Jovan Ćirilov (Kikinda, 30. avgust 1931. – Beograd, 16. novembar 2014.), srpski teatrolog i književnik. Jedan od najvećih delatnika srpskog pozorišta i srpske kulture.

Jovan Ćirilov
Jovan Ćirilov
Biografske informacije
Rođenje(1931-08-30)30. 8. 1931.
Kikinda
Smrt16. 11. 2014. (dob: 83)
Beograd
Opus
Književne vrsteroman, teatrologija

Biografija

uredi

Posle završene škole u Kikindi, upisao je i diplomirao filozofiju na beogradskom univerzitetu 1955. godine. Bio je na čelu Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1985-1999. godine, a pre toga od 1956. dramaturg u tom pozorištu, kao i u Ateljeu 212 od 1967. do 1985. godine. Od osnivanja 1967. godine, bio je doživotni umetnički direktor i selektor Bitefa. Od 2001. do 2007. godine bio je predsednik Nacionalne komisije Jugoslavije, a potom Srbije, pri Unesku. Od 2002. do 2014. bio je predsednik Saveta Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici.[1]

Napisao drame Soba za četvoricu i Dom tišine (sa Miroslavom Belovićem), scenarija za filmove Vladana Slijepčevića Pravo stanje stvari, Štićenik, Kuda posle kiše (filmova prikazanih u Veneciji, Moskvi i Puli), radio drame Vetroviti drumovi (na nemačkom Radio Hamburg), Mehanička sekretarica i dr. Adaptirao za scenu Prokletu avliju Ive Andrića, a sa Belovićem Otkriće Dobrice Ćosića. U mladosti se pojavio u Makavejevljevom filmu, o kojem je u intervjuu RTS-u u starosti izrazio željenje što nije poslušao reditelja i pojavio se nag; to bi, kako je Jovan Ćirilov sam rekao, bio prvi jugoslovenski umetnički film s nagim glumcem.

Autor je romana, više zbirki pesama, teatroloških eseja, knjiga uspomena, antologija drama (srpske savremene drame na engleskom jeziku, engleske i američke savremene drame, najkraćih drama na svetu) i rečnika. Preveo je drame Kristofera Fraja, Brehta, Ženea, Stoparda, Sama Šeparda, Mameta, Marbera i mjuzikla «Kosa».

Pisac kolumni, u NIN Reč nedelje (od 1986. do danas), dve kolumne nedeljno u Blicu (Pozorištarije i Sa rukama u džepovima) i pozorišne dnevnike u listu Ludus.

Govorio je nemački, engleski, francuski, španski i italijanski a znao je i osnovne principe kineskog jezika.

Objavljene knjige

uredi
  • Putovanje po gramatici, pesme, 1972.
  • Neko vreme u Salcburgu, roman, 1980.
  • Uzaludna putovanja, pesme", 1989.
  • Reč nedelje, zbirka tekstova (kolumne), 1997. i 2006.

Teatrološka dela

uredi
  • Putovanje po pozorištu, 1988.
  • Dramski pisci moji savremenici, 1989.
  • Pozorištarije, 1998.
  • Dnevnici, 1999.

Rečnici

uredi
  • Rečnik novih reči, 1982.
  • Rečnik pesničkih slika, 1985.
  • Novi rečnik novih reči, 1991.
  • Hrvatsko-srpski rječnik inačica / Српско-хрватски речник варијаната, 11989., 21994. i 32010.

Antologije

uredi
  • Najkraće drame na svetu (kratke drame, KOV, Vršac, 1999)
  • Kratke, kraće i najkraće drame na svetu (kratke drame, KOV, Vršac, 2008)

Nagrade

uredi

Dobitnik je

  • dve Sterijine nagrade - za novinsku pozorišnu kritiku i za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti,
  • Statuete Joakim Vujić koju dodeljuje Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca (1990).
  • nagrade Fondacije "Braća Karić" za publicistiku i
  • Oktobarske nagrade Grada Beograda za životno delo.
  • Francuska ga je nagradila ordenom „Vitez umetnosti i književnosti“ (1992).
  • Srbija ga je odlikovala Sretenjskim ordenom trećeg stepena (2012)

Reference

uredi
  1. „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2015-03-20. Pristupljeno 2017-01-04. 

Vanjske veze

uredi