John Archibald Wheeler

Džon Arčibald Viler
John Archibald Wheeler (1963)
Rođenje
Džeksonvil
Smrt 13. april 2008. (96 godina)
Hajtstaun
Polje fizika
Alma mater Univerzitet Džons Hopkins

Džon Arčibald Viler (engl. John Archibald Wheeler; Džeksonvil, 9. jul 1911Hajtstaun, 13. april 2008) bio je američki teorijski fizičar i saradnik Alberta Ajnštajna i Nilsa Bora, najvećih teorijskih fizičara 20. veka. Viler je prvi skovao termin „crna rupa”.

KarijeraUredi

Rođen je u Džeksonvilu, Florida. Doktorirao je 1933. na teoriji o apsorpciji i disperziji helijuma. Nakon doktorata odlazi u Kopenhagen kod Nilsa Bora.

Bio je profesor fizike na Univerzitetu Prinston do 1938. do 1976. Godine 1976. prelazi na Univerzitet Ostin u Teksasu gde je bio direktor Centra za teorijsku fiziku. Pod njegovim mentorstvom doktorirali su Ričard Fajnman, Kip Torn i Hju Everet.

Godine 1937. predstavio je S-matricu koja je postala nezamenljiv alat u fizici čestica. Bio je, zajedno sa Borom i Fermijem, jedan od pionira u teoriji nuklearne fisije. Kada je Bor došao u Ameriku, saradnja Vilera i njega se nastavila 1939. godine kada su radili na modelu tečnih kapi.

„Možete pričati o ljudima kao što su Buda, Isus, Mojsije, Konfučije, ali stvari koje su me ubedile da ti ljudi postoje su razgovori sa Borom”, rekao je jedne prilike Džon Viler.

Tokom Drugog svetskog rata radio je na razvijanju atomske bombe u „Projektu Menhetn”. Posle rata radio je na razvijanju hidrogenske bombe.

Godine 1957. ponovo se vraća na Prinston i radi na polju opšte teorije relativnosti. Rezultat toga su „crvotočine”, hipotetički tuneli u prostor-vremenu. Njegov rad na teoriji opšte relativnosti rezultovao je teorijom gravitacionog kolapsa. Godine 1967, za vreme govora na Nasinom Godardovom institutu za svemirske studije, prvi je upotrebio termin „crna rupa”. Jedan je i od pionira teorije kvantne gravitacije.

Viler je zaslužan za razviće teorije opšte relativnosti. Zajedno sa Denisom Šamom (Kembridž) i Zeldovičem (Moskva) uveo je opštu relativnost na univerzitete.

Dobio je Volf nagradu za fiziku 1997. godine.

Preminuo je 13. aprila 2008. godine.

BibliografijaUredi

  • Wheeler, John Archibald (1962). Geometrodynamics. New York: Academic Press. OCLC 1317194. 
  • Misner, Charles W.; Thorne, Kip S.; John Archibald Wheeler (septembar 1973). Gravitation. San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 978-0-7167-0344-0. 
  • Wheeler, John Archibald (1979). Some Men and Moments in the History of Nuclear Physics: The Interplay of Colleagues and Motivations. Minneapolis: University of Minnesota Press. OCLC 6025422. 
  • Wheeler, John Archibald (1990). A Journey Into Gravity and Spacetime. -Scientific American Library. New York: W.H. Freeman. ISBN 978-0-7167-6034-4. 
  • Taylor, Edwin F.; Wheeler, John Archibald (1992). Spacetime Physics: Introduction to Special Relativity'. New York: W. H. Freeman. ISBN 978-0-7167-2327-1. 
  • Wheeler, John Archibald (1994). At Home in the Universe. New York: American Institute of Physics. ISBN 978-1-56396-500-5. 
  • Ciufolini, Ignazio; Wheeler, John Archibald (1995). Gravitation and Inertia. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-03323-5. 
  • Wheeler, John Archibald (1998). Geons, Black Holes, and Quantum Foam: A Life in Physics. New York: W.W. Norton & Co. ISBN 978-0-393-04642-7. 
  • Taylor, Edwin F.; Wheeler, John Archibald (2000). Exploring Black Holes: Introduction to General Relativity. Addison Wesley. ISBN 978-0-201-38423-9. 

Spoljašnje vezeUredi

Šablon:Projekat Menhetn