Jošanička Banja
Јошаничка Бања се налази на обронцима Копаоника (24 км), у долини реке Јошанице и њене притоке Самоковке. Лежи на надморској висини од 550 м и има карактеристике климатског лечилишта. Јошаничка Бања и њена околина су богате зеленилом и шумама у којима доминира «Бањски борјак» (црни бор на површини од око 29 ха) који представља део посебне природне вредности, нарочито за здравствене и рекреативне потребе. Бањски комплекс је површине 1,2 ha са функцијом пасивне рекреације. Постоје уредјене стазе за пешачење за потребе рекреације становништва и гостију Јошаничке Бање.
| Јошаничка Бања | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Рашки |
| Општина | Рашка |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1154 |
| Положај | |
| Координате | 43°23′21″N 20°45′08″E / 43.389167°N 20.752222°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 550 m |
  Јошаничка Бања Јошаничка Бања (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 36345 |
| Позивни број | 036 |
| Регистарска ознака | RA |
Координате: 43° 23′ 21" СГШ, 20° 45′ 08" ИГД
Јошаничка Бања је, саобраћајно, добро повезана с обзиром да се налази на регионалном путу Рашка – Биљановац – Јошаничка Бања – Копаоник – Брус и на путу Јошаничка Бања – Александровац, а на 10 км од Бање пролази железничка пруга Краљево – Косовска Митровица.
Удаљена је од Београда 245 км и од Краљева 74 км. До Бање се стиже ауто-путем Београд – Ниш са одвајањем према Краљеву и магистралним путем Београд – Краљево. Јошаничка Бања је градско насеље у Србији у општини Рашка у Рашком округу. Према попису из 2002. било је 1154 становника (према попису из 1991. било је 1296 становника).
Историјски развој uredi
Од 1976. године у Јошаничкој Бањи су почела хидрогеолошка истраживања термалних вода да би се утврдила локација извора, температура, лековита и друга својства. 1978. године обновљена су истраживања, и на дубини од 230 м откривени су нови извори капацитета до 2 л у секунди температуре до 48 степени целзијусових, истог састава као и остали извори.
Вода Бање била је позната и њеним историјским становницима. Наиме, воду ове Бање користили су и Римљани, а пре њих вероватно и доистзоријски становници овог подручја.
Прво стручно испитивање лековитости вода Јошаничке Бање нама је познато тек 1834. године. Вода је испитивана на Бечком медицинском универзитету а на захтев кнеза Милоша па је том приликом вода Јошаничке Бање изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање.
Наредне 1835. године воду је испитао и барон Хердер, краљевско-саксонски управитељ рудокопа, и исто наставио поново 1846. године. Тих година у Јошаничкој Бањи су се лечили чланови породице кнеза Милоша.
У свом обиласку терена, Јосиф Панчић је посветио нешто више пажње Јошаничкој Бањи и о њој рекао следеће: „Да је најтоплија у Јевропи и нема себи друге до оне у Бруси и Малој Азији и још да се по медичкој редњи може мерити с водом у Гострону, само што је ова много топлија“.
Сем Хердара лековитост воде су још испитивали и лекар Куниберт, Шлезингер и Шанс 1882. године, сви из Беча. Лековитост воде су испитивали и наши лекари, др. Лека и Шчербаков.
Извори Јошаничке Бање налазе се на вулканском подручју и произишли као резултат тектонских промена у периоду од краја олигоцена до почетка делувија. Има их 13, од којих су пуноводни њих 4. Они дају 30л у секунди. Избијају из пукотина стена серпетина и трахита. На левој обали реке Јошанице испод једне стране која гравитира ка обали, налази се главни извор који даје 7л воде у секунди температуре 78,5 степени и он је једини радиоактиван и има 11 МЈ.
У Лушком потоку налази се извор хладне воде од 14 степени који је јачине око 0,08 л у секунди и има укус гвожда.
За коришцење термалне воде у Јошаничкој Бањи 1935. године сазидано је купатило које се и данас употребљава. Поред овог купатила је и старо турско купатило из XВИИ века.
После ИИ светског рата Јошаничка Бања добија све услове за развој и наставља се њено коришћење у лечилишне сврхе али још увек није развијена као право бањско лечилиште високе категорије.
Природни лековити фактори uredi
Јошаничка Бања се убраја међу балнеолошка насеља са најтоплијом водом у Европи, што јој уз поднебље, близину прелепих предела Копаоника и Голије као и добру саобраћајну инфраструктуру, омогућује да буде значајна туристичка дестинација на овом крају.
Јошаничка Бања има 5 извора минералних вода, који се убрајају меду најтоплије у нашој земљи. Главни извор даје 7 литара воде у секунди и температуре је 78Ц. Остали извори су укупног капацитета 30 литара у секунди. Воде Јошаничке Бање припадају групи хипертерми, садрже натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор. Користе се у лековите сврхе пијењем и у комбинацији са хидро-кинези терапијом и медикаментима. Могле би се веома успешно користити у балнеолошком третману код запаљењског, дегенеративног и екстраартикуларног реуматизма, неких врста стерилитета код жена, кожних обољења и код свих секундарних обољења насталих после повреда и после оперативних стања.
Купање се спроводи у купатилу са 12 када и једним мањим базеном, а лечење у здравственој станици. С обзиром на високу температуру и повољну минерализацију може се користити за грејање просторија и разноврсних производних хала у производњи цвећа, воћа и поврћа.
Јошаничка Бања има дугу традицију у лечењу реуматских обољења, а први подаци о организованом коришћењу бање датирају из 1922. године када је постојало купатило које се користило још у турском периоду. То купатило се и данас користи и назива се Турско купатило.
После тога изграђено је 1935. године ново купатило са 10 када и једним мањим базеном које је још у употреби.
Медицинске индикације uredi
Вода из Јошаничке Бање је повољна нарочито за лечење следећих обољења:
- Дегенеративна реуматска обољења
- Запаљењска реуматска обољења у лабораторијској и клинички смиреној фази
- Стања током повреда и корективних оперативних захвата на локомоторном систему
- Хиперацидни гастритис
- Превенције каријеса
- Екцема и псоријазе и др.
Поред коришћења воде у лековите сврхе, она се може користити за потребе спорта и рекреације, као и општег и здравственог туризма.
Демографија uredi
У насељу Јошаничка Бања живи 929 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,2 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 360 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.152 | 99,82% | ||
| Руси | 1 | 0,08% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 6 | 16 | ||
| 75-79 | 15 | 21 | ||
| 70-74 | 32 | 35 | ||
| 65-69 | 36 | 50 | ||
| 60-64 | 41 | 49 | ||
| 55-59 | 35 | 35 | ||
| 50-54 | 30 | 37 | ||
| 45-49 | 49 | 41 | ||
| 40-44 | 37 | 34 | ||
| 35-39 | 39 | 33 | ||
| 30-34 | 42 | 44 | ||
| 25-29 | 41 | 37 | ||
| 20-24 | 36 | 27 | ||
| 15-19 | 29 | 28 | ||
| 10-14 | 33 | 30 | ||
| 5-9 | 47 | 28 | ||
| 0-4 | 28 | 32 | ||
| просек | 39.2 | 42.8 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 468 | 120 | 318 | 22 | 8 | - |
| Женски | 488 | 66 | 326 | 89 | 7 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 232 | 44 | - | 14 | 46 | 2 | 18 | 23 | 11 | 19 |
| Женски | 102 | 13 | - | 1 | 10 | - | 1 | 20 | 12 | 1 |
| Оба | 334 | 57 | - | 15 | 56 | 2 | 19 | 43 | 23 | 20 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 36 | 9 | 2 | 2 | 6 | - | - | - | |
| Женски | - | 19 | 1 | 13 | 9 | 1 | - | - | 1 | |
| Оба | - | 55 | 10 | 15 | 11 | 7 | - | - | 1 |
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
