Otvori glavni meni
Jeronim Jovanović
Datum rođenja 1825.
Mesto rođenja Šabac (Kneževina Srbija)
Datum smrti 22. jun 1894.
Mesto smrti Salcburg (Austrougarska)

Jeronim (svetovno ime Jovan Jovanović; Šabac, 1825Salcburg,[1] 10 / 22. jun 1894) je bio episkop šabački i niški.

BiografijaUredi

Episkop Jeronim je poreklom iz Bosanske krajine iz porodice Brišinac[2] ili Bišinac[3]. Rođen je u Šapcu 1825. godine i svetovno ime bilo mu je Jovan.

U Šapcu je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije. Treći razred gimnazije i bogosloviju je završio u Beogradu 1845. godine. Po završetku bogoslovije je do 25-te godine života bio učitelj u selu Drenovac - srez mačvanski. Na Bele poklade 11. / 23. marta 1850. godine rukopoložen je za đakona, a na Petrovdan 29. juna / 11. jula iste godine za prezvitera i postavljen je za mišarskog paroha, ali ubrzo ostaje udov - bez dece.

1853. odlazi u Kijev na Duhovnu akademiju i završava je 1858. godine. Po povratku u Srbiju postavljen je za veroučitelja u Beogradskoj gimnaziji. Pošto se zbližio s ljudima koji su bili u opoziciji vladi kneza Mihaila, premešten je po kazni na parohiju u Šopiću. Podržava mitropolita Mihaila u njegovoj odbrani crkve od pojedinih ministara prilikom donošenja Zakona o crkvenim vlastima od 1862. godine. U sukobu je sa ministrom Cukićem i biva odlikovan protojerejskim činom, a od strane vlasti proteran u Jagodinu, pa u Kragujevac.

Mada ga narod bira za poslanika, povlači se u manastir Petkovica radi smirenja. Protojerej Jovan je bio starešina manastira Petkovica do 1875. godine, kada je postavljen za profesora i rektora Beogradske bogoslovije. U Prvom Srpsko-crnogorsko-turskom ratu 18761877. je glavni vojni sveštenik i preuzima brigu o ranjenicima. Oktobra 1877. zamonašio se, dobio monaško ime Jeronim i bio posvećen za vladiku šabačke eparhije. U toku Drugog srpsko-turskog rata daje državi za ratne ciljeve polovinu svoje episkopske plate. Episkop Jeronim nije mogao da se pomiri sa proterivanjem mitropolita Mihaila i uputio je protest srpskoj vladi, te je i on uz kaznu od 1000 dinara skinut sa eparhije marta 1883. godine.

Umesto da ode u manastir Gornjak, kuda je proteran, episkop Jeronim odlazi u Pariz, a potom u Švajcarsku, „da se uči”[2]. Posle abdikacije kralja Milana vraćaju se mitropolit Mihailo i episkop Jeronim u Srbiju 1889. godine. Vladika Jeronim je odmah (28. maja / 9. juna) dobio nišku eparhiju, na kojoj je ostao do smrti 10. / 22. juna 1894. godine.

Umro je u bolnici Sv. Jovana (nem. St. Johann) u Salcburgu posle neuspešne operacije bubrega. Sahranjen je 16. /28. juna pored Saborne crkve u Nišu, mada je testamentom želeo da bude sahranjen „kod crkve sv. Pantelija više oltara spolja”[4]. Na opelu je činodejstvovao Mitropolit beogradski Mihailo. Posle izgradnje episkopske grobnice u Sabornoj crkvi 1911. godine, kovčeg sa telom episkopa Jeronima prebačen je u ovu grobnicu.

Iznad grobnice na južnom zidu hrama bila je spomen ploča od šarenog crvenkastog mermera visoka 75 sm. i široka 90 sm. na kojoj je posalo: „Episkop niški Jeronim / 1823 - 1894 / Prosvetnom dobrotvoru za večni pomen. Blagodarna njegova Zadužbina Narodna biblioteka u Nišu.”

Episkop Jeronim je bio:

IzvoriUredi

  1. M. Đ. Milićević navodi Linc kao mesto smrti. (Lit. 1)
  2. 2,0 2,1 M. Đ. Milićević
  3. SANU
  4. Vesnik Srpske crkve 1894. (Lit. 4)

LiteraturaUredi

  1. Milan Đ. Milićević: Dodatak Pomeniku od 1888, Izdanje Čupićeve zadužbine, Srpska kraljevska štamparija, Beograd, 1901 (Fototipsko izdanje: Slovo ljubve, Beograd, 1979. str. 60 - 61)
  2. Petar V. Gagulić, protojerej: Veliki niški Saborni hram, Izdaje Srpska pravoslavna crkvena opština Niš, Štampa: „Grafika” - Prokuplje, 1961, str.63.
  3. Feliks Kanic: Srbija - Zemlja i stanovništvo, knj. 2, izd. SKZ * Rad, Beograd, 1985, str. 165.
  4. Ljubomir Nikić, Gorgana Žujović i Gordana Radojčić-Kostić: Građa za biografski rečnik članova Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društva i Srpske kraljevske akademije 18411947, Izd. SANU, Beograd, 2007, str. 123.
  5. Vladan Cvetičanin: Kulturna misija Narodne biblioteke „Stevan Sremac” u Nišu, Časopis Bibliozona, Godina I, br. 1, Izdavač: Narodna biblioteka „Stevan Sremac”, Niš, 2010, (str. 3-7.).

Spoljašnje vezeUredi