Jia Dao
Ća Tao (trad. kin. 賈島, uprošć. kin. 贾岛, pinjin: Jiǎ Dǎo, 779-843), je bio Kineski pesnik tokom Tang dinastije. On je rođen blizu današnjeg Pekinga; posle perioda kao budistički monah, otišao je u Čang'an. Postao je jedan od Han Jiovih učenika, ali nije uspeo položiti carski ispit nekoliko puta i da stupi u državnu službu.[1]
賈島
松下問童子
言師採藥去
只在此山中
雲深不知處
Tražeći pustinjaka kojeg nisam sreo od Ća Taoa
Pod borovima upitah dečaka. / Reče – moj gospodar ode lekovito bilje da skuplja. / Gusti oblaci skrivaju planinu, / I ne bih znao gde je sada.
Izvori uredi
- ↑ Đurđević, Mirjana; Ada Zečević (1995). Antologija stare Kineske poezije. Beograd: Srpska književna zadruga. str. str. 439. ISBN 86-379-057104.