivirano 2012-11-04 na Wayback Machine-u